| Politički komentari | |
|
Goran Davidović zvani Firer inače predsednik „Nacionalnog stroja“ piše o tome šta je „Crna kuća”, ko je njen vlasnik i čemu ona služi? Crna kuća u Novom Sadu • Šta povezuje Cobelove izjave, anarhiste i autonomaše, režirane međunacionalne incidente u Vojvodini, BND, novinare propagandiste, antisrpsku delatnost pojedinih intelektualaca i mnoge druge gadosti... • 210.000
evra iz Nemačke poslato za moderne janičare.
•
Da li
uskoro Vojvodina dolazi na red?
• Omladinski
centar CK 13 je takozvani alternativni prostor, namenjen indoktrinaciji
omladine levim ideologijama naročito anarhističkim, u cilju mobilisanja
mladića i devojaka za borbu protiv srpskih nacionalista i za razne
vidove političkog aktivizma. Pri tome se posebna pažnja obraća na obuku
mladih da sami izgrade viskok stepen samoorganizacije da bi sproveli
političke i druge akcije.
U severnoj srpskoj pokrajini u njenom glavnom gradu Novom Sadu u ulici Vojvode Bojovića broj 13 nalazi se jedan intrigantni objekat koji često budi radoznalost, jezu i strah kod mnogih prolaznika. Stara, velika kuća, potpuno ofarbana u crno danju je zaključana pa joj to još više daje na mistici, međutim, opskurni objekat otključava se uveče i u njega ulaze na desetine mladih ljudi koji tu ostaju tokom noći i tu održavaju brojne manifestacije. Satanističke seanse? Ne, Bogu hvala još ne, mada cela stvar nije mnogo daleko od toga. Ovde se ne radi o ispostavi Lavejeve Satanističke crkve, kako su neki stariji Novosađani komentarisali ovu morbidnu molersku delatnost. Iako je poznato da je Satanistička crkva u Kaliforniji bila ofarbana u crno, ovde je reč o nečem sasvim drugom, mada suštinski ne baš potpuno drugačijem. Građani koji žive u nesrećnoj ulici Vojvode Bojovića, bili su zapanjeni kada je u aprilu, kuća na broju 13 u njihovoj ulici, osvanula okrečena u crno. Prolaznici su zastajkivali, ne verujući svojim očima, komšije su govorile da nisu ni slutile da će ovakva "crna sudbina" da zadesi veliku prizemnu kuću. Zabezeknuti ljudi su šaptali i pronosili razne glasine. Mnogi su mislili da je u pitanju pogrebno preduzeće, pričala mi je komšinica iz susedne zgrade. Nekoliko dana niko nije znao šta će biti na tom objektu i zašto su spoljni zidovi tako okrečeni.
Dva dana ranije pre otvaranja Crne kuće 13, nemački ambasador Andreas Cobel u Beogradu na sastanku foruma za međunarodne odnose napravio je diplomatski incident kada se istrčao i pomenuo da bi posle Kosova mogli biti otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku. Cobel je tada rekao da kao što Srbija tvrdi da je Kosovo njeno, tako i Mađarska ima pravo na Vojvodinu. A zašto pominjem nemačkog ambasadora u vezi Crne kuće? Pa iz prostog razloga jer je novac za kupovinu iste stigao upravo iz Nemačke. Čitavih 210.000 evra stiglo je iz Nemačke za ovaj projekat, ali na to ću se vratiti malo kasnije. Da se prvo prisetimo kako je proteklo otvaranje Crne kuće i sa kakvim programom? Prvo veče bilo je ujedno promocija publikacije (izbegavam da "to" nazovem knjigom) pod nazivom "Kritika klerikalizacije Srbije". Na koricama tog paškvila, stajao je precrtan pravoslavni krst. U antihrišćanskoj publikaciji se nalazilo nekoliko eseja koji su bili analiza kako se navodilo "građevinske ekspanzije i ideološke ekspanzije SPC u Novom Sadu i Vojvodini". Srpskoj pravoslavnoj crkvi se zameralo što gradi crkve i što propoveda Hrišćanstvo. Srpskoj pravoslavnoj crkvi se praktično zameralo što postoji severno od Beograda. Verska mržnja, kažnjiva po 317 članu krivičnog zakonika ove države, širena je nemilice, nekažnjeno, čak i bez osude bilo koga. Na promociji su govorili: -Branka Ćurčić aktivistkinja AFANS (Antifašističke akcije iz Novog Sada) koja je lažno svedočila protiv srpskih patriota kojima je suđeno zbog protesta protiv antisrpske tribine, u takozvanom Slučaju Nacionalni stroj. -Petar Atanacković aktivista AFANS koji je takođe lažno svedočio protiv srpskih patriota kojima je suđeno zbog protesta protiv antisrpske tribine. -Miloš Perović sin profesora Milenka Perovića osvedočenog srbomrzca koji se izjašnjava kao Crnogorac po nacionalnosti i ateista po veroispovesti i koji je poznat po otvorenom propagiranju kolektivne krivice celog srpskog naroda za genocid i zločine i otvoreno pozivanje na kažnjavanje celog jednog naroda. Ono što otac Perović propoveda, sin Perović je pokušao preuranjeno da sprovede u praksu pa se desio čuveni napad na Srbe u novembru 2005 i bodenje noževima u još čuvenijem Gradilištu koje ni po čemu lepom i neće biti zapamćeno. -Zoran Petakov dugogodišnji aktivista Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i nekadašnjni gradski odbornik te autonomačke stranke. Moglo bi se reći da je Petakov veliki ljubimac Nenada Čanka, "mali od palube" takoreći. Petakov se ne oseća Srbinom već Vojvođaninom i poznat je po ekstremističkim izjavama tipa: "Vi Srbi ste nam ubili prestolonaslednika 1941!". Petakova i grupu aktivista LSV je lično Čanak poslao da lepe po Beogradu plakate protiv Ratka Mladića. -Tamara Jovanović aktivistkinja AFANS i svedok sa suđenja protiv Nacionalnog stroja. Na otvaranju je bio i gost iz Nemačke, član odbora fondacije iz Berlina koja je dala novac za Crnu kuću. Misterija je tada bila po mnogima rešena, kuća je bila sastajalište AFANS (Antifašističke akcije iz Novog Sada), neregistrovane ekstremističke levičarske antisrpske autonomaške grupe mladih ljudi. AFANS je zapravo bila frontovska organizacija Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine i LDP-a, i novac ne bi trebalo da im predstavlja problem. Ipak, misterije vezane za pojavu Crne kuće nisu ni tada potpuno razjašnjene. Kome zapravo pripada Crna kuća? AFANS (Antifašističke akcije iz Novog Sada) nije bio legalna, dakle registrovana organizacija i nije mogla kao NVO iznajmljivati prostor na svoje ime. Objašnjene leži u tome da su AFANS zapravo činile tri NVO organizacije Centar za nove medije Kuda.org, i manje poznati AKO i Kružok. Omladinski centar je bio projekat koji je trebalo da realizuje NVO centar za nove medije Kuda.org. Posao je bio ozbiljan i trebalo ga je ozbiljno odraditi. Crna kuća nije bila prvi ovakav omladinski centar. Krajem osamdesetih i početkom devedestih u Novom sadu je postojala takozvana Žuta kuća koja je bila leglo narkomanije i umetničke dekadencije. Ime žuta kuća nastalo je kao spomen na novosadske Jevreje. Kako je pisao novosadski Dnevnik u toj kući su zatvarani Jevreji koji su ubijani 1942. Ovaj objekat su srušile lokalne vlasti (SPS-SRS) 1995 godine pod izgovorom regulacionog plana, mada do današnjeg dana na tom mestu nije podignut ni jedan novi objekat. Omladinski centri koji su finansirani u pravom malom ratu protiv srpskog naroda imali su u Novom Sadu dakle zanimljivu predistoriju. Egzit tim je godinama koristio nedovršeni betonski Rektorat poznatiji pod imenom Gradilište zapamćeno po prolivenoj krvi Srba izbodenih noževima, ali i desetinama mladića koji su posle Gradilišta postali zavisnici od narkotika. Crna kuća čak nije bila prvi takav prostor obojen u crno. Prvi crni prostor će se pojaviti 2000 godine u ulici braće Mogin u kome je bilo sedište NVO Kuda.org. Ta organizacija i njihove vođe i finansijeri su mnogo zanimljiviji od propaliteta iz AFANS.
Kuda.org je osmislio i vodio izvesni Zoran Pantelić. Zoran Pantelić (1960) završio je školu za medijsku edukaciju na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani. Nakon 2000 godine osniva i vodi Centar za nove medije Kuda.org koji razvija kretaivne mogućnosti na polju komunikacijskih tehnologija u umetnosti. Organizacija Kuda.org okuplja umetnike, teoretičare, medijske aktiviste, istraživače i široku publiku na polju informacijskih i komunikacijskih tehnologija. Aktivnost Kuda.org je posvećena pitanjima uticaja elektronskih medija na društvo, na kreativnu upotrebu novih komunikacijskih tehnologija na savremenu kulturu. Oni se bave interpretacijom i analizom istorije i značaja informacijskih društava, potencijala same informacije i rasprostranjenosti njenog uticaja na političke, ekonomske i kulturne odnose u savremenom društvu. www.kuda.org Zoran Pantelić paralelno radi u nekoliko odbora i savetodavnih grupa, internacionalnih izdavačkih kuća. Njegova organizacija Kuda.org je obučena i opremljena za tehnički vrhunsku pripremu, informaciono posmatranje kao i za dizajn. Kao takva, organizacija pruža podršku izvođačku i logističku svim subverzivnim art i NVO grupama koje deluju na teritoriji Vojvodine. Dakle, Kuda.org i Zoran Pantelić su odradili posao za AFANS. Centar za nove medije Kuda.org bila je bitna poluga uspešnosti rada AFANS-a u subverzivnim delatnostima u Vojvodini. Antipravoslavna publikacija pod nazivom Kritika klerikalizacije Srbije je samo bila logični nastavak dva broja čuvenog časopisa Bezbožnik koji se i danas može naći na internetu na adresi www.dbpd.org Kritika klerikalizacije Srbije je praktično bio treći broj Bezbožnika. Treći broj bezbožnika je publikacija AFANS Kritika klerikalizacije Srbije je sadržao pet eseja isključivo uperenih protiv Srpske pravoslavne crkve. U Novom Sadu se 2004 godine pojavio taj strašni uvredljivi časopis, pod imenom Bezbožnik, verovatno kao omaž sličnom listu iz vremena Sovjetskog saveza. Časopis je štampan tajno i rasturan po Vojvodini a u njemu se širila mržnja prevashodno prema pravoslavnom Hrišćanstvu. Bezbožnik je izdavala do tada nepoznata anarhistička ilegalna grupa DBPD (Društvo za borbu protiv društva). DBPD je priznala da stoji iza anticrkvenih grafita ispisanih na nekoliko mesta u Vojvodini a sumnjalo se da je ista grupa organizator mnogih drugih incidenata protiv SPC i protiv drugih verskih zajednica u Pokrajini. Bez obzira na krivičnu prijavu do danas ništa nije učinjeno na otkrivanju izdavača ovog mrzilačkog lista, i otkrivanju identiteta članova DBPD tako da je sasvim slobodno izašao i drugi broj. Javno se pričalo u novosadskoj čaršiji da je u taj nečasni posao uključen Dinko Gruhonjić šef Bete za Vojvodinu ali istraga protiv njega nikad nije sprovedena. Gruhonjić je bio predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, čiji je generalni sekretar bio musliman iz Tuzle Nedim Sejdinović. Gruhonjić je bio dopisnik nemačkog radija Dojče Vele i čovek koji je uspešno mogao manipulisati informacijama po potrebi. Nije teško povezati Cobelove nesmotrene izjave, izveštavanje Bete o navodnim međunacionalnim incidentima u Vojvodini. Nemačka fondacija "Schuler helfen leben". koja daje pare, je u stvari pod kontrolom nemačka obavešatajna služba BND koja i rukovodi dešavaljima. Sve je to bilo poprilično bahato urađeno jer u našoj zemlji se službe bezbednosti bave isključivo lovom na srpske nacionaliste. Istraga nikad nije sprovedena protiv članova AFANS za koje se sasvim pouzadno tvrdilo da stoje iza distribuiranja časopisa Bezbožnik jer su i ranije bili poznati po nalepnicama "Bando crkvena" koje su lepili na automobile vernika i velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh Pavle je 2006 uputio pismo Bojanu Pajtiću u kojem je protestvovao zbog sve češćih napada na SPC u Vojvodini, u kojima je prednjačio Čanak. Vladika Irinej je tužio Zorana Petakova aktivistu LSV i vođu AFANS iz Novog Sada za teške javno izrečene uvrede. Međutim, niko nije imao nameru da zaštiti Srpsku pravoslavnu crkvu u Vojvodini. Mobilizacija protiv Srbije - moderni janičari. Misterija je bila vrlo brzo razrešena. Omladinski centar CK 13 je takozvani alternativni prostor, namenjen indoktrinaciji omladine levim ideologijama naročito anarhističkim, u cilju mobilisanja mladića i devojaka za borbu protiv srpskih nacionalista i za razne vidove političkog aktivizma. Pri tome se posebna pažnja obraća na obuku mladih da sami izgrade viskok stepen samoorganizacije da bi sproveli političke i druge akcije. www.ck13.org Omladinski centar su zvanično osnovale tri NVO: Kružok, Alternativna kulturna organizacija i Centar za nove medije Kuda.org. Ovaj projekat po rečima vođa predstavlja nastavak zajedničkog rada tri organizacije na problemima desnog ekstremizma, nacionalizma i ksenofobije. Ne tako davno oni su lepili nalepnice sa saobraćajnim znakom opasnosti u kojem je stajao krst sa 4 slova S. Oni su time jasno pokazivali da su im glavni neprijatelji srpski nacionalisti.
Realizaciju projekta Omladinskog centra Crna kuća 13. omogućena je inicijalnom podrškom fondacije iz Berlina pod imenom "Schuler helfen leben". Projekat je koštao 210.000 evra. Schüler Helfen Leben je takozvana omladinska inicijativa koja se od 1992 angažuje na području indoktrinacije i mirovnih projekata na pdručju teritorije bivše Jugoslavije. Od učenika srednjih škola se uzima novac za finansiranje projekata u istočnoj Evropi. Nije nikakva tajna da nemačka država stoji iza ove organizacije, a udeo BND-a, nemačke obaveštajne službe nije nikako zanemarljiv. Fond finansiran novcem otetim od nemačkih učenika iznosi 4,25 miliona evra. Volonteri ove organizacije šalju se u Bosnu, na Kosovo ili Srbiju, sve pod budnim okom BND. U Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu ova organizacija je pomogla u obnovi preko 70 škola i obdaništa. Nikad nisu pomagali Srbima i srpskoj deci ali su zato bili izdašni u davanju novca za antisrpski projekt Crne kuće. 2006 godine doneta je odluka o davanju 210.000 Evra projektu osnivanja Omladinskog centra CK13 zloglasne Crne kuće na broju 13. Novac je uplaćen organizaciji Centar za nove medije Kuda.org koju vodi Zoran Pantelić. Od tog novca 150.000 evra je uloženo u kuću koja sada pripada NVO organizaciji Kuda.org, ali je pod hipotekom jer Nemci baš nemaju poverenja u ove ljude koji rade protiv svoje zemlje i naroda. Ostatak novca ulaže se svakodnevno u indoktrinaciju, propagandu i ostale delatnosti koje će uslediti kad posle Kosova Vojvodina dođe na red da se odcepi od Srbije. Za sad takozvani antifašisti imaju blaže akcija koje služe kao probni baloni kojima opipavaju puls srpskog naroda u Novom Sadu. Koje su to akcije? Da se podsetimo samo nekih: • Ulični performansi, uvek na ivici incidenta. Poseban incident desio se kada je Alban Muja umetnik sa Kosova prikazivao svoje produkcije, prelepljivao table sa natpisima na ćirilici onim na latinici. Naravno niko nije uhapšen zbog toga, niti je podneta krivična prijava. Ovo je bila organizovana akcija ljudi iz Crne kuće, omladinskog centra CK13. • Projekcije filmova koje uzdižu levičarske ratne zločince, na primer film Libertarijas koji slavi žene iz Barselone koje su u Španskom građanskom ratu bile poznate po strahovitom mučenju zarobljenih španskih vojnika. • Obeležavanje Oktobarske revolucije. U Crnoj kući je svečano obeležene godišnjica krvave boljševičke oktobarske revolucije 1917. Toliko godina nakon pada komunizma još ima idiota koji slave Oktobarsku revoluciju koja je odnela stotine miliona života. • Obeležavanje takozvanog Svetskog dana borbe protiv fašizma u novembru koji ne postoji kao dan propisan nigde u kalendaru praznika Ujedinjenih nacija. • Koncerti muzičkih grupa koje slave komunizam i anarhizam. Nakon takvih koncerata, okuraženi drogirani mladići izlaze na ulicu i biju one koji im se u njihovoj paranoju učine da su srpski nacionalisti. • Indoktrinacija srednjoškolske omladine koju dovlače na predavanja u Crnu kuću. To je izvedeno na takozvanu Nedelju ravnopravnosti. Profesori koji su učestvovali u ovom skupljanju modernih janičara uglavnom imaju članske karte LDP, LSV i DS. • Promocija časopisa Pogonik, časopis koji se igra sa terminima i izvrtanjima heroja i antiheroja, erotikom, kičom i uzdizanjem dekadentnih pojava i osoba. • Borba protiv kapitalizma, antiglobalizam, anarhisti, projekcije edukacije itd. Ima tu za svakoga ponešto. Prikazivan je i film Želimira Žilnika o tome kako je jedan Slovenac doživeo antibirokratsku revoluciju i rušenje komunističke vlasti u Novom Sadu. • Neokomunisti nove generacije autonomaša oličene u Petakovu i njegovim drugarima izneli su ocenu da "jogurt koji je tekao u takozvanoj jogurt revoluciji, bio predznak krvi" koja će poteći od strane istih onih koji su srušili njihovu "milu i dragu" komunističku birokratsku autonomašku vlast 1988 godine. • Projekcija fima Rani radovi, glorifikacija Žilnikovog oca Konrada koga slave kao heroja iako je taj partizanski ubica počinio teška zverstva u Srbiji, u Aleksinačkom i Niškom kraju je mnogo porodica zavio u crnoNekoliko noći pre događaja 07.oktobra u Novom Sadu i napada rulje od hiljadu demonstranata na stotinak Srba opkoljenih u vojnom restoranu, Antifa pokret iz Nemačke šalje svoje aktiviste koji su došli da obuče svoje drugare iz AFANS-a kako se to radi na zapadu. Održani su pravi mali kursevi o uličnoj borbi, borbama sa policijom, napadima na suprotni tabor i slično. Tribina, tačnije javna diskusija o spomeniku Jaši Tomiću, nakon godinu dana od otkrivanja spomenika velikom srpskom rodoljubu autonomaši i anarhisti ne mogu da prebole što je do otkrivanja spomenika došlo, Jašu nazivaju mračnim antisemitom verovatno zbog njegovim spisa o Jevrejima. Spomenik žele da sruše, ali im za to nedostaje hrabrosti i čekaju pravi momenat kad će im to biti omogućeno. Javno se govori o izmeštanju spomenika, ali u nikakve konkretne akcije još ne smeju da idu. Dok srpsko žele da ruše sa druge strane se zalažu za podizanje spomenika žrtvama rata devedesetih. A o tome je bilo reči na gore pomenutoj tribini , javnoj diskusiji. Projekcija filma Lenjinu je posebno bila posećena. Dok se ceo civilizovani svet gnuša zločinca i ubice ruskog naroda Vladimira Iliča Lenjina, crveni omladinci iz Crne kuće ga slave. Naravno tu ima logike, jer kako su Lenjina poslali 1917 u zatvorenom vagonu u carsku Rusiju, kao neki strašni virus, kao bacil zla, tako su i ove nesrećne neokomuniste platili iz Nemačke da truju srpsku omladini, da se bore protiv svog naroda. Obeležavanje 189. rođendana Karla Marksa. Svaki komentar je izlišan. Novac poslat iz Nemačke da bi srpski odrodi slavlili Marksov rođendan!? U Crnoj kući se nije smelo propustiti obeležavanje jednog od najmračnijih ličnosti čovenčanstva Karla Marksa. Nije ni čudo jer ovi mladi ljudi su sledbenici marksizma i lenjinizma. Promocija knjige "Mit o nacijama". A gosti divni, "lepo društvo", krem antisrpskog delovanja : Milenko Perović mračni profesor, crnogorski ustaša poznat po teškim ispadima mržnje prema srpskom narodu zbog kojih nikad nije odgovarao, Nedim Sejdinović, generalni sekretar ozloglašenog NDNV, jedan od organizatora antisrpskog okupljanja kolone koja je napala Srbe u bašti kluba vojske Srbije, Mirko Đorđević, zli pajac, sociolog religije zadužen za najgore napade na SPC, i autor knjige Patrik Giri, istoričar Naučno-istraživački projekat morbidnog naziva Nacija kao problem ili rešenje i Istorijski revizionizam u Srbiji. Naravno podrška stigla od Soroševog Fonda za otvoreno društvo. Tu se raspravljalo o temama tipa: "Da li se u slučaju Srbije može govoriti o naciji koja to nije", zatim "Uloga nacionalnog pitanja i nacionalizma u srpskoj istoriji" i slično. "Sukob modernosti i antimodernosti" projektovan je kao sukob nacionalista i onih koji su slugeranski protiv svog naroda Proslava dana borca uz projekciju filma Užička republika. Čuveni propagandistički film iz vremena titoizma u kojem četnici pale srpsku crkvu, kolju i ubijaju decu , ženei starce dok dobri i nasmejanji partizani vode borbu za slobodu. Ovo su samo neka od dešavanja koja se sprovode u CK 13 i sve je plaćeno novcem BND-a iz Nemačke. Protiv srpskog naroda, pravoslavlja, Srbije, protiv svega lepog i plemenitog. Niko, od stranaka iz gradske vlasti ili javnih ličnosti, nije reagovao zbog Crne kuće niti zbog antisrpskih akcija koje se iz nje sprovode. Na redu su srpski nacionalisti.
Goran
Davidović |
|
