SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

Kako je Amerika postala imperija i kako će propasti?

Amerika imperija koja propada?

Bivši guverner američke centralne banke (FED), Alen Grinspen, koji je ovaj posao radio skoro 30 godina, ovih dana je u intervjuu nemačkom "Šternu" jasno izrekao baš ono što upućeni u tajne monetarne politike odavno već naslućuju. Dolar će, po svemu sudeći, morati uskoro da ustupi mesto svetske rezervne monete znatno jačem i stabilnijem evru.

Ali, i bez Grinspena zna se da je Amerika odavno prezadužena, ekonomski iscrpljena, radna mesta se poslednjih godina masovno sele iz SAD jeftinijoj radnoj snazi na Daleki Istok, a američka nacija, ogrezla u nemoralu i psihološkoj devijantnosti, prepuna nasilja i obesti od trke za novcem i abnormalno visokim standardom, moraće ka -tad da se spusti na tlo - u realnost. Gde je normalno da jedan glumac, muzičar ili fudbaler zaradi stotine miliona dolara?

Cene nekretnina su ovih dana drastično pale zbog enormno visoke ponude na tržištu. Radi se zapravo o nekretninama koje su kao hipoteka (mortgage = mrtav zalog) pripale bankama. Banke koje su obilato prodavala bezvredne dolare uzimajući kao "mrtav zalog" nekrentine, sada nemaju kome da to prodaju. Niko nema takozvanog "svežeg" novca da ih kupi.

Ova pljačkaška vrteška sastavljana od spekulativnog novca i realnih vrednosti, u kojoj su bankari vekovima prodavali NIŠTA, da bi od gradjana uzeli SVE, došla je konačno do tačke kada se vrteška mora usporiti ili potpuno zaustaviti, da se sve ne raspadne. O spekulativnom (bankarskom) novcu ste već čitali u tekstovima Ko vlada svetom? i Mali vodič za ljubitelje kredita.

Da će američka berza verovatno doživeti težak potres, jer će cene mnogih akcija drastično pasti, upućuje i nedavni gest anonimnog berzanskog špekulanta koji se krajem avgusta u velkoj ponudi (put options) za kupovinu akcija od 21. septembra 2007. praktično "opkladio" da će doći do kraha berze. On je kupio opcioni ugovor (za kupovinu paketa od 6.5 miliona akcija po ceni od 740 $ do što iznosi 4.5 milijarde dolara. Kupac ove opcije predvidja da će nakon tog datuma doći do pada akcija od 30 do 50 %. Ukoliko se to ne dogodi kupac će biti u gubitku najmanje 1 milijardu dolara (!), ako do pada dodje zaradiće najmanje 2 milijarde (!).

Šta može da izazove ovako veliki pad vrednosti akcija? Teroristički napad, svakako. To je prvo što su mnogi pomislili.

Ali, ako ste čitali tekst o tome ko zaista stoji iza Al kaide i Osame Bin Ladena, onda ste shvatili da globalna elita veoma vešto orkestrira terorizmom upravo zato da bi imala opravdanje za svoje finansijske spekulacije. Kako bi se inače ovi berzanski spekulanti tako obogatili? Možda pukom srećom?

Na žalost, mnogi misle da su ovi špekulanti nalik kockarima. Ali nije tako. Samo glupi ljudi se kockaju sa vlastitim novcem. Pametni ljudi na sve načine pokušavaju da novac uvećaju. A bankari su pametni. (Zamislite samo kako bi bilo pogubno za vlasnika lutrije kada bi se loto kuglice izvlačile nasumice iz šešira? Ili iz običnog prozirnog lavora? Šta, ako neko svaki put ubode "sedmicu". Zato, ako ste u loto biznisu i želite da zaradite puno para od naivnih kockara, morate za izvlačenje kuglica imati veoma preciznu skalameriju (poseban bubanj na primer) i, naravno, sve uplaćene kombinacije brojeva u kompjuteru pre izvlačenja. Kompjuter će vam 'očas posla dati onaj broj koji niko nije uplatio. "Sedmicu" ćete pustiti tek u svakom desetom ili petnaestom izvlačenju. Dakle, smanjićete 10 do 15 puta mogućnost da isplatite premiju. I uzimaćete tako velike pare gramzivim i lakomislenim naivcima. Prosta logika, zar ne?)

Berzanskim "kockarima" su zato uvek potrebni berzanski potresi, ali koje će kontrolisati. Njih izazivaju najčešće ratovi i nestabilno tržište. Ko zna ishod rata - nosi sve. Dakle, treba krizu izazvati, orkestrirati njome i iz nje profitirati. U globalnom biznisu gde se "igra" sa trilionima dolara i milionima ljudskih života, ništa se ne može prepustiti slučaju.

Globalizam je upravo sistem globalne vlasti. Globalni mozgovi znaju kako se to radi i imaju moćne poluge za sprovodjenje svojih zamisli. Dakle, ako možete da kontrolište finansijske i privredne tokove u čitavom svetu, onda podela sa državnim granicama ne znači ništa više do crno belih polja velike šahovske table (kako je političku scenu nazvao i Zbignjev Bržežinski). Vi se onda slobodno možete zalagati za globalizam.

Samo sa ovakvom igrom bilo je moguće staviti pod kontrolu pojedinih dinastija stotine triliona dolara bogatstva iz čitavog sveta.

Ali, dok čekamo rasplet na američkoj berzi, pogledajmo kako je SAD postala imperija i šta to zaista znači?

Šta je imperija?

Za razliku od nacionalne države, koja putem poreza globi sopstvene gradjane, imperija na isti način oporezuje druge države. Razlog za stvaranje imperije je upravo to - globa drugih država i naroda.

U poznatoj istoriji ljudske civilizacije uvek je postojala neka imperija - Vavilon, Asirija, Egipat, Grčka, Rim, Španija, Turska, Francuska, Velika Britanija. Danas je to SAD.

Istorijski globa se vršila u različitim formama. Uzimalo se najčešće zlato i srebro, ali i drugi metali, zatim robovi, žene, vojnici, stoka, usevi i sl. Silom nametnuta globa uvek je bila direktna - vojno okupirana država morala je globu da daje direktno imperiji.

Ali, da bi jedna država došla u poziciju da se nametne kao imperija, ona mora prvo dobro da razvije sopstvenu ekonomiju kojom će stvoriti jaku vojsku i finansirati ratove. Iako je primarni zadatak vojske odbrana ekonomije, u slučaju SAD stvorena je izuzetno snažna vojska očigledno sa namerom da Amerika vremenom postane imperija. Jer, SAD nikada nisu bile ugrožene spoljnjim neprijateljima. Ali, da ponovimo, ništa u politici nije slučajno. Naročito ako podjete od činjenice da se državnom politikom nikada nisu bavili obični ljudi (narod), već isključivo vlastelini. Dinastički princip nasledjivanja dao je vlasteli i duži život. Dakle, planiranje razvoja sopstvenog gazdinstva u narednih 200 - 300 godina jeste - državna politika.

Prirodna podela ljudi na moćnike koji silom otimaju tudje i slabije koji koji moraju da rade za jačeg

- stara je koliko i ljudsko društvo. Sve ostale podele - na narode, države, religije - napravili su vlastelini.

Karikatura iz 19. veka pokazuje da se tu vekovima ništa ne menja.

Poslednja imperija, SAD, prvi put u istoriji za oporezovanje drugih država upotrebila je drugačiji metod - indirektnu globu putem monetarne politike. SAD su tako potlačenim zemljama u ogromnim količinama distribuirale svoj novac (papirnu obveznicu), koji su vremenom namerno obezvredjivali.

Evo kako je to teklo.

Globa putem monetarne politike

Ekonomski razvoj Amerike počinje odmah nakon revolucije u Rusiji, kada su poslednji vlastelini, Romanovi, zbačeni sa vlasti. Učinjeno je to baš u trenutku kada se, sirovinama i jeftinom radnom snagom prebogata Rusija, spremala na tehnološku revoluciju. To bi od Rusije za samo nekoliko decenija stvorilo najmoćniju ekonomiju na svetu. Ali Globalni Mozak ne sedi u Rusiji. Naprotiv, Rusija mu se još pre hiljadu godina izmakla kontroli. (Ali, u ovom tekstu nećemo o ovom Globalnom Mozgu, odnosno najvećoj i najstarijoj političkoj konsalting agenciji na svetu).

Danas se zna da je svrgavanje ruske dinastije finansirano iz medjunarodnih bankarskih krugova, te da su u neposrednim radovima učestvovali organizovani aktivisti medjunarodne komunističke mreže koju je smislila i finansirala takozvana judeo-masonerija. (Naravno, po ideji i scenariju Globalnog Mozga).

Dakle, dozvolimo da su takozvani "medjunarodni bankari" sami skovali plan da stvore jednu novu imperiju kojom će pokoriti ostali svet.

Američki dolar je tada bio vezan za zlato, tako da je njegova vrednost bila konstantna. Ovo je odredjeno Zakonom o zlatnom dolaru još 1900. godine, donetim u mandatu predsednika Mekinlija. Količina dolara u opticaju je morala tako biti jednaka količini zlata koju je država posedovala.

Predsednik Mekinli je ubijen 1901. Atentator je bio mladi poljski Jevrejin (Frenk Čolgoš), blizak komunističkim krugovima u SAD koje je predvodila Ema Goldman. Tako je na predsednički položaj, bez izbora, stigao Teodor Ruzvelt, koji je samo godinu dana pre toga Mekinliju nametnut za potpredsednika.

Po procenama istoričara, T. Ruzvelt u to vreme ne bi mogao da bude izabran za predsednika. Otac mu je bio njujorški trgovac, a majka iz bogate jevrejske porodice Bjulok (Bullock), koji su bili i robovlasnici. Ruzvelt je obrazovan privatno na Harvardu (koji i danas slovi kao vodeći cionistički univerzitet), dok je njegov politički imidž kreiran u njujorškoj štampi.

Dakle, bio je predodredjen za državničku funkciju i važan zadatak. Upravo u njegovom mandatu (1901-1909.) privatni korporativni biznis pod kapom takozvane judeo-masonerije preuzeo je kontrolu nad velikim delom američke ekonomije. "Velika Depresija" kojoj je prethodila inflacija (1921- 1929.) kao i ogroman državni dug, značajno su povećali količinu dolara u opticaju. Tako je postalo nemoguće držati dolar vezan za zlato, jer ga Amerika u tim količinama nije ni imala.

Tako je 1910. ovih sedmoro ljudi, predstavljajući tada najmoćnije dinastije sveta (koje su u to vreme

kontrolisale preko 25 % svetskog bogatstva) , na famoznom Džekil Ostrvu selo da pregovara o formiranju

zajedničke centralne banke. Njihova zamiso je ostvarena 1913. kada je osnovana banka Federalne rezerve,

koja je postala američka centralna banka. (Knjigu na engleskom o formiranju FED možete preuzeti ovde)

Oni koji su bili protiv, "sticajem okolnosti" utopili su se 1912. na "Titaniku"

Orkestracija rata

Franklin Delano Ruzvelt (1933 -45.) dobio je zadatak da dolar razdvoji od zlata.

Tako je za potrebe Drugog svetskog rata (kao i prethodnog) Amerika snabdela saveznike u Evropi i Japanu zalihama robe i oružija i tražila za to plaćanje u zlatu. Naravno, velika opasnost koja je iz Nemačke pretila, u liku sumanutog firera i osvajača sveta Adolfa Hitlera, naterala je ove države da se teško zadužuju i spremaju za rat. Takodje se za rat spremala i Nemačka.

Ali, Nemačku je isti bankarski kartel finansirao tajno ( o čemu je u svojim knjigama dokumentovano pisao Entoni Saton).

Ako uzmemo u obzir da je "veliki vojskovodja" Adolf Hitler zapravo bio prilično neuk čovek, koji je pobegao iz Austrije upravo da ne bi služio vojsku, onda vam je jasno da je ova marioneta sa karakterističnim brčićima (kojom su manipulisali tajni masonski agenti iz "mističnog" društva "Tule" , a masovne zastrašujuće vojne parade režirala Leni Rifenštal), radila upravo ono što je bankarska elita priželjkivala. Moćna Nemačka je uvedena u ratnu zamku kako bi pretrpela težak ekonomski slom. Ova bogata zemlja, sa izuzetnim radnim i intelektualnim potencijalom, slična Rusiji, stavljena je nakon rata pod potpunu ekonomsku kontrolu medjunarodnog bankarskog kartela. Tu je i danas i poslušno sprovodi politiku stvaranja EU. (Kad neko kaže da je Angela Merkel najmoćnija žena na svetu, taj mora da se šali.)

Glavni finansijeri "velikog vojskovodje", a zapravo austrijskog vojnog dezertera, bili su Nemci sa druge strane Atlantika (Morgan, Šif, Rokfeler...), svi članovi judeo-masonske bankarske elite.

Znamo kako se ovaj rat završio. Ogromna ratna odšteta koju je Nemačka morala da plati bila je, naravno, u zlatu. Rusija je dobila svog dželata (Staljina) i olakšana je za 20 miliona stanovnika. Dve najmoćnije države na svetu, Rusija i Nemačka su savladane. Novi Svet, zapravo kolonija u vlasništvu stare evropske aristokratije, u koju su dopremljeni robovi, brojni poljski, ruski, italijanski i jevrejski imigranti, nemački tehnologija i intelektualni potencijal, bila je spremna za ulogu imperije 20. veka.

U Americi je i završio najveći deo ovog zlata. Američka ekonomija postala je dominantna u svetu.

Ali, Amerika još nije bila imperija.

Radjanje imperije

Fiksirana količina zlata za dolarske novčanice, pretila je da vremenom i druge države koje bi u trgovini sa Amerikom došle u posed dolara, ove novčanice zamene za zlato. To se moralo sprečiti.

U ekonomskom smislu američka imperija je stvorena nakon monetarnih reformi usaglašenih u Breton Vudsu 1945. Tada US dolar nije bio u potpunosti konvertibilan za zlato, već je to bio samo za strane države. Ono što više nisu mogli Amerikanci, mogli su stranci.

To je dolar dovelo u poziciju da postene svetska rezervna moneta, s obzirom da je iza dolara tada stajala zaista ogromna zlatna rezerva. Ali, da su zalihe dolara u skladu sa odlukama u Breton Vudsu bile držane u skladu sa količinom zlata i mogućnošću da se dolar zameni za zlato u svakom trenutku, od imperije ne bi bilo ništa.

Tako, nakon 1960. kreće finansiranje rata u Vijetnamu (bio je to zapravo krstaški rat), uz istovremeno stvaranje takozvanog "Velikog Društva" u samoj SAD. To je bio program ogromnih socijalnih davanja za najsiromašnije Amerikance. Koliko je ovo bilo apsurdno (istovremeno finansiranje rata i ogromna socijalna davanja u zemlji) evidentno je. Ali, ako znamo da je cilj ovakve politike bio što više štampanja novca, onda je to sasvim u skladu sa namerama globalne oligarhije. Glavni politički igrač u ovom delu je bilo Lindon B. Džonson, čovek koji je nakon ubistva Džona F. Kenedija stigao na čelo SAD sa potpredsedničkog mesta. Dakle, opet bez izbora. (Da li je to isti "mozak" smišljao 1901. i 1963.?)

Količina dolara u opticaju počela je vrtoglavo da raste. Ovakav novac, emitovan bez ikakvog ekonomskog pokrića, obilato je davan širom sveta za kupovinu razne robe i sirovina koje su u Ameriku uvožene.

Amerika je kupovala i kupovala i izdavala svoje zelene dolarske obveznice. Za sve to vreme zadržavala je robni deficit uz istovremenu inflaciju. Vrednost dolara je tako sve više padala.

Kada su strane države u svojim bankama 1970. i 1971. već akumulirale ogromne količine dolara, pokušale su da ih zamene za zlato. Ali, SAD toliko zlata nisu imale. Bio je to u ekonomskom smislu čin bankrotstva. Dakle, dolar , koji je bio garancija za plaćanje robe zlatom, postao je bezvredan. Tako su SAD, 15. avgusta 1971. praktično bankrotirale. Medjutim, domaćoj javnosti je ovo prikazano kao "politika razdvajanja dolara od zlata" sa ciljem da se stimuliše ekonomski razvoj i povećaju investicije.

Dakle, SAD su praktično uzevši ogromnu količinu robe širom sveta, odbile da to plate. I svet joj nije mogao ništa. Nekad moćne Rusija i podeljena Nemačka - znate pod čijom su okupacijom bile te 1971. (Nije li iz ovoga evidentno za koga je radio "Veliki drug Staljin").

Amerika je tako postala najveća sila.

Tih godina, sa Ričardom Niksonom kreće nova američka politika - era imperije. Iako dolar nije bio nikakva garancija u trgovini, Amerika je rešila da ga nametne kao sredstvo plaćanja. Tako je 1973. godine sa vodećom zemljom OPEC-a, Saudijskom Arabijom, sklopljen gvozdeni sporazum. Saudijska kraljevska porodica je dobila moćnog zaštitnika, a za uzvrat je morala da vrši pritisak da sve države članice ovog naftnog kartela prodaju naftu isključivo za dolare.

Od tada do danas, koja god država u svetu je htela da kupi naftu, morala je prvo da kupi dolar. I tako je nastao petro- dolar. Dakle, dolar je umesto vezanosti za zlato, postao vezan za naftu.

Kako je sa tehnološkim razvojem potreba za naftom postajala sve veća širom sveta i dolar je sve više tražen i kupovan. Naravno, tu kupovinu su druge države plaćale svojim sirovinama, robom i zlatom. Amerikanci su samo štancovali zeleni papir.

(Naš siroti Nikola Tesla uzaludno je pokušavao da pokaže da svet može imati mnogo isplativije i jeftinije energente, ali bankarski kartel, koji je već sproveo najveći deo svog nauma, morao je i ovog naučnika da ućutka.)

Sredstvo masovne obmane?

Iračko- Iranske provokacije

Namera Sadama Huseina da naftu počne da prodaje za evre, teško bi ugrozila Imperiju. Da li je to bio razlog da se Irak okupira, a Husein svrgne sa vlasti?

Sada Iran uporno pokušava da otvori svoju naftnu berzu (Iranian Oil Bourse - IOB) i da naftu prodaje za evre, jene, pa i rublje. Otvaranje se već treći put odlaže, ali je dogovor o prodaju nafte Japanu i to za jene izgleda na vidiku. Otvaranje ove naftne berze Amerikancima će svakako doneti težak berzanski potres, jer će im se gomila bezvrednih dolara sliti u centralnu banku, a čitavu državu može zahvatiti strahovita inflacija. Sporazum Irana i Japana postignut je upravo ovog meseca. (Da li je to tajna mogućeg kraha američke berze nakon 21. septembra?)

Globalna oligarhija je, ipak, spremila i drugu izuzetno jaku ekonomiju koja će moći da preuzme imperijalno kormilo nakon ekonomskog kraha Amerike. To je Evropska Unija. Naravno, stožer EU će biti katoličke zemlje, dok će jeftinu radnu snagu i vojsku dati narodi bivšeg Istočnog Bloka.

Stvaranje posebne EU vojske, Centralne evropske banke i ogromnim politočkim uticajem takozvane "Medjunarodne zajednice" , EU će verovatno već u drugoj polovini ovog veka biti nova svetska imperija. Kako ni EU nema naftu, princip globe će verovatno biti isti. Evro se može u budućnosti vezati za resurs koji EU ne poseduje, što znači da se ekonomija EU može veštački i po potrebi oligarhije snažiti i slabiti. Glavno snabdevanje nafte će ići preko Rusije.

A američki gradjani? Kako kroz inflatornu krizu prevesti trista miliona besnih, agresivnih i naoružanih Amerikanaca, od kojih je svaki dužan skoro 300 000 dolara (ukupni dug gradjana se samo od rata u Iraku, koji je premašio trilion dolara, utrostručio). Koji će američki predsednik reći svojim gradjanima da će od sada da zaradjuju kao ruski i kineski radnici, da je priča o američkom snu i enormnom bogaćenju bila samo prevara koju su vešti baroni pljačke plasirali "namoćnijoj", "najbogatiojoj" i "najdemokratskijoj" naciji na svetu?

Ne, to im niko ne ne može reći. Zato se krivica za pad dolara mora pripisati nekom spoljnom neprijatelju, recimo teroristima (nepostojeće) Al Kaide. Zbog njih će Amerikanci morati ponovo u rat. A "teroristi" su rasporedjeni po čitavom svetu. Dovoljno da se ova džinovska sila potpuno uruši, kao i Nemačka nakon Hitlera. Nakon Velikog rata, Amerika će biti svedena na sasvim prosečnu ekonomiju čije će dugove narod otplaćivati decenijama, radeći možda i u gulazima, dok će se nafta prodavati za evre.

Nezadovoljne gradjane u SAD nakon finansijskog kolapsa "smirivaće" već odavno teško naoružana policija, ali i strane vojne snage u okviru NATO.. Uz stalnu medijsku priču o terorizmu, opštem porastu nasilja i kriminala, ove specijalne snage sa dugim cevima godinama su jačane i već su na ulicama svih američkih gradova da "štite gradjane". Ali, pogledajte ih, pa recite da li je normalno da policija nosi ovakvu opremu? Da li je ovo oprema za smirivanje gradjanskih nereda ili za ubijanje?

GOD BLESS AMERICA!

Piše: Ivona Živković

Predhodna strana

Štampa