SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

Konfrontacije Zapada i Moskve sve žešće pa je u veliku igru uključen i Vatikan sa namerom razbijanja pravoslavlja odnosno Rusije.

Ruski raketni štit na Drini i Vatikanska klopka

Novi ruski raketni sistem
za presretanje S - 400-2

Moskva odlučila da na Drini postavi svoje rakete kao odgovor SAD na izgradnju raketnog štita u Poljskoj i Češkoj, Srbija navodno pristala

BEOGRAD - Kao odgovor Vašingtonu za postavljanje raketnog štita u Poljskoj i Češkoj, Rusija je namerila da svoje rakete postavi na Drini! Srbija je, navodno, spremna da to dozvoli, jer od Moskve očekuje da spreči već gotovu nezavisnost Kosova. Pored toga, pišu zapadni mediji, Moskva je odlučila da od SAD i EU preuzme potpuni primat u Srbiji i Republici Srpskoj!

Ruski prodor u srce Balkana i Evrope izazvao je duboku zabrinutost i u EU i SAD. Zapadni mediji tvrde da su i poslednje akcije SAD i EU tako žestoke i precizne jer na sve način pokušavaju da spreče dolazak Rusa. Oni tvrde i da je premijer RS Milorad Dodik detaljno upoznat s ruskim planovima i da se upravo zbog toga blokiraju reforme i stalno preti referendumom o otcepljenju RS od BiH.

Predsednik Fonda za bezbednost i demokratiju Ninoslav Krstić smatra da Srbija ne bi smela da tek tako dozvoli postavljanje ruskih raketa na Drini, čak i ako to Rusi budu zahtevali.

- Te rakete bi bile prva meta u slučaju eventualnog rata. Srbija, istina, nema velik manevarski prostor, ali mora da insistira na neutralnosti. Isto kao što ne treba da se previše približava NATO, tako treba biti i krajnje oprezan i prema Rusima - jasan je Krstić.

On ističe da nova trka u naoružanju uveliko traje i da Rusija mora da odgovori na agresivnu politiku SAD.

- O tome da li Rusima treba dozvoliti da u Srbiji naprave svoje vojne baze, ili eventualno postave raketni štit, treba da odluče isključivo stručnjaci - tvrdi Krstić i objašnjava da je u ovom trenutku priča o postavljanju ruskih raketa na Drini verovatno probni balon u igri velikih sila pred konačnu odluku o statusu Kosova.

Stručnjak za međunarodnu politiku i predavač na Fakultetu za bezbednost Darko Trifunović kaže da je mogućnost da Rusi postave svoje rakete na Drini veoma realna i da je to samo deo velike priče oko Irana. On pojašnjava da SAD žele da razbiju Iran tako što su Kurdima, koji zajedno s Azerbejdžancima čine čak 48 odsto ukupne populacije, obećale nezavisnu državu po modelu Kosova, čemu se protive Rusija i Kina.

- Srbija je, ne svojom voljom, ostavljena Rusima, jer Zapad na Srbiju gleda kao deo ruske interesne zone - objašnjava Trifunović.

Prema njegovom mišljenju, Srbija, ipak, ne sme da tek tako pristane da Rusi u njoj grade svoje baze ili postavljaju rakete koje bi bile usmerene na evropske prestonice. Izlaz za Srbiju, smatra Trifunović, jeste Evropska unija, koja mora da na svaki način spreči ovakav scenario, jer on pre svega pogađa nju.
- EU mora hitno da preuzme vodeću ulogu u rešavanju kosovskog problema. Kosovo treba proglasiti evropskom regijom u okviru Srbije i Beograd potom po skraćenom postupku primiti u Uniju. U suprotnom, svakakvi scenariji su mogući, pa i to da ruske rakete iz Srbije nišane gradove u Evropi - kaže Trifunović.

NIKOLIĆ: OPASNI KONTRAEFEKTI

Politički analitičar Milan Nikolić ubeđen je da je Srbiji mesto u EU. On upozorava da se Beograd što pre mora „skloniti s poljane na kojoj se igraju slonovi“. Mogućnost postavljanja ruskih raketa na Drini ili pravljenja ruskih vojnih baza u Srbiji, Nikoliću ne izgleda verovatno, a još manje korisno.
- To bi moglo da ima samo kontraefekte. Pitam se samo da li se isplati da uđemo u klinč slonova kakvi su Rusija i Amerika? Odluka o statusu Kosova je na pragu, i sada se sa svih strana muti voda, pa i pričama o ruskim raketama i slično. To je deo igre da se destabilizuje Srbija, koja će, po svemu sudeći, izgubiti Kosovo. Problem je što zauzvrat neće dobiti ništa - kaže Nikolić.

Skup o ujedinjenju pravoslavaca i rimokatolika u Raveni nije izazvao zvanične reakcije u Srbiji

Vatikanska klopka

Srpska pravoslavna crkva još nema zvaničan stav o ravenskom susretu na kojem je odlučeno da se ujedine Pravoslavna crkva i Rimokatolička crkva.

BEOGRAD - Na oktobarskom sastanku u italijanskom gradu Raveni, podsetimo, delegacije Pravoslavne i Rimokatoličke crkve potpisale su dokument sa 46 tačaka kojim se postavljaju temelji ujedinjenja dve crkve, prvog posle velikog raskola 1054. godine. U dokumentu potpisanom u Raveni utvrđuje se da je papa „prvi među patrijarsima“, a Rim je „prvo sedište“. Smatra se da su upravo ove dve tačke dovele do raskola između pravoslavaca i katolika.

Zanimljivo je da su predstavnici Ruske pravoslavne crkve (RPC) napustili skup jer su na njemu učestvovali predstavnici Estonske apostolske crkve, koju je 1996. godine osnovala Carigradska patrijaršija na kanonskoj teritoriji RPC.

Predstavnici Moskovske patrijaršije veoma su skeptični prema dokumentu i smatraju da je incident sa Estonskom crkvom izrežiran kako bi Moskovska patrijaršija bila na vreme isključena iz pravoslavno-katoličkog dijaloga i kako bi u njenom odsustvu bili usvojeni određeni noviteti. Šef delegacije Moskovske patrijaršije u Raveni i predstavnik Ruske pravoslavne crkve pri evropskim međunarodnim organizacijama episkop bečki i austrijski Ilarion veruje da postoji mogućnost da se radi o klopci!
- Katolici će pokušati da formulišu eklesiološki model Vaseljenske crkve tako da bi uloga „prvog episkopa“ bila definisana što je moguće sličnije onoj koju danas ima rimski papa u Katoličkoj crkvi. Sa svoje strane, Carigradska patrijaršija će se truditi da se „prvom“ priznaju ona prava koja carigradski patrijarh danas nema u Pravoslavnoj crkvi, ali bi, očigledno, želeo da ih ima - rekao je vladika Ilarion.

Srpsku pravoslavnu crkvu u Raveni predstavljao je vladika bački dr Irinej (Bulović), koji je po ko zna koji put odbio da za medije prokomentariše neki značajan događaj. Iako nas je monahinja Filoteja iz Eparhije bačke uputila da pitanja vladici postavimo elektronskom poštom, što smo i uradili, episkop Irinej nas nije udostojio ama baš nikakvog odgovora! Zato nije jasno da li je vladika Irinej u ime SPC potpisao pomenuti dokument. Čak i ako je potpisao, njegov potpis ne znači da je SPC prihvatila odredbe sporazuma, već je to samo „primanje k znanju“.

„To je za nas veoma osetljivo pitanje i potrebno je vreme da proučimo ovaj dokument. Do tada se nećemo oglašavati“, rečeno je Kuriru u beogradskoj Patrijaršiji.

U krugovima episkopata saznajemo da episkopi zapravo i ne znaju šta je ravenski dokument i šta sadrži. O tome ih niko nije izvestio, a ono što iz štampe saznaju, ipak nije dovoljno. Dokument neće biti predstavljen Svetom arhijerejskom sinodu, već će biti prosleđen Svetom arhijerejskom saboru u maju sledeće godine, na redovnom zasedanju „crkvene skupštine“.
Kada je reč o odnosu Srpske pravoslavne crkve prema Vatikanu, stav srpskih vladika je prilično podeljen. Dok su pojedini arhijereji, koji su, kako se veruje, ipak u manjini - raspoloženi za saradnju sa Rimokatoličkom crkvom, dotle vladika raško-prizrenski Artemije smatra da SPC i naš narod „od Vatikana ništa dobro ne mogu očekivati, niti smo u istoriji išta dobro dobili“.

EKUMENISTI I „TVRDO KRILO“

Za ekumeniste se smatraju mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan, vladika bački Irinej, šabački Lavrentije, šumadijski Jovan, braničevski Ignatije, srednjoamerički Hristofor, australijsko-novozelandski Irinej, dok su u „tvrdom krilu“ SPC vladike raško-prizrenski Artemije, banatski Nikanor i gotovo svi episkopi uz Republike Srpske i BiH.

Kurir

Predhodna strana

Štampa