Predhodna strana

Šta je u Srbiji danas „Radikalna levica“ ili se sve to može samo posmatrati kao ruganje srpskoj javnosti

Radikalna levica u Srbiji

Ako ste u poslednje vreme u svom gradu videli upečatljive grafite na kojima stoje natpisi tipa ''Smrt državi'' i ''Ministre na vešala'', kao i crveno-crne nalepnice sa nekakvim natpisima o anarhiji, znajte da ste se susreli sa novom političkom frakcijom. Doduše, radi se o nečemu krajnje neuobičajenom, pa čak i za državu kakva je Srbija. Oduvek ste se pitali šta znači slovo ''A” u krugu, crveno-crni pravougaonik podeljen po dijagonali, crna sova, itd, a nikada niste znali šta sve ovo znači. Ovaj tekst će pokušati da, makar malo, predoči sliku o jednoj novoj ideologiji, a po svoj prilici, najpogubnijoj do sada od svih.

Piše: Mladen Stevanović

Od početka devedesetih godina minulog veka, svi smo bili svedoci uvođenja višestranačja posle decenija komunističke dominacije. Počelo je doba raznih levo-desnih partija i stranaka, nekih znanih iz prošlosti, a neke su stigle prateći svetske trendove. Srbija je ponovo dobila stare partijske boljke.
Naša zemlja je oduvek bila plodno tle za političko misionarenje. Dolazile su nam sa svih strana ideologije, za koje se uvek našao neki Srbin koji bi ih ''dočekao''. Bilo je, a i sada nije mnogo drugačije, svega: od desnice, konzervativizma, popularne demokratije i građanskih usmerenja, pa sve do socijalizma, ali i ekstremnih oblika levice. Ovoj poslednjoj ideologiji nije posvećivano gotovo nimalo pažnje, iako njen rad u Srbiji i među Srbima ima tradiciju od čitavog veka, a ni njeno prisustvo u današnjoj politici nije zanemarljivo. Samo je na njega potrebno obratiti pažnju.

Sve je počelo, u dalekom nam 19. veku, kada su socijalno najugroženiji na onoj strani sveta na kojoj čak i sunce zalazi, rešili da poboljšaju svoje nezavidno stanje. I to veoma čudnim metodama – prestaće da rade, a tražiće za sebe koliko žele. U toj gordosti, otići će toliko daleko, da im Crkva postane predmet prezira, kao i država, te bilo kakva vrsta zakona i zdrave hijerarhije. Onda će se pojaviti nekoliko ljudi, obrazovanih, ali profesionalno anonimnih, koji će nahuškati nesrećne ljude držeći vatrene govore o slobodi, pravdi i naravno boljim uslovima za život. Anarhizam je rođen.
Ova ''filozofija'' (ma koliko čudno zvučao status anarhizma, zaista se smatra filozofijom) bila je veoma popularna u studentskim krugovima Evrope druge polovine 19. veka. Još tada je neko došao do zaključka da su studenti veoma pogodni za manipulisanje, pa je anarhizam dobio još jednu vrstu poverenika.

Simboli anarhizma su krajnje upečatljivi, mada retko ko vam može reći šta oni zapravo znače. Najpoznatiji simbol je svakako slovo A u krugu, koje je došlo od Prudona, jednog od nekoliko pomenutih ljudi. Krug je zapravo slovo O, a pravo značenje je ''Anarhija je zakon'' (''Anarchy is Order"). U većini slučajeva slovo A je veće od O, pa znak uz manje izmene neodoljivo podseća na petokraku u krugu (ako se provuku linije kroz tačke preseka slova A i kruga, jasno se dobija pentagram). Petokraki se takođe, kao i u svim levim ideologijama, poklanja velika pažnja. Treba spomenuti i crnu ružu (kakva je veza sa istoimenom sektom procenite sami), te tzv. ''crni krst'', pa onda crnu mačku, te već pomenutu crveno-crnu zastavu koja predstavlja anarho-komunizam i anarho-sindikalizam (mada je ova kombinacija i u široj upotrebi). Crveno-crna kombinacija je anarhistima očigledno veoma značajna, a ako znamo da satanisti izvode rituale u crnim odorama sa crvenom postavom, sve ovo dobija i dodatni smisao. Ne treba biti član ''Mense'' da bi se zaključilo da ovi simboli i nisu tako slučajni, jer je anarhizam mahom izrazito ateistički, i izuzetno kritičan prema Hrišćanstvu.

Vratimo se našim krajevima. Srbi su relativno rano došli u dodir sa ovom idejom, i to baš preko studenata koji su u to vreme studirali u Evropi. Sve je počelo kao socijalizam povezan sa pokretom za oslobođenje južnih Slovena, a slučilo se i da je Bakunjin, poznati ruski anarhista, lično poznavao Peru Todorovića i imao veliki uticaj na njega. Tada su štampani listovi Radnička borba, Rad, Proleter itd, a najradikalniji ''direktaši'' behu usto organizovali štrajkove, okršaje sa policijom, trudeći se da izazovu sveopšti haos. Javio se i nihilizam kao vid terorizma, protiv koga se i tadašnji zakon u velikoj meri morao da bori. Međutim, vremenom, anarho-ideologije su počele da slabe, kako u Srbiji tako i u okupiranoj BiH. Iz današnje perspektive, teško je stoga reći koliko ima nihilizma u Sarajevskom atentatu, te u ''Mladoj Bosni'' uopšte. Sve u svemu, do kraja Prvog svetskog rata, anarhizam će biti zamenjen komunizmom, koji će dominirati sve do famoznih devedesetih.

Početak 1990-ih, međutim, doneo je mnogo promene, ne samo na polju politike. U Jugoslaviji barijera stranim uticajima nije bilo odviše, još manje zdrave selekcije (mada ni danas nije bolje) za razne pokušaje izmene nacionalnog identiteta, Srba pre svega. Anarchy in the UK je bila omiljena pesma mnogih naših generacija, a retko ko bi danas mogao reći nešto više o tome. Kultura je jedan od vidova propagiranja ovog pravca, a muzika pre svega. Ako se zna, a zna se, da muzički pravac Punk poziva na drogiranje, alkoholizam, i nadasve nedolično oblačenje, a da su upravo ovakvi sastavi spominjali anarhiju, ideje nekakve lažne slobode i slično, onda je u Srbiji to, kao i sve zapadno, dosta prihvaćeno. Tu su još i podrške homoseksualizmu i ostalim bizarnim oblicima seksualnosti, legalizaciji narkomanije, za koje se anarhisti zalažu, bilo direktno ili posredno, kroz muziku, publikacije i ostale oblike propagande.

Ko bi u moru zastava tog petog oktobarskog dana, primetio jednu koja je malo odudarala od svih trobojki i barjaka DOS-a? Pomenuta crveno-crna zastava nije bila znamenje ni jedne stranke tadašnjeg DOS-a, a ni SPS, ali se ipak beše pojavila. I to u masi takozvanih demokrata, ''oktobarskih revolucionara'', te tvoraca nekakve ''drugačije Srbije''. Anarhizam je nanovo počeo i politički da deluje.
Do sada je zabeležen rad više organizacija ovakvog karaktera, premda im javnost, začudo, nije posvetila nikakvu pažnju. Kao da nikome nije bilo ničeg sumnjivog u nalepnicama, grafitima u kojima se zagovara anarhija, kao i raznim ''prosvetiteljskim'' udruženjima i tribinama na univerzitetima.

Evo jednog kraćeg spiska anarhističkih organizacija ili njihovih paravana:

ASI
Videli ste plakat, grafit, štand na Sajmu knjiga sa ovim imenom, ali ne znate šta znači. Reč je o skraćenici od Anarho-sindikalistička inicijativa, najaktivnije i najbolje finansirane grupe ovog tipa u Beogradu. Osnovani 2001, protestvovali su iste godine protiv američke akcije u Iraku, nebrojeno puta protiv G8 i aktivno podržavali proteste tog tipa širom sveta. 2004. su primljeni u svoju Internacionalu (treba li Srbima opet nešto ovako?), a poznati su i po prisustvu na raznim štrajkovima radnika.

Tranzicija u Srbiji je krajnje loše izveden proces, koji je doveo do toga da sindikati radnika stupaju u vezu sa ovom organizacijom, pa su im i transparenti često crveno-crni. Organizovali su studentske proteste protiv školarine, prošle godine, naočigled cele javnosti. Više puta su protestvovali protiv predstave Noć Đenerala, te rehabilitovanja ''ratnih zločinaca'' uopšte. Ko ih finansira teško je reći; imaju kvalitetan sajt, još kvalitetnija izdanja, štand na Sajmu knjiga, a o grafitima i da ne govorimo.

AFANS (Antifašistička asocijacija Novi Sad)
Ispod ovog imena krije se još jedna ekstremno leva organizacija. Navodno su borci protiv fašizma, a u praksi otvoreno napadaju SPC, organizuju anarhističke tribine na univerzitetima na kojima se razgovara o sprovođenju različitih oblika bezvlašća u praksi. Kada je Nacionalni stroj upao na jednu takvu tribinu, odmah je pozvana Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ), iako su pripadnici Stroja bili nenaoružani, i nisu se opirali hapšenju. Niko, u onom momentu nije ni poželeo da sazna kakva je to bila tribina, šta se na njoj pričalo pre ''razbijanja'' – važno je samo da su zli nacionalisti uhapšeni.

OBOR
Ne radi se o objektu za čuvanje svinja kako ime kaže, već je to skraćenica Odbora za borbu protiv organizovane religije, najekstremnije ateističke grupe u Srbiji. Imaju svoj časopis Bezbožnik, u kojima se mogu naći različiti tekstovi, od marksizma, pa do otvorenog vređanja i klevetanja SPC. Slike su skaradne, gotovo pornografske – od onih iz Španskog građanskog rata, pa sve do karikatura, foto-montaža i krajnje morbidnih ukrštenica. Hrišćanstvo, posebno Pravoslavlje, se smatra fašističkom, ''neslobodarskom'' i pogubnom religijom, dok se recimo u darvinizam slepo veruje. Na meti napada su isključivo hrišćanski pravoslavni velikodostojnici, nikad islamski, jevrejski, adventistički ili budistički, iako se navodno zalažu za borbu protiv svakog oblika religije.

Skvotiranje (Squatting)
Skvoterski pokret je dosta popularan u Zapadnoj Evropi – to je pokret ''slobodnih'' ljudi koji bespravno ulaze u napuštene zgrade (ime mu je nastalo od engleske reči squatters – uljezi koji žive na tuđem posedu) koje posle ''uređuju'', ali tako što je tamo sve dozvoljeno: od drogiranja do seksualnih orgija, i naravno: ''Smrt fašizmu!''. U Beogradu postoji više ovakvih objekata, protiv kojih se policijska služba i nije mnogo borila – za razliku od evropskih kolega, na koje se toliko ugledamo.

Anarhistički pokreti i ''Seksualne manjine''
Anarhisti podržavaju sve seksualne “slobode” i štaviše ih smatraju poželjnim. Blisko su povezani sa raznim “gej” (prvobitno, ta engleska reč je značila “veseli”) asocijacijama, a kod nas najviše sa takozvanom ''Queeria"-om (opet, od engleskog queer, sa osnovnim značenjem “čudni”) koja je radikalno gej/trans orijentisana, a slobodno deluje preko B92. Tu su i razne lezbo/feminističke organizacije, kao i politički usmerene anarho-feministkinje koje takođe deluju u Srbiji, preko raznih grupa za „ženska prava“ i „ravnopravnost polova“. Treba napomenuti, da su neki od vodećih ideologa anarhije bili upravo homoseksualci i mentalno nestabilne osobe, te stoga ne čudi njihovo citiranje Alistera Kroulija, najvećeg sataniste svih vremena.

Anarhizam i droga
Ove godine je u Beogradu trebalo da bude održan „Gandža marš“ (“ganja”, engleski sleng za marihuanu), odnosno “Marš ponosa” uživalaca marihuane. Sreća, te u ovoj zemlji još postoji nešto zdravog razuma pa je jedan ovakav događaj sprečen. Međutim, internetom su počeli da osviću sajtovi na temu korišćenja marihuane u ''zdravstvene'' pa i “rekreativne” svrhe, a na svakom su uočljivi linkovi ka sajtovima gore pomenutih grupacija. Anarhizam, po sebi, drogiranje smatra savršeno normalnim, pa stoga ne čudi ova čvrsta veza između narkomana i anarhije.

Ostale organizacije i grupacije
Pored pomenutih, u Srbiji deluju i mnoge druge nevladine, ''prosvetiteljske'', ''slobodarske'' i ''antifašističke'' grupe i pojedinci. Organizuju se tribine, protesti radnika i studenata, a nesmetano se deluje i dela protiv zakona i Ustava ove zemlje. Ako je isticanje Ratka Mladića za heroja “govor mržnje”, iako njegova krivica nije dokazana (a teško da će i biti, jer je i nema), šta je onda parola ''Smrt državi'', a tek lične pretnje upućene njihovim svetostima patrijarhu Pavlu, i vladikama SPC?!

Zaključak
Danas, u Srbiji postoji jedan problem, koji je povezan sa svim drugim, a to je radikalna levica. Njene veze i sa ekonomijom, sa društvom, kulturom, itd. su očite, i javnost dosada nije posvećivala dovoljno pažnje ovom opštedržavnom i opštedruštvenom problemu. Ako neki pojedinci i jesu, većina činilaca zaduženih za zaštitu društva i države su pred njime ćutali i zatvarali oči. No, pred ovakvim izazovima moralu, zdravoj pameti, zdravlju mladih naraštaja i ljudi uopšte, te zakonima i pravu u celini, takav stav je poguban, jer se ne radi ni o kakvoj šačici tinejdžera, niti nekolicini osobenjaka i bolesnika, već o čitavim (de)generacijama. Neka ovaj tekst bude početak naše borbe, javne i argumentovane, dok još uvek nije kasno da se stanje u društvu i državi popravi.

Beleška Uredništva Srpskog lista:

Počastvovani smo što možemo prvi da objavimo jedan rad autora iz onih naraštaja Srba od kojih očekujemo da uspeju u onom što dosadašnji nisu: da ponovo oslobode sve srpske zemlje, da ustanove poredak kadar da to slobodu i očuva, i da polože temelje vaskrsu srpskog duha koji će onemogućiti bilo kakav budući uspešan nasrtaj na naše narodno i pojedinačno sopstvo.

Predhodna strana

  Štampa