SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

Dan posle - Oko sedamdeset odsto trgovine Kosovo i Metohija obavlja sa centralnom Srbijom

Jednostrana nezavisnost uvod u blokadu Kosmeta

Bilo bi teško očekivati da između teritorije koja bi se nalazila u nezakonitom statusu i Srbije bude slobodnog protoka robe i usluga, izjavio ministar Vuk Jeremić

Bilo bi teško očekivati da između teritorije koja bi se nalazila u nezakonitom, samoproglašenom statusu i Srbije bude slobodnog, ničim neograničenog protoka robe i usluga”, rekao je ruskoj agenciji Interfaks ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić na kraju svoje posete Moskvi najavivši time mere koje bi Beograd mogao da preduzme u slučaju jednostrano proglašene nezavisnosti.

On je ipak naglasio da „u ovoj fazi ne može da se govori o detaljima mera koje bi bile preduzete kao odgovor” na jednostrane korake, ali zapadne diplomate već spekulišu kakve bi te mere mogle biti i ne kriju da se najviše plaše mogućnosti da Srbija zaustavi prenos električne energije ka Kosovu i Metohiji.

Time bi pokrajina koja već trpi restrikcije zbog lošeg sistema proizvodnje i prenosa struje ostala u potpunom mraku. U razgovorima sa novinarima „Politike”, nadležni u Vladi Srbije nisu želeli da isključe ovakav scenario, mada treba verovati da bi to bio samo poslednji korak u lepezi mera.

Na drugoj strani, promet robe iz centralne Srbije ka Kosmetu ne bi bio moguć i to bila prva posledica jednostrane nezavisnosti. Kad se zna da su dućani širom pokrajine puni robe koja dolazi preko administrativne linije – od bujanovačke „hebe” do cigareta – jasno je da bi to bio težak udarac ionako slaboj kosovskoj ekonomiji. Izlaz za vladu u Prištini bio bi da se srpska roba uvozi preko Crne Gore ili Makedonije, ali bi to povećalo cene i dodatno osiromašilo već siromašno stanovništvo. I za Beograd bi tu bilo velikih problema – pre svega kako da robu prebacuje Srbima na severu Kosmeta, ali i onima ugroženijima koji žive u enklavama.

Takođe, kosmetski Albanci koji sada, dolazeći iz zapadne Evrope gde rade, prelaze preko centralne Srbije na putu do rodnih mesta ubuduće verovatno ne bi mogli to da rade. Pogotovo ako vlada u Prištini počne da izdaje pasoše koje bi priznale neke evropske zemlje. Ti pasoši vredeli bi u tim zemljama, ali njihovi vlasnici ne bi mogli da uđu u Srbiju.

Agencija Rojters piše da je za Prištinu „postbadenski scenario” već napisan – proglašenje nezavisnosti koju će Zapad priznati, kako je i obećao. Na pregovorima u Badenu kraj Beča, kaže portparol albanskog pregovaračkog tima Skender Hiseni, „treba da budemo kreativni da bismo smislili kako da potrošimo ta tri dana”, a britanska agencija dodaje da se posle toga treba spremiti za „raspad u Srbiji i diplomatsko zahlađenje iz Rusije”.

Osim što bi moglo da dovede do u najmanju ruku čudne situacije između Srbije i njene pokrajine, jednostrano proglašenje nezavisnosti – koje Ujedinjene nacije ne bi poništile – urušilo bi i ugled svetske organizacije i temelje međunarodnog prava postavljene u drugoj polovini 20. veka.

„Špigl” u svom elektronskom izdanju prenosi izjavu Dušana Reljića, iz Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost, da bi posledice jednostrano proglašene nezavisnosti mogle biti mnogo ozbiljnije nego što se trenutno misli. „Bilo kakvim jednostranim proglašenjem nezavisnosti krši se međunarodno pravo, a ako se Ujedinjene nacije tome ne suprotstave to će naneti štetu i Ujedinjenim nacijama i međunarodnom pravu”, kaže Reljić.

Takođe, članice EU koje bi priznale jednostranu nezavisnost praktično bi time blokirale ulazak Srbije u Evropsku uniju i dugoročnu stabilizaciju Balkana, pa i same Evrope.

Posledicama eventualne nezavisnosti bavi se britanski nedeljnik „Ekonomist”, koji piše da je Hašim Tači zapadnim diplomatama „privatno” rekao da će sa proglašenjem čekati do proleća, mada neki drugi mediji pišu, opet pozivajući se na Tačija, da će taj čin uslediti već do 15. januara. Prema navodima „Ekonomista”, Nemačka je „prelomila” i rešila da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, a njen stav i „zastrašujući napor Rusije da iskoristi Kosovo da podeli EU” preokrenuli su i mišljenje onih država u Uniji koje su bile protiv nezavisnosti. „Samo će se Kipar verovatno suprotstavljati do gorkog kraja. Izgleda da su Slovačka i Grčka pomirene da prihvate nezavisnost Kosova”, navodi britanski nedeljnik.

Na kraju, među merama koje Beograd može da preduzme u slučaju jednostrane nezavisnosti jeste i veto na misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (Oebs). Misija na Kosovu najveća je misija ove organizacije, sa oko hiljadu zaposlenih, a godišnji mandat ističe joj 13. decembra. Pošto se u Oebsu sve odluke donose konsenzusom, veto Srbije značio bi i ukidanje misije koja je, između ostalog, zadužena za demokratizaciju i praćenje izbora.

I pasoši bez priznanja

– Pasoši građana Kosova i Metohije, u slučaju protivpravnog otcepljenja ove južne srpske pokrajine, ne bi bili validni za domaće nadležne organe – izjavio je za „Politiku” dr Milan Škulić, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, objašnjavajući da to pitanje zavisi od volje Srbije, ali i od međunarodnog prava na koje se Srbija obavezala. I pored toga što Tajvan održava odnose sa samo 25 zemalja, pasoši ove zemlje prihvaćeni su kao važeći dokument skoro u celom svetu. Te pasoše, međutim, Kina ne prihvata kao validne. Državljani Tajvana posećuju Kinu na osnovu posebnih propusnica koje za njih izdaje Peking, a kineska granična kontrola nikad ne traži tajvanske pasoše kao deo putničke dokumentacije i ne udara ulazne, odnosno izlazne pečate.

Vladimir Radomirović

Predhodna strana

Štampa