Dve bivše republike SFRJ
uložile u Srbiju 1,2 milijarde evra
Hrvatima tržište,
Slovencima radnici
 Slovenačke
firme robu iz kupljenih preduzeća vraćaju u svoju zemlju, a hrvatske je
prodaju ovde, dok srpske kompanije ne mogu da se probiju na njihovo tržište
BEOGRAD - Srbija je u
trgovinskoj razmeni sa Hrvatskom u prvoj polovini ove godine napravila
deficit od 62 miliona evra, što je za skoro 40 odsto više nego u istom
periodu prošle godine. Za razliku od Hrvata, slovenačke firme su dobar deo
proizvodnje preduzeća u Srbiji, koja su ranije pokupovali, izvezli nazad u
Sloveniju, pa sa njima postoji čak i suficit od šest miliona evra. Tako su
na listi najvećih izvoznika u Sloveniju uglavnom firme u vlasništvu
Slovenaca - „Impol Seval“, „Livnica Kikinda“, „Zastava tapacirnica“, „Merkur
internacional“, „Lisca“ iz Babušnice.
Slovenačke gazde na
ovaj način ne povećavaju spoljnotrgovinski deficit Srbije, koji je „rak-
rana“ domaće privrede, što se ne bi moglo reći za privatnike iz „lijepe
njihove“ jer oni ovde vide dobro tržište za prodaju svoje robe. Dok bi ovim
podacima mogli da se teše kreatori ekonomske politike u vlasti, to sigurno
neće biti dovoljno domaćim firmama, koje ne da ne razmišljaju da li im je
trgovinska saradnja sa dve bivše republike SFRJ mala ili velika, već kako da
uopšte tamo otvore po neku prodavnicu. Slovenački investitori uložili su u
Srbiju oko 900 miliona evra, dok na drugu stranu nije otišao ni evro i to ne
zato što niko nije pokušao da investira. „Delta holding“, Miroslava
Miškovića, pokušala je da preuzme „Merkator“, ali se to slovenačkoj vladi i
vlasnicima nije svidelo, pa je kupovina propala, a slovenačka firma se
kasnije udružila sa novosadskom kompanijom „Rodić“. „Delta“ je je tražila i
lokaciju za gradnju velikog marketa u LJubljani, ali nije uspela, dok će „Merkator“
uskoro otvoriti treći objekat u Srbiji.
RASTU PROFITI
Sva tri preduzeća
hrvatske „Nekse grupe“ u Srbiji u prvih šest meseci ove godine ostvarila su
profite veće u odnosu na isti period prošle godine.
Tako je „Polet“
imao neto dobit 165 odsto veću od one iz istog perioda prethodne godine,
povećana je sa 340.000 evra na 900.000 evra, a prihod je iznosio oko 11
miliona evra, što je rast od 57 odsto. „Jelen do“ je ostvario prihod od 5,4
miliona evra, što je 52 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle
godine, a dobit je iznosila 476.424 evra, prenosi Beta.
Miškovićeva firma
trenutno pokušava da na tržište „dežele“ uđe kupovinom akcija „Istrabenca“,
koji ima udeo u „Merkatoru“. Holandsko-britanska „Denjub fuds grupa“, koja
je vlasnik više mlekara i „Knjaza Miloša“ u Srbiji, ima velikih problema da
kupi „Karlovačku mlekaru“, iako je dala najbolju ponudu, a Hrvati su je
optužili da „radi“ s parama Slobodana Miloševića.
Oko 350 slovenačkih
preduzeća ušlo je u Srbiju kupovinom društvenih preduzeća na tenderima i
aukcijama, trguju i na berzi, a „Gorenje“ je u „grinfild“ investiciju kod
Valjeva uložilo 20 miliona evra.
Slovenci
su najzainteresovaniji bili za industriju i fabrike, pa su kupili „Impal“ iz
Sevojna, kikindsku „Livnicu“, „Zastava livnicu“, pa „Zastava tapacirnicu“ i
„Zastava alate“. Ipak, ima ih i u sektoru usluga jer „Merkator“ poseduje
lanac hipermarketa, a preuzeli su i više trgovina „Rodića“. „Janezi“ su
prisutni i u finansijskom sektoru jer je Nova ljubljanska banka kupila Prvu
preduzetničku banku, a radi i NLB lizing.
Hrvati su
za razliku od Slovenaca najveći deo od oko 300 miliona evra, investirali u
prehrambenu industriju, a najveće akvizicije napravio je „Agrokor“,
hrvatskog tajkuna Ivice Todorića, kupovinom fabrike ulja „Dijamant“, „Frikoma“,
a kasnije je otvorio i hipermarket „Idea“, dok je najsvežije preuzimanje
veleprodajnih objekata „Svislajona“. „Nekse grupa“ iz Našica postala je
vlasnik fabrike crepa i keramike „Toza Marković“ i „Poleta“, i kamenoloma „Jelen
do“, a mlekara „Lura“ „Somboleda“. Hrvatima je zapala za oko i turistička
agencija „Džoli turs“, koju je preuzeo „Adrijatiknet“.
Srpski
privrednici kao i u slučaju sa Slovenijom, ništa nisu kupili u Hrvatskoj.
Tamo imaju svoje filijale samo „Simpo“ iz Vranja i Komercijalna banka, a
nekoliko firmi ima predstavništva. Pitanje je da li srpski privrednici
stvarno nemaju dovoljno novca da investiraju u ove države ili nisu dovoljno
konkurentni, ili njihov novac zbog stvaranja konkurencije nije baš
dobrodošao uprkos izjavama tamošnjih zvaničnika.
|
