| Politički komentari |
Srbija danas zemlja koja nema političku opoziciju jer su sve stranke na
vlasti i gde su jedino građani opozicija kriminalizovanoj politici.
Foliranti i džeparoši
 Sadašnji
režim gubi državni suverenitet koji su vekovima, uz ogromne žrtve,
stvarali najveći umovi i najbolji ljudi u našoj naciji. To je sasvim
razumljiv sled kada znamo da su na vlasti Foliranti, džeparoši i tajkuni.
Piše: Branko Dragaš
Pokušao sam Đinđiću da objasnim istorijske procese, verujući da bi
upravo on mogao da predstavi Srbima novu državotvornu viziju i
nacionalnu strategiju, ali, nažalost, on to uopšte nije razumeo. Nije
bio igrač za velike istorijske uloge koje su nam bile preko potrebne.
Postao je žrtva sopstvene pohlepe i sujete. Prodali su ga skotovi koji
su ga okružili. Otvoreno sam mu rekao na kraju februara 2001 godine,
kada smo se konačno rastali, šta će se desiti i ko će ga izdati i
prodati. Nisam ni u snu pomislio da će ga izvesti na streljanje.
U Srbiji više od sto godina nema državotvorne vizije. Pošto nema vizije,
nemamo ni nikakve strategije. Nema ni elite koja bi trebalo da stvara
viziju i strategiju. Posledice toga su velika stradanja, gubitak
teritorije i padanje u neokolonijalno ropstvo. Godine 1847. isti broj
stanovnika imali su Engleska, Japan i Srbija. Samo u XX veku izgubili
smo nepotrebno 2.640.000 Srba. Na kraju tog katastrofalnog veka po Srbe
izgubili smo i teritorije gde je vekovima živeo naš narod, izgubili smo
i velike delove toga naroda, što pogibijama, što iseljavanjima, samo
zbog toga što smo bili nesposobni da upravljamo sopstvenom državom.
Sadašnji režim gubi državni suverenitet koji su vekovima, uz ogromne
žrtve, stvarali najveći umovi i najbolji ljudi u našoj naciji. Kada te
velikane poredite s lažnim legalistom, nacionalistom i tradicionalistom
Koštunicom, koji očajničkim naporima pokušava da produži svoju pogubnu
vladavinu, onda moramo ozbiljno biti zabrinuti za sudbinu države i
nacije. Po čemu će se pamtiti vladavina eksperata, legalista i
makijavelista? Samo po rasprodajama države i njenih vitalnih resursa i
po krađama i ličnom bogaćenju provincijalnih, iskompleksiranih i
bolesnih politikanata.
Srbija već više od sto godina nema državnika. Srbiju je danas iznutra
okupirala sopstvena pseudoelita. Moram priznati da su uspeli da
obesmisle svaku uzvišenu ideju, i da su moral bacili u sopstvenu kaljugu
ne bi li pokazali da su svi uprljani i da nema boljih od njih. Došao je
trenutak da svi Srbi i svi građani Srbije, koji vole svoju državu i svoj
narod, preduzmu nešto lično da bi se zaustavila ova nacionalna nesreća.
Možemo danima da predlažemo najbolja rešenja, ali ta rešenja u okviru
pogrešne vizije i pogrešno primenjene strategije ne mogu da daju dobre
rezultate.
Naprotiv, rezultati će biti sve gori i gori, dok jednog dana, kada sve
bude obesmišljeno i uništeno, prirodno ne nastane Veliki prasak kao
odgovor poniženog, prevarenog, izmanipulisanog i opljačkanog građanina.
To je sigurno da će se desiti. Pitanje je samo vremena. Tačnije, pitanje
je koliko građani Srbije mogu da trpe ovo nesnosno ponižavanje, vređanje
i eksploatisanje.
Već tri decenije, koliko politički promišljam i iznosim svoje stavove u
javnosti, mada nisam član nijedne političke sekte, predvideo sam tačno
šta će se desiti i to se, nažalost, sve i obistinilo. Pokušavao sam
Đinđiću, koji je posle svrgnutog Despota imao najveću istorijsku priliku
da postane državnik koji će, poput Putina, preporoditi državu i naciju
(Koštunici sam pre jedne decenije otvoreno rekao da je odavno politički
umro, ali da mu to još niko nije saopštio); pokušao sam, dakle, Đinđiću
da objasnim istorijske procese, verujući da bi upravo on mogao da
predstavi Srbima novu državotvornu viziju i nacionalnu strategiju, ali,
nažalost, on to uopšte nije razumeo. Jednostavno, nije bio igrač za
velike istorijske uloge koje su nam bile preko potrebne. Postao je žrtva
sopstvene pohlepe i sujete. Prodali su ga skotovi koji su ga okružili.
Otvoreno sam mu rekao na kraju februara 2001 godine, kada smo se konačno
rastali, šta će se desiti i ko će ga izdati i prodati. Nisam ni u snu
pomislio da će ga izvesti na streljanje.
Tako se tragično završio naš pokušaj da se izbavimo propasti. Petnaest
godina smo učestvovali u prosvećivanju Srba, ubeđujući ih da ne glasaju
za Despota koji nema nikakvu državotvornu viziju i nacionalnu
strategiju, da bismo, na istorijskom talasu nezadovoljstva, dobili novu
vlast koja je samo prefarbala Despotove fasade. Kada mi je Đinđić,
nekoliko nedelja posle petooktobarske kontrarevolucije, rekao da ne
treba da se plašim jer će oni, reformatori, tržišni fundamentalisti i
eksperti bez radnog iskustva, vladati narednih dvadeset godina -
izgovorio je tačno taj broj godina - znao sam da je vrag odneo
revoluciju i da su građani, koji su još grejali nadu na uličnim
oktobarskim vatrama, bili po ko zna koji put prevareni i da će biti vrlo
teško ponovo vratiti njihovo poverenje u političko organizovanje. To se
zaista i desilo.
Danas nema političke opozicije. Sve stranke su na vlasti. Građani su
jedina opozicija kriminalizovanoj politici. Mnogo je teže danas stvarati
opoziciju nego, recimo, 1989. godine. Razloge treba tražiti u opštoj
komercijalizaciji politike. Politička oligarhija i tajkuni stvaraju
atmosferu programiranog haosa. Svako pojedinačno delovanje je
besmisleno. Morala nema više ni u Crkvi. Pojedinac je razapet između
robotizovanog konzumenta civilizacije u rastrojstvu i potrebe da odbrani
čoveka u sebi. Ko će pobediti? Duboko verujem da će pobediti čovek.
Njegova potreba da stvara a ne da rasprodaje, preprodaje i ruši. Duboko
verujem da se, uprkos korumpiranosti i potkupljivosti svakodnevice, može
otpočeti formiranje prave i ozbiljne opozicije u Srbiji.
Neće to biti ona opozicija iz devedesetih godina, nego jedna
natpolitička, državotvorna, građanska, nacionalna i kosmopolitska
opozicija koja će razumeti istorijsko vreme u kome se danas nalazimo.
Opozicija koja će izneti viziju razvoja države do kraja XXI veka.
Opozicija koja će skupiti sve nezadovoljne građane, bez obzira na
nacionalnu, versku i partijsku pripadnost, i koja će nametnuti nova
pravila ponašanja i poslovanja, Umesto monopola političke oligarhije i
tajkuna, uspostaviće se večita konkurencija. Konkurencija ideja i ljudi.
U tom tržišnom nadmetanju izrodiće se nova elita koja će ponuditi
državotvornu viziju i nacionalnu strategiju. Elita koja će spasiti
Srbiju od gubitka nezavisnosti i Srbe od nestajanja. Elita koja neće
podilaziti širokim narodnim masama tragičnom pričom o nebeskom narodu
koji umire, nego istinom o našem stvarnom položaju i našim mogućnostima
da se spasemo. Elita koja će svojim primerom pokazati da se lični
interesi mogu ostvariti kroz interese zajednice. Koja će pokazati da
nacionalno i građansko nisu u suprotnosti, nego da mogu uporedo da žive
i razvijaju se. Koja će pokazati da nacionalno i kosmopolitsko mogu da
se objedine. Koja će pokazati da pojedinačno i opšte imaju zajedničke
interese. Koja će pokazati da se moderno i tradicionalno dopunjuju. Da
se versko i svetovno ne isključuju. Elita koja ima istorijsku
odgovornost i koja je spremna da upravlja državom u interesu svih njenih
građana.
Uspeh je zagarantovan ako izgradimo državotvornu viziju i ako primenimo
operativnu strategiju razvoja. Smatram da naša državotvorna vizija treba
da se bazira na saznanju da smo mali istorijski narod, koji je doživeo
veliku tragediju samo zbog toga što nismo razumeli istorijske procese i
što smo donosili pogrešne istorijske odluke. Te odluke su donošene u
nacionalnoj euforiji, iz srca i, često, povređene duše, umesto da
presudne odluke donosimo iz interesa. Ako državnom vizijom odredimo naše
nacionalne interese, onda možemo da branimo te interese, bez obzira koja
je partija na vlasti. Ako hoćemo dobro da branimo naše interese, onda
moramo da imamo elitu koja odlično poznaje dvojno knjigovodstvo. Elitu
koja zna matematički da izračuna koliki će biti istorijski prihodi a
koliki istorijski rashodi. U razlici, ostvarenoj istorijskoj dobiti,
pokazaće se uspešnost elite. Građani će tako moći da kontrolišu svoju
elitu.
Samo uspešna elita je prava elita. Svi ostali su malograđanski foliranti
i džepseteri. Kada se napravi istorijski biznis-plan i utvrdi
profitabilnost nekog projekta, uz obaveznu SWOP analizu, mogu se mirno
donositi istorijske odluke. Mišljenje ili ponašanje ekstravagantnog
pojedinca ništa ne znači kod ovakvog pristupa, Stručnim pristupom
izbegavamo površnost i diletantizam političara na vlasti. I to ništa
nije novo. Tako rade sve ozbiljne i uređene države. Razvijene države
planiraju do kraja XXI veka.
Naša kvazielita ne ume da osmisli ni sutrašnji dan. Zbog toga i dalje
donosimo pogrešne istorijske odluke. I zato i dalje propadamo. Navešću
dva aktuelna primera. Naime, reč je o Kosovu i EU. Da li ste negde
pročitali ozbiljnu i temeljnu istorijsku, dvojno-knjigovodstvenu
analizu, dakle, analizu istorijskih prihoda i istorijskih rashoda i
ostvarenog istorijskog profita u istorijskoj odluci o Kosovu i EU?
Niste! Zašto niste? Zato što nemamo političku elitu koja je obučena da
napravi takvu računovodstvenu analizu. Diletanti na vlasti ne znaju
istorijski da razmišljaju. Ne znaju ni da istorijski računaju.
Zato se današnji režim ponaša potpuno isto kao omraženi Despot. I on
zatvara oči pred istorijskom računicom i zabija noseve u privatne račune
tajkuna. Nemamo državnike koji imaju mudrost Perikla i praktičnost
menadžera. Nemamo ni vizionare niti stratege. Posledice će biti strašne.
To ćete uskoro videti. Jedno jutro kada se probudite. Shvatićete da smo
doživeli nove istorijske poraze. Gde je kraj? Ima li kraja? Kraj će brzo
doći. Kada sve rasprodaju, stiže istorijsko otrežnjenje. I katarza. Ona
prava. Budite strpljivi i verujte u državotvornu viziju. Ruše se
istorijske zablude i predrasude. Nema više ideologije. Samo državotvorni
i nacionalni interesi Srbiju spasavaju. Kada to shvatite, sve će posle
toga biti mnogo lakše.
Branko Dragaš
|
|
|
