| Politički komentari |
Intervju: Florans Artman, bivši
portparol haškog tužilaštva
Amerikanci štitili Haradinaja
Sjedinjene Države
su snažno intervenisale da se protiv bivšeg vođe OVK ne podiže optužnica
za zločine nad nealbanskim stanovništvom, tvrdi Artmanova
 Bivši
portparol Tužilaštva u Haškom tribunalu Florans Artman u knjizi "Mir i
kazna" piše o pritiscima politike i velikih sila na rad Tribunala,
intervenišući u pojedinačnim slučajevima haških optuženika. U intervjuu
za "Vesti", Artmanova tvrdi da je tako Ramuš Haradinaj, bivši vođa OVK i
premijer Kosova, u očima Amerike trebalo da bude figura koja će dovesti
do stabilnosti u regionu, zbog čega su Sjedinjene Države pokušavale da
zaustave podizanje optužnice protiv njega za zločine nad nealbanskim
stanovništvom u toku rata na Kosovu.Artmanova otkriva i na koji način je u decembru 2005. pronađen hrvatski general Ante Gotovina na Kanarskim Ostrvima, nakon što je bio u bekstvu četiri godine, a u Hagu optužen za zločine počinjene nad krajiškim Srbima pred kraj sukoba u Hrvatskoj 1991-1995. Ona za "Vesti" kaže da je bilo pritisaka da se optužnica protiv Gotovine povuče. • Kažete da je bilo mešanja politike u pravosuđe kada je u pitanju optužnica protiv Ramuša Haradinaja. - Toje upravo primer gde političari traže svoj vlastiti interes i gde je pravosuđe viđeno kao nešto što može da smeta - u procesu pregovora i stabilizacije. Dakle, Haradinaj je okrivljen među poslednjima, neposredno pre završetka istraživačkog mandata Tužilaštva u decembru 2004. godine, a istraga je prethodno trajala više godina. Države su vršile veliki pritisak da se se smanji rad Tribunala - da srpski generali ne budu optuženi, da Tribunal ne insistira na optužnicama jer one imaju destabilizirajuću ulogu. U isto vreme, imate slučaj Haradinaja koji postavlja problem velikim silama. Amerikanci su ga snažno podržavali, ali nisu se usuđivali da traže da se postupak nastavi. Pazili su da to ne učine, ali su davali sugestije tužiocu s ciljem da optužnica ne bude podignuta. • Čime se pravdala američka podrška Haradinaju? - Haradinaj nije trebalo da bude optužen, jer je trebalo da postane premijer, jer su velike sile, posebno Amerikanci, u njemu videli ličnost koja u situaciji političke krize na Kosovu može da stabilizuje situaciju. Ti pritisci nisu urodili plodom. EU i SAD se povukle - U slučaju Srbije, EU i SAD su se povukle. Srbija je ušla u Partnerstvo za mir NATO-a iako Mladić nije bio uhapšen, a to je bio jedan od uslova. Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju će svakako biti potpisan. Možda će biti uhapšen neko drugi od četiri begunca - Hadžić ili Župljanin, ali nijednom nije reč o hapšenju Karadžića ili Mladića. • U knjizi tvrdite da je bilo pokušaja SAD i da se zaštiti Ante Gotovina. - Dala sam primer generala Gotovine jer su različite ličnosti intervenisale bilo u ime države ili u svoje lično ime. Iako u ovom slučaju nisam, kao što to najčešće činim, navela imena, jedan od njih se prepoznao - reč je o gospodinu Gelbardu, dakle Amerikancu koji je priznao da je obavestio svoje vlasti o ovoj intervenciji. Nikada nisam rekla da je on intervenisao u ime američke administracije već samo da se u svoje ime obratio tužiocu. Međutim, bilo je i drugih ličnosti, drugih nacionalnosti koje su zagovarale aranžman u aferi Gotovina. • Da li je traženo da se optužnica protiv Gotovine povuče? - Oni nisu tražili otvoreno da se optužnica povuče, ali je bilo onih koji su upotrebljavali termine slične onima koji su bili objavljivani u štampi i koje su zagovarali ljudi bliski Gotovini. To znači: povucite optužnicu i čekajte, i onda odlučite da li ćete nastaviti proces. Rečeno jasnim jezikom to znači "povucite optužnicu". • Kako je došlo do izručenja hrvatskog generala? - Jedna država, a to su Britanci, želela je da Hrvatska apsolutno izruči Gotovinu, Amerikanci su ih podržali, a onda i druge zemlje, koje su ranije preko pojedinaca direktno ili indirektno zagovarale neku vrstu aranžmana sa Gotovinom. Nisu to naravno svi činili. Dakle, pomenute zemlje su odlučile da izvrše pritisak. I tu imamo jedan izvanredan primer, jer je taj pritisak na Hrvatsku bio iskren, sa njim se išlo do kraja i on je dao rezultate. Hrvatska nije mogla da napreduje u evropskoj integraciji sve dok ne uradi šta treba. Evropa nije popustila sve dok Gotovina nije uhapšen. To je i omogućilo hapšenje. Tribunal kao politički instrument? • Kako tumačite jednu od reakcija na Vašu knjigu da je Tribunal pre politički instrument nego pravosudni? - Bilo bi pogrešno reći da moja knjiga pokazuje da je Tribunal politički instrument. Jer, iako izložen političkim pritiscima, Tribunal uspeva da ih izbegne. Haradinaj je dobar primer za to jer je optužnica ipak podignuta. Sada ima drugih pritisaka na svedoke o kojima je Karla del Ponte govorila prilikom otvaranja procesa. Međunarodna pravda je nešto veoma složeno. Ona se aktivira tamo gde nacionalna pravosuđa nemaju sredstava da se brane od svih tih pritisaka. To ne znači da i samo međunarodno pravosuđe nije izloženo pritiscima. Ono gubi neke bitke, ali brojne dobija. Koštunica ima "svoje mišljenje" - Trebalo je pritiske koje su preživele hrvatske vlasti primeniti do kraja i na Srbiju, da bi se vlastima reklo da nema drugog mogućeg rešenja, i da bi se premijeru Koštunici reklo: "To što insistirate na 'svom mišljenju', svakako predstavlja problem". Sigurno je da su i hrvatske vlasti imale 'svoje mišljenje'. Mnogi su smatrali da Gotovina nije kriv. Ali, lično mišljenje nema nikakve veze sa političkom odgovornošću pred međunarodnim obavezama. Srpska dijaspora |
|
|
