Secesionizam u Evropi
Podeljena Evropa i velika
Nemačka
Evroparlamentarci
okupljeni
oko
EFA, među
kojima
je
i
Joška
Fišer,
bore
se
za
„samoopredeljenje
naroda
koji
nemaju
državu”
i
Evropu
u
kojoj
bi
se
Nemačka
raširila
a
ostale
velike
zemlje
razbile
na
manje
 Proces
„cepanja”
velikih država demonstriran je nedavno na neočekivanom mestu
–
na
Frankfurtskom sajmu knjiga gde su zvanični predstavnici Katalonije i
Balearskih ostrva obelodanili sklapanje institucionalne saradnje između
dve pokrajine.
Potpredsednik Katalonije je tom prilikom ponovio zahtev za otcepljenje
Katalonije od Španije.
Josep
Luis Carod-Rovira
je,
naime,
ujedno predsednik katalonske partije Esquerra
Republicana de Catalunya (ERC)
i
član Evropskog slobodnog saveza
(Europian Free Aliance),
koji
objedinjuje još
13
različitih separatističkih partija.
Među
njima su i pripadnici Škotske nacionalne partije iz Velike Britanije,
kao i
vođstvo partije
Partit Occitan
iz
Francuske i Saveza za Južni Tirol iz Italije.
Parlamentarna grupa
„zelenih”,
kojoj
pripada i donedavni ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer,
zajedno sa Evropskim slobodnim savezom
(EFA)
čini
zajedničku poslaničku grupu,
četvrtu po veličini u Evropskom parlamentu,
koja
se zalaže za
„demokratiju
i samoopredeljenje evropskih naroda i regija koji nemaju državu”.
Na
svom sajtu
EFA
je
objavila i detaljan nacrt
„nove
Evrope”
u
skladu s rečenim principima samoopredeljenja.
Posledično bi Španija trebalo da se raspadne na šest,
a
Francuska na pet pokrajina,
dok
bi Belgija
–
nestala.
Zanimljivo je da bi se povećala površina Nemačke,
u
čiji sastav bi ušli delovi Švajcarske i cela Austrija.
Cilj
EFA
je,
ukratko,
„evropska
unija slobodnih naroda”.
Pored
„Velike
Katalonije”,
u
čijem sastavu bi bili i Baleari,
na
mapi
EFA
niče
i nova oblast
–
Andora.
Poljska bi izgubila Šleziju,
koja
bi dobila
„poseban
status”,
a u
Španiji bi nastale:
nezavisna Andaluzija,
nezavisna Galicija,
Aragon i,
naravno,
Baskija.
Francuska bi ostala bez gotovo pola svoje teritorije,
pošto
bi nastale Okitanija,
Bretanja
(Brittany)
i
Alzas.
Velika Britanija bi se takođe raspala.
Južni
Tirol bi postao posebna država.
Stranu Interneta s detaljnim prikazom svih ovih mapa finansirao je
Evropski parlament.
Oko
odmah zapne o činjenicu da samo jedna država prema toj ideji doživljava
teritorijalni procvat,
jer
bi objedinila sve zemlje u kojima stanovništvo govori nemački.
Otuda
ideja ovakve Evrope,
spolja jedinstvene a iznutra podeljene,
neodoljivo podseća na planove koje su svojevremeno kovali nacistički
eksperti na temu podele Evrope na
„narodne
grupe”
ili
„folksgrupe”.
Velika Britanija,
Španija,
Francuska,
Poljska
–
sve
velike države ujedinjene Evrope bi prema stratezima
EFA
dugoročno nestale,
samo
bi Nemačka ostala velika i još veća.
Istraživanja pokazuju da političari diljem Evrope nisu gadljivi prema
takvom planu,
štaviše
–
iza
njega stoji
„velika
politička volja”,
bar
regionalno.
Ispitivanja javnog mnjenja otkrivaju da oko
54
odsto
žitelja Južnog Tirola želi da se Tirol
„ponovo
udruži”,
dok
najviđeniji političari Južnog Tirola tvrde da
„pažljivo
prate borbu Baskije za nezavisnost”,
jer
je put koji je izabrala
„Baskija
–
od
ogromne važnosti za sudbinu Južnog Tirola”.
Među
promoterima
EFA „prava
na samoopredeljenje naroda koji su danas bez sopstvene države”
najveću grupu čine nemački parlamentarci,
pre
svega
„zeleni”;
trinaest od
42
pripadnika
EFA
stižu
iz Nemačke a jedan od kopredsednika je Joška Fišer,
bivši
nemački ministar spoljne politike.
I
jedan od potpredsednika je Nemac,
kao i
dva generalna sekretara
EFA-e.
Članstvo iz Nemačke drži i najvažnije pozicije u komitetima za tržište,
spoljnu politiku,
bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Oni
koji se zalažu za rešavanje problema Kosova ucrtavanjem nove države na
Balkanu uz postojeću državu Albanaca tvrde da je to
„unikatno
rešenje koje se neće ponoviti više nigde”,
morali bi da prouče platformu
EFA-e.
Za
razliku od Albanaca sa Kosmeta,
koji
prema slovu međunarodnog prava nemaju pravo na još jednu državu,
nabrojani evronarodi imaju pravo da se ponašaju državotvorno.
Nije
nerealna opasnost da bi
„kosovski
virus”,
ukoliko se Prištini prizna pravo na odvajanje od matice,
kao
bumerang mogao da se vrati u samo srce Evrope.
Vašington razmatra podelu Evrope
„Danas
kosovsko pitanje dobija potpuno drugačije dimenzije i traži nove
odgovore
–
može
li svaka,
pa i
najmanja etnička zajednica,
ukoliko to poželi,
da se
otcepi a da se tu ne govori i o većim etničkim zajednicama u Belgiji,
Španiji,
Kanadi…”,
zapitao se nedavno u
„Glasu
Amerike”
Luelin King,
komentator i voditelj televizijske emisije
„Hronika
Bele kuće”.
King
je izjavio da će ishod pregovora o statusu Kosova u velikoj meri
zavisiti od Evropske unije a da
„opasnost
od takvog secesionizma”
može
da ugrozi
„i
naizgled stabilne zemlje,
poput
Velike Britanije”.
„Ako
Priština može da bude nezavisna,
zašto
ne bi mogla i Škotska”,
zaključio je King,
razmotrivši
„izazovno
međunarodno-pravno
pitanje”
– „da
li podržati veće,
stabilne i prosperitetne zemlje ili dozvoliti otcepljenje manjih
entiteta koji su neodrživi ne samo ekonomski,
nego
i na druge načine?”
Brojni
nedavni problemi na Balkanu koji se reflektuju na Evropu povezani su,
prema
Kingu,
s
„preuranjenim”
odnosno ishitrenim priznanjem nezavisnosti nekih republika bivše
Jugoslavije.
Stoga
King predlaže da se radi izbegavanja novih sukoba na Kosovu strpljivo i
stručno razmotre razne opcije,
uključujući i podelu južne srpske pokrajine.
Svetlana
Vasović-Mekina
|
