| Politički komentari |
Novi sukob Rusije i SAD u
Savetu bezbednosti zbog Kosova
Putin nije popustio Sarkoziju
Neuspelo
francusko posredovanje između Moskve i Vašinktona i
pokušaj da
se smekša rusko protivljenje nezavisnosti Kosova: Sarkozi i Putin juče u
Moskvi
 Jučerašnji
razgovor ruskog i francuskog predsednika o Kosmetu sveo se na kratko
saopštenje u kome je Nikola Sarkozi izrazio veru da će Evropa i Rusija
pronaći rešenje za budući status pokrajine „koje ni za koga neće biti
ponižavajuće”. „Važno je da Evropa ostane ujedinjena po pitanju Kosova i
da mi očekujemo i dalje partnerstvo sa Rusijom, shvatajući da je to
stvar same Evrope”, rekao je Sarkozi posle razgovora u Moskvi. Vladimir
Putin je novinarima šturo rekao da su razmenjena mišljenja o čitavom
nizu aktuelnih međunarodnih pitanja, uključujući iranski nuklearni
program, situaciju na Bliskom istoku i situaciju na Kosovu i da ne
sumnja da će se rusko-francusko partnerstvo i dalje sigurno razvijati.
Izveštači su, međutim, javili da je Francuz „bezuspešno” pokušao da
preokrene rusku politiku protivljenja nezavisnosti Kosovu (londonski
„Tajms”), dok je AFP javio da Sarkozi nije uspeo da „omekša” Putina.
U međuvremenu, novi sukob Rusije i SAD na sednici Saveta bezbednosti UN
u vezi sa pregovorima o Kosmetu bacio je u senku spekulacije o
organizovanju međunarodne konferencije za rešavanje statusa pokrajine.
Čini se da je sada pod znakom pitanja i ruski potpis na dokumentu koji
evropski predstavnik „trojke” Volfgang Išinger treba da sačini po
završetku pregovora 10. decembra.
Iako je sastanak u Njujorku održan iza zatvorenih vrata, štampa je juče
prenela osnovne tačke sukoba ruskog i američkog ambasadora u UN.
Američki predstavnik Zalmaj Kalilzad rekao je da je najbolje rešenje
sporazumno, ali je naglasio da „niko ne sme oklevati da jasno definiše
konačni status zbog potencijalne destabilizacije Kosova”. „Vreme ističe
i ukoliko rešenje za kosovski problem ne bude nađeno pod zastavom
‘trojke’, biće nađeno na drugi način”.
Iz ovih reči vidi se da Vašington smatra da se na njega ne odnosi
obaveza strana u pregovorima, potpisana 27. septembra u Njujorku, o
uzdržavanju „od aktivnosti i izjava koje bi mogle da ugroze bezbednost
na Kosovu”. Tokom vikenda zamenica pomoćnika državnog sekretara Rozmari
di Karlo poručila je opet da „Kosovo mora da bude nezavisno”.
Kršenje ovog dogovora u SB zamerio je ruski ambasador Vitalij Čurkin,
koji je naglasio da pregovarački proces ne bi trebalo opterećivati
izjavama da je „10. decembar kraj sveta” i da „nema predodređenog
rešenja”.„Bilo koje drugo hipotetičko rešenje, poput unilateralnog
proglašenja nezavisnosti – neprihvatljivo je i nikoga nigde neće
odvesti”, rekao je ruski ambasador i zatražio da „trojka” obezbedi
dovoljno vremena za postizanje sporazuma koji bi zadovoljio obe strane”.
Kako prenosi dopisnik Asošiejted presa, ruski ambasador je bio izričit
povodom američkih pretnji nametanjem rešenja: „Kada neko forsira samo
jedno rešenje tokom pregovora, on suštinski ponavlja istu grešku koja je
već napravljena prilikom sastavljanja plana specijalnog izaslanika UN
Martija Ahtisarija”.
Retorika američke administracije, jasno je, ni malo ne olakšava posao
Išingeru, koji je trenutno fokusiran na traženje podudarnih tačaka iz
srpskog i predloga kosovskih Albanaca, što se ocenjuje jednako teškim
poslom koliko i pridobijanje potpisa ostale dvojice predstavnika u
„trojci” Kontakt grupe.
Kasno u utorak Vlada Srbije je oštro protestovala zbog izjava kosovskih
Albanaca da će u decembru proglasiti jednostranu nezavisnost i ocenila
da one predstavljaju otvorenu pretnju i rušenje započetog pregovaračkog
procesa. Protest je juče ponovio i ministar za Kosmet Slobodan
Samardžić, ocenivši da američki zvaničnici „uporno opstruišu” dogovor iz
Njujorka o uzdržavanju od prejudiciranja rešenja.
Izjave Di Karlo i ambasadora Kalilzada „osokolile” su, prema Samardžiću,
albanske predstavnike u Londonu da, bez obzira na sadržaj razgovora koje
su imali u Forin ofisu, izjavljuju da će odmah posle 10. decembra, kada
će posrednici podneti izveštaj UN o toku sadašnje faze pregovora,
proglasiti nezavisnost pokrajine. „U takvom kontekstu pitam se čemu
deklaracije, čemu saopštenja i čemu izjave, čemu uopšte trud ′trojke′ i
posebno gospodina Išingera, koji zaista ulaže veliki napor da održi
normalnu atmosferu pregovora”, zapitao je Samardžić.
U promenu ruskog stava, bez obzira na nedavnu Išingerovu posetu Moskvi,
ali i jučerašnji susret ruskog i francuskog predsednika Vladimira Putina
i Nikole Sarkozija, sve se manje veruje. Uticajni američki senator
Ričard Lugar izjavio je juče da ne očekuje promenu ruskog stava niti
približavanje pozicija u okviru pregovaračkog procesa za Kosovo. „Ne
gledam sa prevelikim optimizmom na mogućnost da će Rusija promeniti svoj
stav o statusu Kosova u ograničenom vremenskom okviru”, rekao je Lugar
za Radio „Glas Amerike”.
Ovakav zaključak podržavaju i drugi analitičari, naročito posle
Čurkinove izjave da je pristup srpske strane u novom krugu pregovora
„kreativan i duboko posvećen procesu”.
Bocan-Harčenko: Nema Dejtona
Ruski predstavnik u „trojci” Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko
izjavio je juče da su stanovišta Beograda i Prištine i dalje „suštinski
različita, ali da ima dodirnih tačaka” koje bi mogle da služe kao
polazna osnova za dalje korake. On je ponovio reči ruskog ambasadora u
UN da Rusija ne smatra da je 10. decembar datum posle kog se prekida
statusni proces. Ističući da je neopravdana bojazan od „novog Dejtona”,
ruski diplomata je rekao da je mandat „trojke” da pomogne stranama u
procesu. „Nema nikakvih planova o novom Dejtonu”, rekao je
Bocan-Harčenko objašnjavajući da se povodom Išingerove izjave o
konferenciji „razmišljalo o sastanku u novembru, koji bi trajao jedan,
dva ili tri dana, ali ne u smislu nametanja pripremljenog rešenja”.
Bocan-Harčenko je, kako prenosi Tanjug, naglasio da nema razmišljanja ni
o promeni mandata „trojke”, koji traje do 10. decembra. „Kao trojka
imamo poruku da podnesemo izveštaj, dalje će odlučivati Savet
bezbednosti UN, i to ne označava ′smak sveta′ niti prekid statusnog
procesa”, naglasio je ruski diplomata.
Tadić i Koštunica ne idu u Brisel
Državni pregovarački tim za status Kosova i Metohije dobio je poziv
međunarodne posredničke „trojke” za pregovore 14. oktobra u Briselu.
Delegaciju Beograda predvodiće ministar za KiM Slobodan Samardžić i
ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, kao i savetnik predsednika Vlade
Srbije Aleksandar Simić i predstavnici kosovskih Srba Marko Jakšić i
Goran Bogdanović.
Prištinu bi trebalo da predvodi ista delegacija kao na prethodnim
sastancima, s pokrajinskim predsednikom Fatmirom Sejdijuom i premijerom
Agimom Čekuom na čelu, ali u Prištini navode da nije isključeno da se u
Briselu pojavi delegacija „nižeg nivoa” od dosadašnjih.
Nacisti, Kosovo i Vašington post
„Neonacisti uhapšeni prilikom protesta protiv nezavisnosti Kosova”. Pod
tim naslovom je „Vašington post” pre dva dana izvestio čitaoce o
incidentu na antifašističkom skupu u Novom Sadu. List je pobrkao
organizatore skupa, a nepotpisani autor je čitaocima predočio da je
nedeljni skup u glavnom gradu Vojvodine organizovan da bi Nacionalni
stroj demonstrirao protiv nezavisnosti Kosova.
Biljana Mitrinović
„Politika“
-
11. oktobar 2007.
|
|
|
