Popustljivost srpske
strane nije dala rezultate - Albanci su samo ispunjavali formu pregovora
i sve predloge odbijali
Srbija
proširila
ponudu
Albancima
Kosmet
bi
imao
pravo
na
zastavu,
himnu,
sportske
reprezentacije,
ali
ne
i
na
mesto
u
UN
i
na
vojsku.
– Albanci
odbili
i
ovaj
predlog
Pregovarački
timovi
Prištine
i
Beograda
juče
u
Badenu kod Beča
bez dogovora
o budućem statusu Kosova i Metohije, bez obzira
na su popustljivost koju je pokazao srpski pregovarački tim
|
Baden kod Beča, 27. novembra
– Rusija želi da se pregovori o statusu Kosova i Metohije nastave i
posle 10. decembra, ali su za to potrebni jaki argumenti, izjavio je
jutros predstavnik Moskve Aleksandar Bocan Harčenko pred sastanak
posredničke „trojke” sa delegacijama Beograda i Prištine.
Te
„jake argumente” on i ostala dvojica posrednika, kao i delegacija
kosmetskih Albanaca, mogli su da čuju od srpskih pregovarača na
zajedničkom susretu koji je trajao više od tri i po sata, ceo sat duže
nego što je bilo predviđeno. Pokrajina bi, kako je objasnio predsednik
Srbije Boris Tadić, imala pravo na sopstvenu zastavu i himnu, kao i na
sportske timove koji bi se takmičili u međunarodnim takmičenjima, ali ne
bi imala pravo na vojsku, mesto u Ujedinjenim nacijama, Savetu Evrope i
Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić dodatno je ovu ponudu
obrazložio u svom govoru tokom drugog dana poslednje runde pregovora pod
vođstvom „trojke”, rekavši da bi Pokrajina uživala veći stepen
autonomije nego bilo koja teritorija na svetu. Pokrajina bi, objasnio
je, „raspolagala svim nadležnostima sem spoljnom politikom, odbranom,
kontrolom međunarodnih granica i zaštitom srpskog duhovnog i kulturnog
nasleđa u pokrajini”.
„Svi argumenti su na strani Srbije”, izjavio je na kraju današnje runde
pregovora Vojislav Koštunica. „Međunarodno pravo je na strani Srbije i
pokazalo se još jedanput da je ona, kad je reč o konkretnim rešenjima
modela suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju, izlazila sa mnogo
novih ideja i mnogo novih argumenata na poslednjim sastancima”, rekao je
on dodavši da se „dosadašnji pregovori odvijaju u znaku neravnoteže”,
jer albanska strana ne učestvuje u njima, već „preti kršenjem
međunarodnog prava”.
Koštunica je poručio da su neprihvatljive najave o „neutralnom statusu”
i jednostranom proglašenju nezavisnosti. „Ne mogu da zamislim ozbiljne
ljude, zvaničnike raznih država koji su u pravni rečnik ubacili ideju o
jednostranom proglašenju nezavisnosti. Jednostrano proglašavanje
nezavisnosti znači kršenje prava. To je zločin, a zakon ne prihvata
nikakvu vrstu zločina”, rekao je premijer upozorivši da šteta koja bi
tim činom bila naneta Srbiji ne bi bila ništa u poređenju sa štetom koju
bi pretrpelo međunarodno pravo i naročito Ujedinjene nacije, čiji bi
autoritet bio urušen.
Koštunica smatra da pregovori ipak nisu propali, jer je Srbija naročito
u mandatu „trojke” koja je, kako je ocenio, bila konstruktivnija i
uravnoteženija od Martija Ahtisarija, imala priliku da predstavi svoje
argumente. „Pravi epilog ovih razgovora može biti samo tamo gde su oni i
započeti – u Savetu bezbednosti”, rekao je predsednik Vlade Srbije
objasnivši da Beograd očekuje novu rezoluciju Saveta bezbednosti o
budućem statusu Kosova i Metohije. Jedna od zanimljivih teza u izlaganju
ministra Slobodana Samardžića na zajedničkom sastanku dveju delegacija
sa „trojkom” bila je da se „državna funkcija odbrane ne bi sprovodila u
pokrajini”, što praktično znači da Srbija pristaje da se njena vojska ne
vrati na Kosmet, ali i da Albanci ne dobiju pravo na sopstvene oružane
snage – kao i da bi, kako je rekao ministar, „međunarodno prisustvo,
kako civilno, tako i vojno, neosporno bilo poželjno i korisno za obe
strane”. Pri tom, unutrašnji poslovi bili bi u isključivoj nadležnosti
Pokrajine.
Samardžić je dodao da bi kosmetski Albanci mogli da učestvuju u kontroli
granice, kao i u spoljnoj politici Srbije, o čemu bi „mogao da se
napravi dogovor”. Srbija predlaže da sudski sistemi, uz „minimalne
izuzetke” budu odvojeni, da se „centralne vlasti ni najmanje ne mešaju u
politiku javnih finansija” pokrajine, da monetarna i carinska politika
budu u zajedničkoj nadležnosti, da Kosovo i Metohija nema svoje
predstavnike u zakonodavnoj vlasti, ali „bi moglo da ima neku vrstu
zastupništva u izvršnim organima vlasti koji sprovode nadležnosti
rezervisane za Srbiju”. Uz to, Albancima se nudi i da otvaraju
predstavništva Kosmeta u inostranstvu u oblastima finansija, regionalnih
inicijativa, trgovinskih, kulturnih i sportskih odnosa, a Pokrajina bi
mogla samostalno da pregovara o Sporazumu o stabilizaciji i
pridruživanju sa EU, koji bi se kao aneks uneo u sporazum koji će sa
Briselom potpisati Srbija.
Albanska strana odbacila je sve ove predloge, o čemu je novinare prvi
obavestio portparol prištinskog „tima jedinstva” Skender Hiseni, koji je
zbog toga izašao iz sale pre završetka zajedničkog sastanka.
Predveče su to, posle sastanka prištinske delegacije sa „trojkom”,
potvrdili i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i odlazeći premijer Agim
Čeku. „Kosovo treba da bude nezavisno, jer je to dobro za sve naše
građane”, rekao je Sejdiu, dodavši da je „Ahtisarijev plan dobar
predlog” i da Priština Srbiji nudi „sporazum o partnerstvu” nezavisnih
država. On je, govoreći o raspletu događaja u Savetu bezbednosti UN,
izjavio da „ima onih koji se protive nezavisnosti, ali da mi ne želimo
da budemo taoci tog protivljenja”.
Agim Čeku bio je konkretniji: „Nema znakova da će Rusija popustiti u
Savetu bezbednosti, ali mi moramo da idemo dalje”. On smatra da
jednostrana nezavisnost treba da bude proglašena što pre i da za taj čin
ne treba čekati februar ili mart.
Posrednička „trojka”, u kojoj su predstavnik EU Volfgang Išinger, SAD
Frenk Vizner i Rusije Aleksandar Bocan Harčenko, u ponedeljak i utorak
3. i 4. decembra dolazi u Beograd i Prištinu, što je poslednja poseta
pred podnošenje izveštaja generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu. Za sada
nije izvesno da li će pregovori biti nastavljeni i posle 10. decembra.
Tači: Kao u vreme Miloševića
Osim što su naglašavali koliko je „proširen” predlog o suštinskoj
autonomiji, koordinatori državnog pregovaračkog tima Vuk Jeremić i
Slobodan Samardžić su pred novinarima insistirali na još jednom
argumentu – da Srbija želi da pregovara, za razliku od albanske strane,
koja ponavlja da ovo nisu pregovori o statusu.
„Iako je „trojka” u ova tri meseca ulagala napore da albansku stranu
privoli na pregovore, po našem mišljenju je možda mogla da učini i više
da ih motiviše, da im kaže da se mora razgovarati o statusu. Tajna je u
sledećem: Albanci misle da je nezavisnost sigurna, da im je obećana i da
će doći i zbog toga ovi razgovori nisu uspeli. Šta će biti posle ovih
razgovora mi ne znamo, ali je sasvim jasno da hoćemo da i dalje
pregovaramo”, objasnio je Samardžić, koji misli da će posle 10. decembra
kada „trojka” treba da preda izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki
Munu doći do „pauze koja će značiti nedoumicu u daljim koracima”. Posle
te pauze, uveren je ministar, razgovori će biti nastavljeni, možda u
nekom drugom formatu.
„Možemo da pregovaramo još sto godina, ali sa Srbijom ne može biti
kompromisa o statusu. Kosovo će biti država”, izjavio je, međutim,
budući kosovski premijer Hašim Tači. On kaže da su pozicije dveju strana
„dijametralno suprotne” i da je „veoma teško doći do kompromisa”, jer
Priština „poštuje volju naroda Kosova da Kosovo postane država”, dok
Srbija „želi da Kosovo ima autonomiju kao u vreme Miloševića”.
„Posle 10. decembra, Kosovo će u koordinaciji sa Vašingtonom i Briselom
doneti odluku o nezavisnosti i kasnijoj integraciji u EU i NATO”,
zaključio je Tači.
Rus
o Amerikanki
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Rozmari di Karlo i u
utorak je prisustvovala pregovorima, pa su predstavnici Vašingtona za
glavnim stolom u „Maloj riterskoj sali” hotela „Zamak Vajkersdorf“ bili
brojčano nadmoćniji od predstavnika Moskve. To, na prvi pogled, nije
zabrinulo Aleksandra Bocan Harčenka koji je na pitanje o prisustvu
visoke službenice Stejt departmenta odgovorio da je to normalno i da je
ona član američke delegacije.
Poslednji dan pregovora
U sredu, poslednjeg dana badenske runde, neće biti pregovora već će
„trojka”, koja u prva dva dana nije davala bilo kakve predloge, na
jutarnjem sastanku od 9 do 10 sati predstaviti neke elemente budućeg
izveštaja. Potom je predviđeno da u „Zamku Vajkersdorf” izjave odvojeno
daju najpre predstavnici albanskog tima, a zatim i predsednik Tadić i
premijer Koštunica. „Trojka” će svoju konferenciju za novinare održati u
zgradi austrijskog ministarstva spoljnih poslova.
Vladimir Radomirović
|
