| Politički komentari |
Slučaj Mišković
Otmica u režiji vlasti
Kad potpredsednik vlade Srbije u sadejstvu sa policijom komanduje
otmicom, sve ide vrlo jednostavno i moguće je kidnapovati bilo koga.
 Automobil
kojim je kidnapovan vlasnik „Delta Holdinga“ Miroslav Mišković izvučen
je iz Beograda samo dan posle otmice i u pratnji dva policijska džipa sa
civilnim tablicama stigao je do graničnog prelaza Srpska Crnja, gde je
rampa već bila podignuta, pa je vozilo „izletelo“ iz Srbije brzinom
većom od 100 kilometara na sat, tvrdi obavešteni izvor Glasa.
Za izvlačenje ovog vozila iz Srbije bio je zadužen Dejan Milenković
Bagzi. Isti taj sivo-metalik „audi A6“ najpre je garažiran u Temišvaru,
a nekoliko dana kasnije prodat je jednom visokom policijskom funkcioneru
u Ukrajini, gde se i danas nalazi. Kupac nije imao pojma kakva je
istorija ovog vozila, kojeg je platio 12.000 USD.
Dodaj gas!
Izvor Glasa tvrdi da je auto od Bagzija preuzet na benzinskoj pumpi
„Zmaj“ u Beogradu. Tu su mu skinute beogradske, stavljene novosadske
registarske tablice, a takođe je bila pripremljena falsifikovana
saobraćajna dozvola. Bagzi je vozaču rekao da sa „audijem“ „radi šta
hoće, proda ga gde može, samo da ga istera napolje“.
- Osoba koja je preuzela „audi“ u tom trenutku nije znala da je njime
otet Mišković. Kada je, u rano popodne, preuzeo „audi“, vozač je krenuo
ka Novom Sadu, ali je ubrzo ispred i iza sebe video po jedan džip sa
zatamnjenim staklima. Shvatio je da su policijski. Javio se odmah
Bagziju, koji mu je staloženo rekao da ne brine i da doda gas. Na
pitanje vozača za koje je krivično delo iskorišćen taj auto Bagzi je
odgovorio: „Otet je Mišković!“ Na ulazu u Zrenjanin kolonu je htela da
zaustavi lokalna policijska patrola. Međutim, na prvom džipu neko je
otvorio prozor, stavio na krov rotaciju i uključio je, mahnuo kolegama i
kolona je bez zaustavljanja prošla. Kad su stigli na granični prelaz,
prvi džip se sklonio, vozač audija je video da je rampa već podignuta,
nagazio je gas i projurio je brzinom većom od 100 kilometara na sat -
tvrdi naš sagovornik. On ističe da je očigledno „sve bilo dogovoreno,
radilo je kao švajarski sat“ i da „ovakva akcija ne bi mogla biti
izvedena bez podrške tadašnje vlasti“.
Krvavi dokaz
„Audi“ se zaustavio na jednoj rumunskoj benzinskoj pumpi, jer je vozač
imao naredbu da se u Srbiji ne zaustavlja čak ni radi kupovine goriva.
Na sredini zadnjeg sedišta vozač je, navodi naš izvor, video parče
tamnije tkanine sa dugmetom, koje je otkinuto prilikom otmice Miškovića.
Osim toga, na tom mestu video je i tamnu, masnu mrlju koja je podsećala
na krv. Upravo na tom mestu sedeo je Mišković, između dvojice otmičara.
Nedugo zatim, savetniku Momčila Perišića, pukovniku Đokoviću neko je
ponudio da MUP Srbije rasvetli otmicu Miškovića tako što će „audi“
vratiti u Beograd i DNK analizom tragova otkriti otmičare. Ponuda je
odbijena, prema izvoru Kurira, zato što, navodno, „tadašnji ministar
policije Dušan Mihajlović nije bio zainteresovan“.
Kako je Glas već pisao, deo novca od otmice biznismena Miškovića, na
parkingu iza beogradskog hotela „Hajat“, Bagzi je lično predao Čedomiru
Jovanoviću. Bagzi i Čeda izašli su iz svojih vozila, rukovali se,
Milenković je predao crnu akten tašnu u kojoj su bile devize. Sve se
odigralo munjevito.
TAJANSTVENI BMW
Odlično obavešteni sagovornik Glasa otkrio je i još jedan, do sada
nepoznat detalj.- Na primopredaju novca kod „Hajata“ Čedomir Jovanović došao je sa dva BMNJ. Jedno od ta dva vozila vidi se na TV snimku od 12. marta 2003, kad Zorana Đinđića odvoze u Urgentni centar. Iz tog vozila je neko zaustavljao saobraćaj mašući znakom „Stop!“ Advokat Borivoje Borović povodom optužbi na račun lidera LDP-a poručuje Čeda hapsio po Spasojevićevom nalogu To je bilo vreme kada je Jovanović praktično u nekim prilikama u potpunosti zamenjivao premijera i zloupotrebljavao poverenje  Ljudi
koji su pripadali političkom i policijskom vrhu u periodu 2000-2004.
godina pokušali su u određenom trenutku da vode razne istražne postupke,
koji su najviše odgovarali izvesnim kriminalnim krugovima, rekao je za
Glas advokat Borivoje Borović, reagujući na optužbe koje se stavljaju na
teret predsedniku LDP Čedomiru Jovanoviću.
Borović kao najbolji primer političkih zloupotreba iz perioda 2000-2003.
godina, kada je Jovanović bio na vlasti, navodi predmet vezan za
rešavanje ubistva policijskog generala Boška Buhe, 2002. godine.
- Mnogi političari su se tada mešali u istragu iz samo njima poznatih
razloga, koje će, nadam se, Tužilaštvo otkriti, i ispitati učešće u
istragama tadašnjeg šefa poslaničke grupe DOS-a, a kasnije i
potpredsednika vlade Čedomira Jovanovića i zamenika ministra policije
Nenada Milića. Oni su odlazili u Institut bezbednosti zajedno sa ljudima
koji nisu pripadali policiji i pravili scenario kako da uhapse one za
koje su bili ubeđeni da ih treba uhapsiti. Upute ko je trebalo da bude
predmet policijske istrage praktično su dobili od zemunskog klana i
njihovog vođe Dušana Spasojevića. On je osmislio scenario da se krivica
za ubistvo Buhe svali na tzv. Makinu grupu, koja i ne postoji. Na osnovu
izokrenutih snimljenih telefonskih razgovora od strane zemunskog klana,
policija je sprovela akciju na taj način što je tadašnji načelnik
gradskog SUP-a Milan Obradović angažovao određenu grupu od tri
inspektora koji su trebali da sprovedu akciju hapšenja tzv. Makine grupe
na osnovu informacija koje su im dali zemunci. Frapantno je da je
Jovanović učestvovao u celoj toj akciji - rekao je Borović, dodajući da
su inspektori odlazili u Šilerovu ulicu i tamo preuzimali svedoka -
saradnika Slobodana Resimića, koga su „zemunci“ vodili u beogradsku
policiju gde je brifingovan da da lažnu izjavu protiv njegovog klijenta
Nikole Maljkovića da je on navodno izvršio atentat na Buhu.
Borović je istakao da u tom slučaju policija nije postupala u skladu sa
zakonom i da su Maljković i Dragan Ilić Limar prvo bili kidnapovani, a
potom prebijeni i mučeni.
- Postoje izjave pred Specijalnim sudom koje govore da su ti ljudi
mučeni, zakopavani u zemlju, da im je pucano pored glave, a Maljkoviću
su slomili obe ruke, lopaticu i davili su ga kesom. Prema mojim
slobodnim pretpostavkama, mislim da je tada policija u dogovoru sa nekim
ljudima iz podzemlja ugušila kesom Dragana Maleševića Tapija, dok su ga
ispitivali. Nedopustivo je da neko ko nema nikakve veze sa policijom s
jedne strane koristi ljude iz podzemlja, a s druge strane da koristi
neke prislušne centre koji nisu pripadali MUP-u ili BIA i da se ti
montirani transkripti telefonskih razgovora kasnije pojavljuju u
Tužilaštvu kao nešto što treba da bude dokaz u tom krivičnom postupku.
Sud nije dozvolio da se kao svedoci saslušaju Dušan Mihajlović, Nenad
Milić i Čedomir Jovanović. To je bilo neko vreme kada je Jovanović
praktično u nekim prilikama u potpunosti zamenjivao premijera i
zloupotrebljavao poverenje koje je imao. Nakon toga je počeo da vitla po
Srbiji i to ne samo sa telohraniteljima, već i sa ljudima koje je mislio
da kontroliše iz sveta kriminala, ali su, u stvari, oni kontrolisali
njega. Zahvaljući kontroli nad Čedom, lako su ušli u sistem obezbeđenja
premijera Đinđića i veoma su se lako i ko zna na koji način pripremali
za atentat. I, ukoliko je tačno ono što kaže prvostepena presuda, onda
su ti ljudi izvršili ubistvo premijera. Veoma je ozbiljno kada neko ko
nije kompetentan meša Vladu Srbije u rad policije, kao što je Jovanović
radio, i da usmerava istragu u određenim pravcima. Možda je on to radio
nesvesno i neću da kažem da je on sa njima planirao atentate, ali neko
ko je zloupotrebljen od strane kriminalnih krugova, mora da bude svestan
da može da proizvede štetu po policijsku istragu, sudske presude i po
život i zdravlje ljudi koji su tada očigledno bili nevino optuženi. To
je dovoljno da tužilaštvo pokrene ozbiljnu istragu i da se niko ne
sakriva iza bilo kakvog poslaničkog imuniteta - pojasnio je naš
sagovornik.
Jovanović je, prema rečima Borovića, obavezan da objasni svako svoje
ponašanje, počev od odlazaka u CZ kod „zemunaca“, navodnom učešću u
torturama i istragama, otmice Miškovića, zašto je srušena Šilerova i po
kojem je osnovu omogućio da se bivši predsednik Srbije Slobodan
Milošević prebaci u CZ i po kojem osnovu su iz zemlje izašli Mira
Marković i Marko Milošević, a posle toga da se raspisuju poternice.
IMAGINARNA I STVARNA GRUPA
Borović je podsetio da predmet „tortura nad članovima tzv. Makine
grupe“, koji je odavno završen, punu godinu luta od Prvog opštinskog
tužilaštva, do Okružnog tužilaštva. Sada je taj predmet kod republičkog
tužioca koji treba da odredi ko je nadležan.- Da istraga nije pogrešno usmerena ka imaginarnoj tzv. Makinoj grupi, kojoj je stavljeno na teret da priprema terorističke napade i ubistvo Đinđića, Labusa, Jovanovića i Bebu Popovića, onda se po tome ne bi ni desio atentat na premijera. Zašto se onda nakon ubistva premijera nije pojavilo u predmetima da je tzv. Makina grupa učestvovala u bilo kakvom pokušaju atentata, već se za sve to okrivio zemunski klan. Za razliku od njih, ova stvarna grupa, zemunski klan već se nalazi pred sudom i stavlja im se na teret ogroman broj krivičnih dela i ubistvo premijera. POTREBNO NEZAVISNO SUDSTVO I TUŽILAŠTVO - O svim optužbama na relaciji Jovanović - Mišković ne treba prvo da se raspravlja na Anketnom odboru, već da nadležne institucije sve optužbe ispitaju. DOS je od 2000. godine sebi dao za pravo da bira sve zamenike tužilaca u Srbiji, a to je značilo kontrolu svih ljudi koji mogu krivično da gone bilo kog političara ili kriminalca. Kada bi neki političar bio osumnjičen za neko krivično delo, siguran sam da bi on bio obavešten o tome i tako nastaje zatvoreni krug. Moramo da imamo nezavisno sudstvo i tužilaštvo. Kada sam bio predsednik Odbora za pravosuđe 1993. i 1994. godine, iako je SPS imao većinu u Odboru podržali su sve predloge koje je stručna javnost dobro ocenila. Tada je bio bolji kriterijum za izbor sudija nego sada - podsetio je Borović. Autor: Uglješa Mrdić |
