SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

Ovu fotografiju NT je objavio na naslovnog strani 1998. i najavio da će NATO bombardovati Srbiju. U to tada niko nije verovao. Hakan Viberg, švedski stručnjak za Jugoistočnu Evropu, preko NT opet upozorava:

Balkan pred pucanjem

4 balkanske bombe pred eksplozijom, velike sile nemaju rešenje Zapad i dalje ne zna mnogo o odnosima u regionu, a još manje šta bi s njim, što može dovesti čak i do novih ratova.

- Partija pokera velikih sila još nije završena
- Oko Kosova svi blefiraju i čekaju potez protivnika
- Ako SAD ne podrže nezavisnost, OVK će pucati u NATO
- Rusija i Kina sigurno ulažu veto u Savetu bezbednosti
- U Bosni stvorena virtuelna država

Balkanski lonac ponovo ključa! A vatru dodatno potpiruju svetski centri moći, koji zbog ogromnog nepoznavanja prilika na ovim prostorima vuku toliko katastrofalne poteze da se ponovo ozbiljno suočavamo sa izbijanjem novih ratova. Ovo za NT upozorava Hakan Viberg (65), švedski matematičar, filozof i doktor sociologije, koji u međunarodnim krugovima važi za jednog od najboljih poznavalaca prilika na Balkanu. Iako u razgovoru za NT kaže da je potrebno više od jednog života da bi neko postao YU ekspert, ovim regionom bavi se skoro četiri decenije - od 1968, a samo u Beograd do sada je dolazio više od 30 puta.

Ovog puta povod njegove posete je poziv Studentskog parlamenta, grupe studenata prava, da održi predavanje na konferenciji o Kosovu i njegovim perspektivama. Na pitanje otkud zanimanje baš za region Jugoistočne Evrope, Viberg kaže da ga je privuklo to što na ovom prostoru vekovima brojne suprotnosti i različitosti opstaju jedna pored druge.

Na pitanje kako u svetlu novih dešavanja u Bosni, a pred završetak pregovora o Kosovu, vidi budućnost Balkana, Viberg, koji trenutno radi u Danskom institutu za međunarodne studije, kaže:
- Budućnost je krajnje neizvesna. Na Balkanu trenutno postoje četiri bombe: Bosna, Crna Gora, Kosovo i Makedonija. Konflikti između Slovenije i Hrvatske neće prerasti u vojne sukobe. Ne očekujem probleme ni s Vojvodinom i Sandžakom. Zapravo, najproblematičniji su Bosna i Kosovo. Međunarodna zajednica je u BiH slila ogromne količine novca, a uspela da obnovi samo mostove i zgrade, ne i da uspostavi normalan život Srba, Hrvata i muslimana.

Ko, po Vama, snosi najveću odgovornost što bosanski eksperiment očigledno ne uspeva?
- Dejtonski sporazum je postavio nekoliko zadataka, od kojih su ispunjeni samo neki, i to delimično. Uspostavljene su granice i razoružavanje je donekle sprovedeno. Ali, prisustvo NATO nije suštinski ništa promenilo, osim što je obezbedilo trenutni mir. I sad imamo situaciju da je NATO stavio jednu nogu na minu u Bosni, drugu na minu zvanu Kosovo, jednu ruku na Avganistan, drugu na Irak. Ako pomere nogu, bomba će eksplodirati. Zato ništa i ne rade.

Da li su političari koji donose odluke u Briselu i Vašingtonu svesni koliko je mir u Bosni, uopšte na Balkanu - na staklenim nogama?
- Nisu bili svesni ni do sada, i bio bih iznenađen da je situacija danas drugačija. Ipak, čini se da EU sad potura nogu na minu, kako bi NATO mogao da se povuče. I što je najgore, izgleda da je Brisel zbog toga srećan. To, naravno, ne znači da Vašington prepušta Bosnu, odnosno Balkan, da bude evropski problem, već pokušava da oslobodi jednu nogu kako bi je stavio negde drugde, možda u Iran.
- Početkom 90-tih, prvih godina krize na ovim prostorima, nivo neznanja u EU o dešavanjima i istoriji Balkana bio je astronomski. Srbi, Hrvati i muslimani mislili su da ovi na Zapadu znaju šta rade i da je sve deo nekog dobro promišljenog plana. Ali Zapad nije imao pojma šta zapravo radi.

A danas?
- EU i dalje nema eksperte za ove prostore, državama članicama je ostavljeno da se pojedinačno time bave. U međuvremenu je u međunarodnoj zajednici stvoren i mit o uspehu. O uspehu Dejtona, Rezolucije 1244... Svaka racionalna akcija srušila bi taj mit.
Kakve posledice to može da izazove, pre svega za Srbiju, a i za ceo region?
- Zapad se trenutno ponaša kao vatrogasna brigada koja ide tamo gde je došlo do konflikta i gasi vatru, a ne rešava suštinske probleme. Umesto da se ceo Balkan posmatra u globalu i sve strane ponovo dovedu za sto, odluke se donose parcijalno, i to kad zagusti - danas za Bosnu, sutra za Kosovo, prekosutra za Makedoniju.

Kakve su Vaše informacije - da li se na Zapadu spremaju za destabilizaciju situacije na Kosovu posle 10. decembra?
- Kosovo je sad partija pokera u kojoj svi igrači blefiraju: SAD, EU, Srbija, Priština i Rusija. I tvrdim da niko još ne zna kako će se ta partija završiti. S obzirom da su Albanci glavni saveznici SAD u regionu, Amerikanci će se truditi da ih učine što je moguće srećnijima, zato insistiraju da se nezavisnost što pre proglasi. Brisel je konačno shvatio da će cenu platiti EU, a ne Amerikanci. Zato Evropa odugovlači i insistira na ljudskim pravima, standardima...

A kako će se po Vašem mišljenju, kad dođe dan D, postaviti Rusija? Da li se vlasti u Beogradu s pravom oslanjaju na pomoć Moskve?
- Srpski političari, pa i javnost, uvek su pogrešno procenjivali koliko podrške će zaista dobiti iz Moskve. Rusija je uvek podržavala Srbiju do određene granice, odnosno dok to nije ugrožavalo njene nacionalne interese. Međutim, Moskva ovog puta ima adut u rukama: mogućnost veta u Savetu bezbednosti. Kako će odgovoriti na američki blef, zavisiće od ponašanja UN. Ako SAD hoće da proglašenje nezavisnosti Kosova bude legitimno, moraju da traže promenu rezolucije 1244 u SB. A u tom trenutku uloga Rusije i Kine postaje ključna. Mislim da Beograd može biti potpuno siguran da će njegovi istočni saveznici staviti veto. Onda Vašingtonu ostaju dve mogućnosti. Prva, da jednostrano prizna nezavisnost Kosova, što bi bila prva pobuna protiv autoriteta UN u istoriji ove institucije. I druga - da to ne učini. U tom slučaju suočiće se s novim problemom: iznevereni Albanci, tačnije OVK, mogu da počnu da pucaju u NATO.

I kad će ta partija pokera koju velike sile igraju, a ulog su države Balkana, biti završena?
- Bojim se - ne skoro. Zapad i dalje nema jasnu sliku, generalni plan šta bi s Balkanom. Nakon 10. decembra počinje finale kosovske partije. I sve zavisi od toga koju kartu će potegnuti Vašington, a kojom će uzvratiti Moskva. Rusija, ponavljam, u rukama ima jake adute.
Da li je mir na Balkanu uopšte moguć?
- Tačno je da je prošlo 12 godina od Dejtonskog sporazuma, Bosna se još nije ohladila, a Kosovo tek tinja. Ali, reći ću vam nešto: ja sam polu-Danac, polu-Šveđanin. Rođen sam u Švedskoj, a 20 godina proveo u Danskoj. U Skandinaviji smo tokom 500 godina imali više od 60 ratova, mnogo mržnje, sukoba, zločina... I uspeli smo da ih prevaziđemo, i to za samo nekoliko generacija. Ne vidim zašto to ne bi pošlo za rukom i vama u Jugoistočnoj Evropi. To je, uostalom, jedina perspektiva koju imate. Doduše, nas nisu, kao Balkan, preplavili strani eksperti koji ne znaju naš jezik, istoriju, ekonomiju, pokušavajući da nam dele savete.

SFRJ bila osuđena na propast

Da li je SFRJ zaista bila osuđena na propast? I kolika je uloga stranih tajnih službi u njenom raspadu?
- Ubeđen sam da je Jugoslavija bila osuđena na propast - delom zahvaljujući unutrašnjim kontradiktornostima, delom destabilizacionoj politici koju su SAD i Nemačka vodile na Balkanu. Takođe mislim da je i rat bio neizbežan. A što se tiče tajnih službi - one su gadna stvar svuda, uključujući Dansku i Švedsku.

Neizvesna budućnost Crne Gore
Kažete da je Crna Gora jedna od četiri balkanske mine. Da li to znači da tamo u budućnosti može doći do novih tenzija?
- Rekao bih da je demografska budućnost Crne Gore krajnje neizvesna. Između 1991. i 2004. Crnogorci su pali sa 60 na 40 odsto, a Srbi skočili sa 10 na 30 odsto. Zatim, nezavisnost je tamo izvojevana s teškom mukom i minimalnom razlikom između onih koji su bili za i protiv odlaska iz SRJ. Sve u svemu, veoma loš početak. Da li će doći do novih nestabilnosti, teško je reći, ali je vrlo moguće da se na sledećem popisu ispostavi da su većinski narod u nezavisnoj Crnoj Gori - Srbi.

D. Milinković

Predhodna strana

Štampa