| Politički komentari |
|
Dok pregovori o Kosovu i
Metohiji ulaze u završnicu planiranu za 10. decembar, ne nazire se
rešenje statusa pokrajine. Berns upozorava Srbiju, a Rusija SAD i EU Podsekretar američkog Stejt departmenta za politička pitanja Nikolas Berns ponovio je podršku nadgledanoj nezavisnosti Kosova ako Beograd i Priština ne postignu sporazum do 10. decembra. On je upozorio Srbiju da ne pokuša da se silom odupre takvom ishodu. O situaciji u Pokrajini raspravljaće i ministri spoljnih poslova EU u ponedeljak u Briselu, na sastanku Saveta ministara. Njih će o dosadašnjem toku pregovora informisati izaslanik EU Volfgang Išinger, koji je nedavno predložio "neutralno rešenje" za Kosovo, bez određivanja statusa. Ovu ideju odbacio je zvanični Beograd, ali i kosovski premijer Agim Čeku koji je izjavio da je nezavisnost neizbežna. Prištinski mediji idu i korak dalje i u svojim izdanjima objavljuju da će nezavisnost biti proglašena u februaru 2008. godine, da će Kosovo prvo priznati manje države EU, a potom i ostale. Kako javlja Glas Amerike Berns je u američkom Kongresu rekao da će međunarodna zajednica morati da preuzme odgovornost na Kosovu u slučaju nepostizanja sporazuma, a Srbiji je uputio implicitno upozorenje da se u tom slučaju uzdrži od sile. Berns je ponovio podršku SAD nadgledanoj nezavisnosti Kosova koja će voditi ka punoj nezavisnosti pokrajine kao što je to ranije ove godine predložio Marti Ahtisari. Američki zvaničnik je rekao i da ne vidi razloge za nestabilnost s obzirom na to da su snage NATO-a na Kosovu i izrazio nadu da Srbija neće pokušati da izazove nemire, posebno u severnom delu Kosova gde žive Srbi. "Imamo 17.000 vojnika na Kosovu... Te snage su tamo da bi održavale zakon i red. One će ugušiti svaki pokušaj bilo koje strane da uzme zakon u svoje ruke ili da teži podeli ili nestabilnosti", rekao je Berns. Rogozin: Stil američkih kauboja  I
iz Rusije je stiglo upozorenje vezano za pitanje Kosova. Deputat
ruske Dume Dmitrij Rogozin, čiju je kandidaturu za novog stalnog
predstavnika pri NATO-u podržao ruski parlament, izjavio je da je Rusija
protiv grubog kršenja međunarodnog prava i protiv revizije granica
Srbije.
"Ako Evropa želi da je Srbija posluša, da se Srbi nezavisno od političke
orijentacije saglase sa preporukama EU u odnosu na kosovsku dramu, te
savete treba davati ne u stilu američkog kauboja - uz pomoć bombi i
krstarećih raketa, već putem direktnog dijaloga, i ne treba uvoditi
evropsku kulturu uz pomoć 'štapa'", napisao je Rogozin u autorskom
tekstu za list "Argumenti i fakti".
"Bolje je sto godina voditi pregovore nego jedan dan ratovati", istakao
je budući ambasador Rusije pri NATO-u, dodajući da ne treba "ponižavati
ceo jedan narod".I pored nepromenjenih suprotstavljenih stavova Rusije i Amerike o Kosovu, šef UNMIK-a Joakim Riker nada se da će proces koji vodi "trojka" dovesti do dogovora dveju strana."Nisam izgubio nadu da će doći do sporazuma, i nadam se da je napredak izvestan", rekao je Riker u intervjuu za "Večernje novosti". On nije želeo da komentariše dosadašnje predloge za rešenja statusa Kosmeta, ali je naveo da je specijalni izaslanik Ahthisari pravilno procenio da je Kosovo jedinstven slučaj. Proglašenje nezavisnosti u februaru? Premijer Kosova Agim Čeku odbacio je mogućnost bilo kakve konfederacije sa Srbijom i ukazao da se o nezavisnosti Kosova ne može pregovarati niti ona može biti odložena.  Kosovski
premijer takođe smatra da se stavovi Beograda i Prištine ne mogu
promeniti "ni za mesec niti za godinu dana". Čeku je naveo da
nezavisnost nije samo opcija na stolu ili predloženi model. "To je nova
istorijska, ekonomska, politička i društvena činjenica u regionu",
istakao je on.
Kako piše prištinski dnevnik "Ekspres", pozivajući se na analizu
Ministarstva spoljnih poslova Francuske, to će se desiti u februaru. "Nezavisnost će prvo priznati neke male zemlje EU da bi kasnije to učinile i najznačajnije zemlje", piše u analizi. List dodaje da su SAD prihvatile zahtev EU da ne priznaju nezavisnost Kosova odmah nakon njenog proglašenja. "Ekspres" ističe da se u zemljama članicama Kontakt grupe koje su iz EU glavna rasprava sada vodi među pravnicima koji "pripremaju osnovu za priznavanje Kosova nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti". EU oprezna Kakav je stav ministara spoljnih poslova EU o daljem toku pregovora i predlogu Volfganga Išingera sazanaće se posle sastanka Saveta ministara koji se u ponedeljak održava u Briselu. Što se tiče Išingerovog predloga o neutralnosti diplomatski izvori u EU se ne izjašnjavaju. "Pregovori se nastavljaju na osnovu 14 tačaka Kontakt grupe i ideja dveju strana, uz aktivniji i angažovaniji napor same posredničke 'trojke', ali u ovom trenutku nema naznaka da bi neki konkretan predlog mogao da bude predstavljen", kažu izvori u sedištu Unije. Portparol Havijera Solane Kristina Galjak, koja je potvrdila da će sastanak biti održan u ponedeljak, istakla je da je izvesno da će, pošto je do 10. decembra ostalo još 20 dana, "trojka biti angažovanija" i da će "razvijati nove ideje", ali - dodala je - to "ne znači da će, u formalnom smislu, biti predstavljeni konkretni predlozi". agencije/MONDO SAD guraju nezavisnost Kosova EU snosi odgovornost Ukoliko bi uz podršku zagovornika nezavisnosti Priština jednostrano proglasila takav status, opipljiv teret u EU bi pao na one zemlje koje su spremne da podrže takav ishod Samo dan pošto je nemački član „trojke” Kontakt grupe Volfgang Išinger izneo predlog o „statusno neutralnom” rešenju za Kosovo i Metohiju, koji su odmah odbacili i Beograd i Priština, američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio je da su ga Išinger i Frenk Vizner obavestili o odsustvu napretka u razgovorima o budućem statusu Kosova. U intervjuu za „Glas Amerike” Išinger je, obrazlažući najnoviju ideju kao put ka uspostavljanju kooperativnih bilateralnih odnosa koji bi se između pregovaračkih strana uspostavili bez obzira na status, zaista priznao da „trojka” „do sada, nažalost, nije pokazala dobre rezultate”. Podsekretar Stejt departmenta za politička pitanja, tri dana uoči održavanja izbora na Kosovu, ponovio je američku podršku nadgledanoj nezavisnosti Kosova ako Beograd i Priština ne postignu sporazum do 10. decembra i najavio da će međunarodna zajednica morati da preuzme odgovornost na Kosovu u slučaju nepostizanja sporazuma. Berns je čak, kako je juče preneo „Glas Amerike”, uputio upozorenje Srbiji da „ne pokušava da se silom odupre takvom ishodu”. Išinger je, međutim, jučerašnjom izjavom da „Amerikanci u stvari žele da što pre povuku svoje vojne snage iz regiona i prepuste bezbednosne, političke i evropske aspekte EU”, jasno ukazao da su realne spekulacije da Amerikanci insistiraju na svome rešenju za Kosovo (nadgledana nezavisnosti koja bi vodila potpunoj nezavisnosti), ali da na kraju ne žele da snose odgovornost za takvu politiku. Treba podsetiti da je američki državni sekretar za odbranu Robert Gejts prošlog meseca najavio da bi američke snage sa Kosova mogle da se prebace u Avganistan „ako zemlje članice NATO-a ne obezbede dovoljan broj vojnika u Avganistanu”. Treći čovek američke administracije juče je za „Asošiejted pres” rekao da se narednih meseci „krećemo ka tranzicionoj fazi” i da će SAD, ukoliko ne dođe do sporazuma, izvući „neophodne zaključke” posle 10. decembra, kada ističe mandat „trojke”. Za sada je, ipak, neizvesno da li i Rusija stoji iza Išingerove nove inicijative, ali s obzirom na to da su se protiv ovog predloga izjasnili i Beograd i Priština, na osnovu poznatog stava da ono što je neprihvatljivo Beogradu nije prihvatljivo ni Moskvi, pretpostavlja se da ovaj predlog otvara još jednu pukotinu u „trojci”. Prilikom nedavne posete Ljubljani ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je naglasio da se u Evropi „već opaža strah od posledica eventualne nezavisnosti Kosova”. Kako je prenela ruska agencija Interfaks, Lavrov je u Ljubljani rekao da će preteća retorika samo zaoštriti situacije na Kosovu i u Iranu. „Ako svuda govorite da je nezavisnost Kosova neizbežna, da je neizbežno kažnjavanje Irana, vi nimalo niste konstruktivni. Jedino što ćete dobiti je zaoštravanje situacije zbog pretećih izjava”, rekao je Lavrov u sredu u Ljubljani. Ministri spoljnih poslova EU u ponedeljak će u Briselu, na sastanku Saveta ministara na kome se očekuje i Išingerovo učešće, raspravljati o situaciji na Kosovu i Metohiji. Kako je Tanjugu najavila portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku Kristina Galjak, ministri bi trebalo da usvoje i zaključke koji se tiču podrške pregovaračkom procesu pod okriljem „trojke”, ali i ocene izbora na Kosmetu koji se održavaju sutra. U Briselu se niko još javno ne izjašnjava o Išingerovom predlogu, a još manje o predlogu cele „trojke”, pošto bi saglasnost morala da stigne i iz Moskve i iz Vašingtona. Funkcioner Pakta za jugoistočnu Evropu Goran Svilanović ocenio je juče za Bi-Bi-Si da Išingerov predlog predstavlja „zamku za Beograd”, jer svaki dokument koji ne odgovori na pitanje o statusu otvara mogućnost jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Kesić, međutim, smatra da se ovim predlogom uvodi koristan stav, koji može da ponudi rešenje manje od nezavisnosti. „Taj predlog ne zadovoljava kosovske Albance u potpunosti, a on je sličan predlogu Beograda da se status reši po modelu Hongkonga”, podseća Kesić i objašnjava da bi odbijanje ovog predloga u Prištini pokazalo da pitanja svakodnevnog života na Kosovu nisu najvažnija stvar, nego je to „simbolika koja ide sa nezavisnošću”. On smatra da je ovim predlogom Srbija u prednosti, pošto se svaki put kada se iznese neka ideja ide korak dalje u zaoštravanju razlike između onoga što u Prištini traže i što im je obećano i onoga što se trenutno nudi. Nepunih mesec dana do isteka pregovaračkog procesa posle koga „trojka” treba da preda izveštaj generalnom sekretaru UN, najave koje iz SAD stižu o povlačenju svojih 17.000 vojnika dovešće do prestrojavanja u EU, a zahtevaće i preispitivanje drugih interesa koji su do sada bili mnogo značajniji i za Ameriku i za Evropu. Osim odlučnog protivljenja državnog vrha Srbije da misija EU ne može da dođe u pokrajinu bez odluke Saveta bezbednosti, poznato je da se neke članice EU protive slanju svojih vojnika bez legalne odluke UN. Ukoliko bi, uz podršku SAD, Velike Britanije i još nekoliko država koje se izjašnjavaju za nezavisnost, u Prištini došlo do jednostranog proglašenja takvog statusa, osim što bi došlo do pojačavanja tenzija povodom nejedinstvene spoljne politike, opipljiv teret pao bi na one zemlje koje su spremne da podrže takav ishod. To je očigledno na primeru Nemačke, koja već nosi odgovornost za 20-25 odsto sastava trupa koje su na Kosovo. Ako dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti, uz aktivno protivljenje Beograda i pojedinih članica EU, Nemačka, na primer, ne bi bila u stanju da nadoknadi manjak vojnika u misiji na Kosovu, pošto je juče većinom glasova produžila jednogodišnji mandat za svojih 300 vojnika u Avganistanu, gde, pored Kosova, ima najveću vojnu misiju u okviru međunarodnih snaga. Kesić: Korak napred za Beograd Analitičar Obrad Kesić kaže za „Politiku” da će, kada se u Evropi shvati težina američke odluke, drastično promeniti i zakomplikovati dinamika u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova. „Ovo je samo početak, jer ni u EU nisu verovali da će se Amerikanci povući, jednostavno nisu verovali da bi SAD mogle da ih gurnu u ovakvu priču a da u njoj neće ostati na isti način vezani za taj problem”, kaže Kesić. Beograd na svojoj strani trenutno ima više prednosti. Prvo, izneo je konkretan predlog koji ide istim pravcem kao Išingerov: da se ne gura rešenje koje odlučuje da li će Kosovo da bude nezavisno odmah sada. Naravno, Srbija zastupa stav da to rešenje neće da bude prihvatljivo nikada. Međunarodna zajednica kaže: možda nije prihvatljivo sada, ali možda će da bude prihvatljivo za 10, 20 godina. To je pomak, jer je na početku svih pregovora o Kosovu, uključujući Ahtisarijev, osnova bila da status mora odmah da se reši i da je neizbežno da to bude nezavisnost. Biljana Mitrinović |
