| Politički komentari |
Vidosav
Kostić, učitelj iz Gračanice, posle otkaza optužuje
Srbi prodaju Kosovo!
• Mi
smo sebi najveći neprijatelji, međusobno ćemo se pojesti zbog šake
novca, a lokalni moćnici žare i pale, zapošljavaju sebi slične
 Posle
30 godina službovanja u prosveti, 54-godišnji Vidosav Kostić, učitelj iz
Gračanice, ostao je bez posla. Do 1999. godine je opismenjavao decu u
Prištini, a kad ga je muka naterala na selidbu, skrasio se u rodnoj
Gračanici. Službovao je u Lapljem Selu, u Osnovnoj školi "Miladin
Mitić". Kaže, svoju muku i gorčinu morao je da podeli sa nekim, a
"Vesti" je izabrao jer će svet saznati kakvim mukama su sve izloženi
Srbi.- Na Kosovu i Metohiji je poslednjih decenija teško živeti, ali mi koji smo ostali i ništa od imovine nismo prodali, istinski želimo da sačuvamo našu vekovnu srpsku zemlju. Neću da se selim i otuđujem svoju dedovinu, ali ima jedan drugi problem. Naša stara bolest, udara Srbin na Srbina zbog lične koristi, eto, ta me nevolja snašla - vajka se Vidosav. Do prošle godine radio je na zameni, bez punog fonda časova, a onda su ga primili u stalni radni odnos. Ni punih godinu dana nije prošlo, a Kostić ostade bez posla. Kako i zašto... - Direktorka Nedeljković me pripremala za odstrel. Tek što je školska godina počela, obavestila me je da preuzimam odeljenje sa decom specijalnih potreba. Rad sa retardiranom decom zahteva posebnu školu. "Nisam defektolog i nisam stručan", pokušavao sam da joj objasnim, ali nije vredelo, pa sam i zvanično odbio to odeljenje, što je ona i htela. Sa druge strane, školska godina je već počela, pridodao sam da nije dobro da ostavljam svoje đake napola i da ih zbunjujemo još i mi učitelji, dovoljno je što ih život zbunjuje. Uz ciničnu opasku, da se žalim, ako mi nešto ne odgovara, direktorka Nedeljković završila je razgovor sa mnom. Moja žalba nije uvažena i ostao sam bez posla - veli naš sagovornik. Ubeđen je da su Srbi, sebi, najveći neprijatelji i da ćemo se međusobno uništiti. - Kakvi Šiptari i Amerikanci, mi ćemo sami sebe da izjedemo, jer novac vrti tamo gde burgija neće. Šta da kažem osim istine, Kosovo prodaju Srbi. Njihova trgovina je jednostavna. Lokalni čelnici su povezani i rade po principu "učiniš mi ovo za rođaka il' prijatelja, a ja tebi za nekog tvog". Tako je u svim javnim preduzećima i državnim ustanovama, Kurta zaposlio Murtu i obratno - u jednom dahu će naš sagovornik.  Telefon
krči, loše su veze, a on upozorava kako nas, verovatno, ometaju, oni
koji žele da se istina ne sazna.
- Kuće i imanja na Kosovu su prodali, žive u Nišu, Leskovcu, Vranju,
Kragujevcu, pa čak i u Makedoniji, a u Gračanici rade i primaju duplu,
takozvanu motivacionu platu, zato što su, ko bajagi, ostali da čuvaju
južnu srpsku pokrajinu. Njihova plata je od 700 do 1.500 evra.Tvrdi da je na njegovo mesto u školi "dovedena jedna iz tog kola". - Takvu ženu je moja bivša direktorka Nadica dovela umesto mene, neku Biserku Nerandžić iz Niša, koja je prodala imovinu u Prizrenu i Prištini i stanuje kao podstanar u Gračanici, a vikende provodi sa porodicom u Nišu. Da bi se odužio direktorki Nadici, opštinski koordinator je njenog supruga zaposlio kod sebe - objašnjava naš sagovornik. Vidosav je ubeđen da se prljave rabote lako odrađuju, a da za to znaju i predstavnici vlasti u Beogradu. - Rasprodaja Kosova počela je u Brozovo vreme, nastavila se u Miloševićevo, a sada je vrhunac. Čerupaju se ostaci, ali čini mi se najbogatiji. Najgore je što takvi ljudi svakodnevno dovode sebi slične rođake, prijatelje i poznanike i taj proces je trajno trpno stanje. Ostao sam bez osnovnih sredstava za život, prokletnici su i mene prisilili, konačno, da obesim tablu sa natpisom "Prodajem kuću", to me boli. Pismo Samardžiću - Poslao sam pismo ministru za Kosovo Slobodanu Samardžiću, obavestio ga šta se dešava u južnoj srpskoj pokrajini, ali do današnjeg dana nema odgovora. Pokušao sam i telefonom da se čujem sa njim, ali nisam uspeo. Od nas poštenih svi su digli ruke, naročito vlast iz Beograda, a posle će biti "kuku- lele, što nam Kosmet oteše Albanci", a zapravo Šiptarima je najviše pomogla srpska grabljivost, čak više nego i Amerika, ali o tome će se čuti - veli naš sagovornik. Tužna slika - Otkaz se priprema i mojoj koleginici, nastavnici geografije Gordani Petković. Direktorka joj je oduzela časove, dala ih Slavki Kostić, koju je primila bez konkursa. Ta Slavka je od 2000. godine do letos živela u Crnoj Gori, a na Kosovu je prodala sve što je imala. To je slika i prilika naše južne srpske pokrajine, kojom upravljaju interešdžije dok se ko bajagi busaju u patriotske grudi, a već ne žive tu, odavno - veli Vidosav. J. Oluić |
|
|
