| Politički komentari |
Dejvid Bajnder o Kosovsko-Metohiskoj
krizi.
Evropu boli stomak
SAD i ključni igrači EU (i NATO) tek sada su uvideli haos koji su jednim
delom sami stvorili na Kosovu i Metohiji
 Poslednjih
mesec dana, otprilike, Evropu boli stomak zbog Kosova. Uzroci tog bola
su višestruki. Od kosovskih ekonomskih nedaća koje traju (uprkos
obilatom finansiranju iz Evrope), preko kanonade zahteva za nezavisnost
od strane njegove albanske većine, do političkih muka za velike sile
koje moraju da odluče šta dalje sa Kosovom.
Unutar
Kosova dinamika je godinama ista.Napolju, kao da su SAD i ključni igrači Evropske unije (i NATO-a) tek sad uvideli haos koji su jednim delom sami stvorili: „stvorili” utoliko što su prvo počeli da se mešaju u stvari bivše Jugoslavije početkom devedesetih, a onda da intervenišu (ma koliko da su im namere možda bile plemenite). Jedna od posledica delovanja ovih nesrećnih čarobnjakovih šegrta jesu postojeće kosovske neprilike. Sada se Evropa, u svojstvu Evropske unije, suočava sa ogromnim problemom kako da administraciju UN na Kosovu, Unmik, zameni sopstvenom misijom sa sedištem u Briselu – nazovimo je Eumik. Ovog puta stomak najviše boli Nemačku, koja obezbeđuje više vojnika za Kfor (20 odsto) i veću finansijsku pomoć od bilo koje druge članice. Pre 11 meseci studija koju je naručio Bundesver utvrdila je da je Unmik upravljao nečim što je ravno propasti u socijalnoj, ekonomskoj i političkoj sferi, pa čak i da je tome doprinosio. Nemačka je kao niko drugi ostavila trag u istoriji Balkana tokom dva svetska rata i kao osvajačka i kao okupaciona sila – posebno na Kosovu. (To je možda prihvatljivo nekim Albancima čiji su preci privremeno osvojili teritorije „Velike Albanije” i koji su sa zahvalnošću popunili celu jednu es-es diviziju nazvanu po njihovom tradicionalnom heroju Skenderbegu.) To je prošlost koje su Nemci vrlo svesni kao narod koji se suočio sa istorijskim gresima svoje nacije više nego bilo ko drugi. Oni bi hteli da je ostave iza sebe. Pitanje je kako prebaciti upravljanje polunezavisnim Kosovom sa Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju – kako je predviđeno traljavo urađenim Ahtisarijevim planom i kako predviđa i takozvana trojka, sastavljena od američkog, ruskog i evropskog pregovarača. To bi moglo da prođe relativno glatko kad bi Savet bezbednosti mogao da se dogovori i odobri taj transfer. Ali neće. Zato diplomate sada grabe da nađu neku vrstu zamene, kao što je „odobrenje” generalnog sekretara UN, savitljivog Ban Ki Muna (koji je već podržao Ahtisarijev predlog). Nemačka je ukazala da bi donekle bila spremna da razmisli o tome, uprkos velikim rezervama. No, ima, izgleda, deset zemalja EU koje se protive bilo kakvom rešenju za Kosovo koje ne bi odobrio Savet bezbednosti. Za Nemačku je ovo pitanje posebno goruće zbog toga što koaliciona vlada u Berlinu zna da mora da ima odobrenje Bundestaga za bilo kakvu promenu u svojoj misiji za Kosovo. Berlin je na oprezu i zbog toga što bi Srbija s pravom mogla da u Nemačkoj vidi okupatorsku silu na njenom kosovskom delu ukoliko dođe bez mandata UN. Štaviše, mogla bi da se stvori predstava da je Nemačka došla u Srbiju agresijom – treći put za sto godina. Učešće Nemačke u NATO bombardovanju Srbije 1999. bilo je teško prodati u Bundestagu. Koliko bi teže bilo sada za Kosovo sa sumnjivim mandatom? Percepcija Nemačke kao okupatorske sile bila bi još snažnija kada SAD budu povukle preostalih 1.600 vojnika iz sastava Kfora, što je ministar odbrane Robert Gejts obećao za 2008. godinu. Ne čudi onda to što Nemci očajnički razmišljaju kako da se izvuku iz kosovske kaljuge. Ova nedoumica je naterala Volfganga Išingera, pregovarača EU u okviru „trojke”, da u oktobru predloži da se sukob Srbije i Kosova reši po uzoru na ugovor o zbližavanju dve Nemačke iz 1972. Sve je to lepo, ali čak i ako se sasvim zanemare brojne različitosti između ovog balkanskog sukoba i onog između dve Nemačke tokom hladnog rata, ne može da se zanemari krajnji ishod da je jedna Nemačka progutala drugu posle pada Berlinskog zida. Srbija nije uspela da proguta Kosovo od 14. veka. Naprotiv, ono je vremenom postajalo sve nesvarljivije. Dejvid Bajnder |
