Nemačka kroji sudbinu Kosova

Na rešenja statusa Kosova presudno će uticati stav Nemačke, koja je danas posebno zainteresovana za ovo pitanje. Ključni čovek pregovaračke trojke je nemački diplomata Volfgang Išinger, što je veoma dobro za Srbiju, jer ako je neko zainteresovan za stabilnost Balkana, onda je to Nemačka. Nemačka ima specifičnu težinu, ima centralnu poziciju oko rešavanja kosovskog pitanja, a kroz njen stav je moguće napraviti most između Rusije i Amerike - kaže za „Blic“ Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, koji se nalazi u zvaničnoj poseti Nemačkoj. U susretima sa vicekancelarom i čak šest ministara vlade Nemačke, glavna tema je Kosovo.

- Iako u Berlinu preovladava mišljenje da pregovori pod okriljem trojke ne napreduju i da je nezavisnost Kosova najverovatniji ishod, Nemačka sada traga za rešenjem koje bi moglo da zadovolji obe strane. Traži se originalno rešenje pre svega u regulisanju institucionalnih veza između Beograda i Prištine. Srbija je spremna na takvo rešenje i igra konstruktivnu ulogu u pregovorima. Ispituju se svi do sada primenjeni modeli, poput Hongkonga, nekadašnjeg odnosa dve Nemačke i mnogi drugi, kako bi se iskoristili neki elementi tih odnosa za naše rešenje. Ono bi trebalo da precizira institucionalne veze Prištine i Beograda, tako da skoro sve nadležnosti budu prepuštene Kosovu koje, međutim, nikako ne bi moglo imati svoju vojsku i stolicu u UN. Spremni smo da Kosovo vodi svoju fiskalnu i monetarnu politiku, da ima pristup međunarodnim finansijskim organizacijama, odvojene pregovore sa EU... To nije klasična autonomija već mnogo više od toga, ali nezavisnost i zadiranje u teritorijalni integritet Srbije nikada nećemo prihvatiti.

Hoće li nemačka priznati kosovo ukoliko dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti?
- Tokom mog boravka izašla je vest da je nemačka vlada već donela odluku da prizna nezavisno Kosovo. Mogu vam potvrditi da mi je u kancelariji kancelarke Angele Merkel rečeno da to ni na koji način nije tačno, da o tome nije raspravljano i da takve odluke nema. Stav Nemačke je da pregovori ne mogu trajati u nedogled, ali se traga za kompromisom, a nezavisnost to sigurno nije.

Jeste li govorili o izborima u Srbiji sa sagovornicima?
- Jesam, ali nisam mogao da im kažem kada će to biti, jer se o tome još pregovara. Stav Nemačke je da je Srbiji potreban demokratski predsednik, a to je Boris Tadić. Mislim da je najbolje da predsedničke izbore imamo do kraja godine, ali će to biti rezultat dogovora. S druge strane, dobio sam od nemačkih sagovornika dosta pitanja oko onoga što oni vide kao retoriku protiv NATO u Srbiji. U Nemačkoj se to doživljava kao retorika protiv EU, pa i protiv Nemačke.

Tražite od svetske banke i pariskog kluba da nam vrati 300 miliona dolara koje smo platili za kosovske dugove. Mnogi kažu, ako se odričete duga, odričete se i Kosova.
- To je koješta. I Vojvodina i Beograd imaju sopstvene dugove koje vraćaju. I Njujork plaća svoje dugove pa nikom ne pada na pamet da kaže da to nije deo Amerike. Tako i Kosovo treba da vraća svoje dugove, a ne vraća ih. Radi se o preostaloj sumi od 1,3 milijarde dolara kosovskog duga, a Srbija je već isplatila 300 miliona. Ovo je dogovoreno tokom pregovora o Kosovu i ne zavisi od statusa. To rešenje treba da se primeni u svakom slučaju, a za nas će imati i velike finansijske efekte. To će značiti za 1,6 milijardi dolara manji dug Srbije i više prostora za nove investicije.

Karla del ponte boravi u beogradu. Kakav novi izveštaj očekujete i kada je moguće parafiranje sporazuma sa EU?
- Očekujem bolji izveštaj zato što smo preduzeli jedan broj pozitivnih koraka. Verujem da ovog puta neće biti daljeg zatezanja oko parafiranja i da će ono biti moguće u sledećih nekoliko nedelja. Očekujem da se odmah nakon posete Del Ponteove čujem sa Olijem Renom i da odredimo datum parafiranja. Znamo da će 7. Novembra u Beogradu biti predstavljen izveštaj Evropske komisije o Srbiji i moglo bi da se desi da istog dana i parafiramo sporazum. Sporazum ćemo potpisati krajem ove ili početkom naredne godine.

Da li je Nemačka među najvažnijim inevestitorima u Srbiji?
- Nemačka je sa 1,2 milijarde direktnih investicija u Srbiji trenutno na trećem mestu, ali kroz ulaganja koje planira, vrlo brzo će ući među prva dva investitora kod nas. Nemci najviše interesuje proizvodnja struje i revitalizacija postrojenja „Bajina Bašta“. Njihove kompanije RWE, EON i još nekoliko drugih spremne su da učestvuju na tenderima za dve termoelektrane („Kolubara B“ i „Tent“) kapaciteta dva puta 700 megavata, koji se očekuju do kraja godine.

Savet za brendiranje Srbije
Vladin Savet za brendiranje Srbije ovih dana je doživeo potpuni debakl: predsednica Milka Forcan će morati da ode zbog sukoba interesa?
- Odluke Odbora za sprečavanje sukoba interesa moraju da se poštuju. Što se Saveta tiče, ja sam glasao za njegovo formiranje jer mislim da je to dobra ideja. Možda je predlagač malo brzo izašao sa imenima članova, možda je prethodno mogao sa Odborom da proveri da li je neko u sukobu interesa, ali ostaje činjenica da nam je takvo telo potrebno. Ukoliko ljudi iz privatnih firmi ne mogu biti članovi Saveta, treba naći način da se nekako ipak uključimo u rad na ovoj važnoj temi.

Kompanija „Delta“ iz koje dolazi Milka Forcan, predsednica Saveta za brendiranje, pod istragom je zbog monopola. Kako na to gledate?
- Znam da se ovih dana puno priča o kompaniji „Delta“, ali mislim da mi u Srbiji moramo da se naviknemo da ne postoji kapitalizam bez krupnih kapitalista. Voleo bih da naša zemlja nema jednu „Deltu“, nego 10, 15 snažnih privrednih firmi koje će obezbediti razvoj zemlje. A o mogućem monopolu „Delte“ odlučiće nadležna komisija. Jedino je važno da li neko ima moć da kontroliše cene ili ulaz na naše tržište.

Autor: Katarina Preradović

Predhodna strana

Štampa