SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

EU sprema misiju za Kosovo a Srbiji za uzvrat nudi bržu kandidaturu za ulazak u članstvo EU

Briselska trgovina Kosmetom

Francuski predsednik Nikolas Sarkozi i Britanski premijer Gordon Braun odlučno za nezavisnost Kosova uz uslovljavanje Srbije da se sa time saglasi ako hoće u EU

Prema dokumentu koji je pripremila Švedska, priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije trebalo bi da očuva „privid poštovanja međunarodnog prava” i da se dogodi pre 1. aprila. Jedinstva EU oko Kosova nije bilo ni juče: „crne ovce” su Kipar i Rumunija, ali su zato Sarkozi i Braun predložili da Srbija može u EU samo ako prizna nezavisnost Kosova

Brisel, 14. decembra 2007– od dopisnika Tanjuga

Šefovi država ili vlada Evropske unije su na današnjem sastanku na samitu u Briselu ocenili da je vreme da EU preuzme vodeću ulogu u rešavanju statusa Kosova i Metohije i odlučili da pošalju misiju iz oblasti policije i pravosuđa, ali nisu uspeli da postignu jedinstven stav o pravnom osnovu za tu misiju, niti o samom statusu srpske pokrajine. Istovremeno, a u kontekstu rešavanja statusa Kosmeta, EU je Srbiji uputila poruku kojom se Beogradu pruža prilika da „ubrzano” potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), te dobije status kandidata za članstvo – naravno, pod uslovom da ispuni neophodne uslove pune saradnje s Haškim tribunalom. Predsedavajući Evropskog saveta portugalski predsednik Žoze Sokrateš izjavio je da su se šefovi država ili vlada EU dogovorili o slanju misije EU iz oblasti policije i pravosuđa na Kosovo i Metohiju, ali da će o pravnom osnovu za to slanje biti reči početkom iduće godine.

„To je najjasniji signal koji EU može da pruži da ima nameru da preuzme ulogu o čitavom pitanju budućnosti Kosova”, izjavio je Sokrateš na konferenciji za novinare.

On je dodao da se današnjem sastanku nije govorilo o scenariju priznavanja jednostrane nezavisnosti Kosmeta, naglašavajući da „predstoje pregovori u Savetu bezbednosti UN”.

Iako su francuski predsednik Nikola Sarkozi i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband insistirali na tome da je na sastanku postignuta „puna saglasnost”, više zemalja je na sastanku pokazalo da se ne slažu sa stavovima vodećih zagovornika nezavisnosti Kosmeta.

Kipar je ponovio svoje protivljenje nezavisnosti Kosova i Metohije i slanju misije EU iz oblasti policije i pravosuđa na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, izjavio je po okončanju samita kiparski predsednik Tasos Papadopulos. „Mi nećemo priznati jednostranu deklaraciju nezavisnosti”, rekao je Papadopulos i dodao da pitanje statusa mora bi rešeno u Savetu bezbednosti UN. „Mi verujemo da postoji još prostora za dogovor”, naglasio je on.

Na pitanje Tanjuga o tome da li je rezolucija 1244 dovoljan osnov za slanje misije EU iz oblasti policije i pravosuđa, on je odgovorio da „Rezolucija 1244 ne može da pokriva misiju EU” i da jedino telo koje može da interpretira tu rezoluciju jeste sam Savet bezbednosti.

On je dodao da su šefovi država danas na samitu doneli odluku o slanju misije EU, ali da se nisu dogovorili o pravnoj osnovi za tu odluku, već da će o tome odlučivati Savet ministara EU u februaru.

„Slanje misije mora da ima pravnu osnovu”, istakao je Papadopulos.

On je naglasio da se danas s Kiprom složilo „više zemalja EU”, ali je prepustio tim zemljama da se same izjasne.

Tu priliku je iskoristila Rumunija koja je jasno istakla da neće priznati nezavisnosti Kosmeta.

„Nećemo priznati nezavisnost Kosova (…) nećemo to učiniti, jer imamo ozbiljne rezerve prema načinu na koji se taj status može postići i prema mogućim posledicama koje bi to ostavilo na zapadni Balkan”, istakao je rumunski premijer Kalin Popesku Taričanu.

Više zemalja EU koje se ne ubrajaju u „tradicionalne” protivnike nezavisnosti Kosmeta takođe je juče iskazalo određenu nelagodnost razvojem situacije.

„Poljska bi trebalo da bude rezervisana (…) radi se o veoma komplikovanom pitanju i pre nego što donesemo jednu tako važnu odluku potrebno je da razmislimo o svim mogućim scenarijima i da izbegnemo rešenja koja bi dovela do sukoba”, izjavio je Stanislav Novak, šef kabineta za politička pitanja poljskog premijera Donalda Tuska.

Na pitanje da li je takav stav Varšave posledica približavanja Moskvi, Novak je odgovorio da Poljskoj nisu potrebni dodatni problemi u odnosima s Rusijom.

S druge strane, Tanjug je imao uvid u dokument koji je za današnji samit šefova država ili vlada EU u Briselu predložio švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt.

Prema njemu bi priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije trebalo da bude „koordinirano” u saradnji s Evropskom unijom, da očuva „privid poštovanja međunarodnog prava” i da se dogodi pre 1. aprila 2008. godine.

U dokumentu na osam strana, pod nazivom „Evropska strategija za Kosovo”, ističe se da bi priznavanje nezavisnosti Kosmeta trebalo da zavisi od odluka Prištine da usvoji delove plana Martija Ahtisarija.

„Ukoliko Kosovo donese neophodne odluke o ustavnim i odgovarajućim institucionalnim aranžmanima iz Ahtisarijevog paketa predloga, države članice Evropske unije bi trebalo da iskažu spremnost da priznaju nezavisnost Kosova” koja bi, doduše, bila ograničena činjenicom da Kosovo ne bi moglo da postane član Ujedinjenih nacija, OEBS-a i Saveta Evrope sve dok je Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 na snazi”, naglašava se u dokumentu.

„U slučaju da Kosovo donese odgovarajuće odluke, ova kritično važna faza priznavanja trebalo bi da se dogodi u periodu između usvajanja na Savetu ministara EU političkog paketa na predviđenim osnovama i 1. aprila 2008. godine”, ističe se u švedskoj strategiji.

U dokumentu se ističe da će „puno pravno priznanje nezavisne države Kosovo teško biti moguće”.

„S obzirom na to da je status kvo neodrživ, moramo da razvijemo evropsku politiku koja bi mogla da zadovolji osnovne zahteve nezavisnosti i suvereniteta, u isto vreme čuvajući privid poštovanja međunarodnog prava”, navodi se u dokumentu u koji je na samitu u Briselu imala uvid srpska nacionalna agencija.

Šefovi država ili vlada složili su se da bi Srbiji trebalo pružiti mogućnost da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i „ubrzano” dobije status kandidata za članstvo u EU ukoliko ispuni neophodno uslove.

„Moraju da se ispune uslovi sa samita iz decembra 2006. godine”, koji govore o punoj saradnji Beograda s Haškim tribunalom, istakao je Sokrateš.

„Mirna i prosperitetna Srbija koja je u potpunosti integrisana u evropsku porodicu naroda je važna za stabilnost regiona. U tom pogledu, Srbija se ohrabruje da ispuni sve neophodne uslove da bi se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju brzo potpisao”, ističe se u zaključcima.

„S obzirom na značajan institucionalni kapacitet Srbije, i pozivajući se na zaključke iz decembra 2006. godine, Savet ponavlja svoje uverenje da njen put ka EU, uključujući status kandidata, može biti ubrzan”, zaključili su šefovi država na samitu u Briselu.

Sarkozi: Srbija u EU samo ako prizna nezavisnost Kosova

Brisel – Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da su se lideri Evropske unije u načelu dogovorili o slanju civilne misije na Kosovo, dodajući da se proglašenje nezavisnosti te pokrajine „smatra neizbežnim”.

Srbija može pristupiti Evropskoj uniji samo ukoliko ispuni zahteve međunarodne zajednice i uhapsi ratne zločince i poštuje nezavisnost Kosova, izjavio je Sarkozi novinarima posle samita EU.

Ren: Odluka na proljece
Komesar za proširenje Oli Ren kazao je da ce utvrđivanje konačnog statusa Kosova biti odloženo za početak proljeća naredne godine.
- Rješenje konačnog statusa Kosova biće odloženo za početak proljeća-izjavio je Ren za finski dnevnik objašnjavajući da rješenje za Kosovo mora biti pronađeno jer je trenutna situacija neodrživa.
Rojters podseća da je Renova izjava došla samo dan pošto su u Srbiji raspisani predsednički izbori za 20. januar i ocjenjuje da to najjasniji znak da će Evropska unija odložiti donošenje svake odluke o Kosovu tek poslije predsedničkih izbora u Srbiji.

Samardžić: Loš znak za budućnost odnosa Srbije i EU

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da bi zaključak samita EU mogao da znači „određeni proces jednostranog rešenja za Kosovo i Metohiju ili jednostranog prihvatanja nezavisnosti, kao i davanje zelenog svetla državama članicama EU da počnu da Pokrajinu priznaju kao nezavisnu državu”. „To je ono čega smo se bojali i zbog čega smo strahovali. Iz zvaničnog zaključka se vidi da je Evropska unija počela da uslovljava rešenje statusa Kosova i Metohije sa evropskim integracijama Srbije”, rekao je Samardžić Tanjugu i ocenio da bi to izazvalo teške posledice za region i Evropu, kao i za odnose Srbije i EU.

Samardžić je kazao da bi „ovim potezom EU dovela u pitanje sve ono što se gradilo od oktobra 2000. godine do danas u odnosima Srbije i EU, a postiglo se dosta”, podsetivši da je Srbija na pragu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. .„Bojim se da je ovim današnjim zaključkom EU upravo to učinila i da je dala jedan loš znak za budućnost odnosa Unije i Srbije”, rekao je Samardžić.

On je dodao i da se u zaključcima izričito kaže i da bi EU preuzela ulogu u okončavanju procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije, a u istoj rečenici dodaje da bi Srbiji trebalo dati mogućnost ubrzanog sticanja statusa kandidata. „Drugim rečima, data je ponuda trgovine Srbiji da za Kosovo i Metohiju prihvati ubrzani status kandidata za EU. Ovakva ponuda ne može se smatrati pristojnom, tim pre što je Srbija jasno rekla da neće praviti nikakve dilove i nekakve radnje koje bi bile u suprotnosti sa njenim ustavnim poretkom i međunarodnim pravom”, naglasio je ministar Samardžić.

Prema njegovim rečima, Srbija čvrsto ostaje pri stavu da se pitanje Kosova i Metohije ne sme povezivati ni sa kakvim drugim pitanjima i da je to ključno pitanje za njenu budućnost, pa samim tim i za njenu evropsku budućnost. „Dakle, Srbija u Evropsku uniju može da uđe jedino celovita, zajedno sa Kosovom i Metohijom. Posle ovog zaključka ostaje da se vidi šta će uraditi Savet bezbednosti UN, ostaje da se proces nastavi u okviru te institucije i tu još uvek postoji određeni manevarski prostor”, rekao je Samardžić.

Tanjug

Kojen predložio - i zvanično odustati od EU dok god je za nezavisnost Pokrajine

Ako je Kosmet cena, Briselu reći ne

Vukadinović: Sve političke stranke i većina građana su se izjasnili za neprihvatanje trgovine - Kosovo i Metohija za EU. Zato je Kojenov predlog sasvim logičan i prihvatljiv. Jovanović: Nema dileme o daljem delovanju Srbije, jer je Tadićev odgovor da će evropske integracije bez obzira na sve ostati prioritet Srbije više nego jasan

BEOGRAD - Predlog nekadašnjeg koordinatora srpskog pregovaračkog tima i bivšeg savetnika predsednika Srbije Leona Kojena da Beograd jasno i glasno, i to rezolucijom parlamenta, stavi do znanja evropskim političarima i EU da moraju da biraju između Srbije i Kosmeta, odnosno zapreti im da ćemo okrenuti leđa ulasku u „evropsku porodicu“ ostanu li uz ideju o nezavisnoj Pokrajini, podelio je srpske političare i stručnjake. Tako, dok su se skoro istovremeno, posle Kojenovog istupa oglasili predsednik Boris Tadić i vicepremijer Božidar Đelić, te podsetili da je kurs evropskih integracija nepromenljiv, deo stručne javnosti tvrdi da bi okretanje leđa Briselu bilo kontraproduktivno, a drugi da trgovinu Kosmetom ni po koju cenu ne bi trebalo uzimati u obzir.

- Srbija bi morala reći EU, kroz obavezujuću rezoluciju u parlamentu, da ne može da potpiše sa njom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sve dok Unija ne odustane od podrške nezavisnom Kosmetu - pojasnio je Kojen.

On je dodao da bi takav potez pokazao evropskim političarima da moraju da biraju između Srbije i Kosova, što oni danas ne misle.

- Naprotiv, njihov je utisak da Srbiji treba samo ponuditi evropsku perspektivu, uz nešto finansijske pomoći, pa da se ona, bar prećutno, pomiri s gubitkom Kosova. Samo mnogo ozbiljniji politički potezi mogu navesti velike evropske zemlje, pa i SAD, da preispitaju svoju odluku - istakao je Kojen.

On tvrdi da će se, ako se zvanični Beograd ograniči na retoriku, koliko god ona bila jaka, scenario jednostrane nezavisnosti gotovo sigurno ostvariti, te da „oni koji sledećih nedelja budu donosili odluke o politici Srbije prema Evropi i Kosovu ne bi trebalo da zaborave prostu istinu da se ni u životu ni u politici ništa važno neće dobiti bez dovoljno hrabrosti i pameti“.

Da je Kojenov predlog sasvim prihvatljiv jer odražava suštinu dosadašnje srpske državne politike, smatra analitičar Đorđe Vukadinović.

- Sve političke stranke, pa i većina građana su se u više navrata izjasnili za neprihvatanje trgovine - Kosovo za EU. A ako je već tako, Kojenov predlog je logična posledica dominantnog stava u Srbiji. Nelogično bi bilo da prihvatimo integracije u neku zajednicu koja odbija saradnju, odnosno ne poštuje naš teritorijalni integritet - istakao je za Glas Vukadinović.

Međutim, direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda smatra da bi „odustajanje od evrointegracija za Srbiju bilo kontraproduktivno, te da bi Beograd trebalo da zadrži kontinuitet u procesu pridruživanja EU, jer je to u našem interesu“.

A Milan Jovanović, direktor Foruma za bezbednost i demokratiju, ističe da nema potrebe za dilemom o daljem delovanju Srbije, jer je odgovor Borisa Tadića na Kojenovu ideju bio više nego jasan.

- Predsednik Tadić naglasio je da će evropske integracije bez obzira na sve ostati prioritet Srbije. Koštuničin odgovor verovatno je drugačiji. A da li je Tadić napravio pravi izbor, sada se ne može proceniti. To ćemo moći da vidimo tek kad se narod izjasni na predstojećim predsedničkim izborima - naglasio je on.

T. Nikolić

Marko Jakšić, član državnog tima za Kosovo i Metohiju, poručio

Više vole EU od Kosmeta

Član državnog tima za Kosovo i Metohiju i poslanik Demokratske stranke Srbije Marko Jakšić je kazao da ostanak južne pokrajine u sastavu države najviše zavisi od Srbije koja mora biti snažna i složna. Dodao je da su u tom slučaju velike šanse za ostanak južne pokrajine u sastavu države.

On je objasnio da je jedinstvo prividno jer u vlasti postoji struja kojoj je bliža Evropska unija od Kosova i Metohije.

- Ta struja bi zarad ulaska u EU žrtvovala južnu pokrajinu i dozvolila da je gaze neke zapadne zemlje- izjavio je Jakšić za "Dan" kritikujući "mirotvorne izjave da Srbija neće ratovati za svoju teritoriju, bez obzira šta se dešavalo cak i ako bude nasilja albanskih ekstremista nad srpskim narodom". Na taj način šalje se poruka zapadnim zemljama da se Srbija do kraja neće boriti za svoju teritoriju i signal da su Srbi sami otpisali Kosmet. Jakšić koji je poslanik Demokratske stranke Srbije naglasio je da ne treba dozvoliti međunarodnoj zajednici da državi opali jedan šamar, jer bi morali pružiti obraz i za drugi.

- Državno rukovodstvo bi trebalo jedinstveno poručiti da će država braniti Kosmet svim polugama i sredstvima koja joj stoje na raspolaganju- ocenio je Jakšić navodeći da pojedine proevropske snage i nevladine organizacije to ne shvataju. Prema njegovim rečima problem da se Kosovo i Metohija zadrži u sastavu države nije u Briselu i Vašingtonu nego u Beogradu gdje brojne prozapadne struje motivisane šetnjom po Evropi žele da se odreknu pokrajine. Uoči sednice Savjeta bezbjednosti UN Jakšić je naglasio da je siguran u veto Rusije na eventualnu kosovsku nezavisnost. Očekivanja Beograda su da će biti nastavljeni pregovori i da se odluke neće donositi preko koljena, jer bi produbilo krizu.

- Varaju se oni koji misle da će državi lako oduzeti 15 odsto teritorije. Srbija će do kraja voditi borbu za svoju teritoriju. Srpska borba za Kosovo i Metohiju predstoji tek ako Albanci proglase nezavisnost a priznaju je neke zapadne zemlje- najavio je Jakšić.

Podrška kandidatu sa jasnim nacionalnim stavom

Govoreci o predstojećim predsedničkim izborima i podršci jednom od predsedničkih kandidata Jakšić je naglasio da će Srbi sa Kosova i Metohije podržati kandidate sa jasno profilisanim nacionalnim stavom kada je u pitanju južna srpska pokrajina.
- Predsednički kandidat koji dobije podršku Srba iz pokrajine trebalo bi da se bori za Kosmet apsolutno svim sredstvima- naglasio je Jakšić.

Poruka iz Mitrovice
Jakšić je najavio miting 18. decembra, dan uoči sjednice SB UN, u sjevernoj Kosovskoj Mitrovici odakle će Srbi poslati poruku svijetu i srpskoj delegaciji da se Srbija nikada neće odreći Kosova i Metohije.

-Poručićemo da misija Evropske unije može doći na Kosmet jedino ako želi da nadzire suštinsku autonomiju- objasnio je Jakšic dodajuci da misija EU nije dobrodošla u južnu pokrajinu ako ce nadgledati tkz. nadgledanu nezavisnost.

M.B.

Predhodna strana

Štampa