SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

Bivši direktor Vojnobezbednosne agencije upozorava na tešku situaciju na Kosmetu

Pripreme za oružano nasilje

Albanci planiraju munjevitu akciju proterivanja svog nealbanskog stanovništva, a veterani OVK obilaze kuće Albanaca i donose im oružje i opremu, tvrdi Momir Stojanović

Bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji bivši direktor Vojnobezbednosne agencije Momir Stojanović ocenjuje kao „stabilnu do predsedničkih izbora u Srbiji“, ali u celini „nestabilnu sa velikim političkim turbulencijama“. Napominje da su „u toku pripreme za oružano nasilje na Kosovu i Metohiji ukoliko rešenje po Albance ne bude pozitivno“.

- Postoje pouzdane informacije da su veterani OVK pre mesec dana počeli da obilaze kuće Albanaca na Kosmetu i donose im oružje i opremu za punoletne muškarce. Pojedinci koji odbijaju da prime oružje i uniformu beže u Albaniju ili zemlje EU. Planira se munjevita akcija, kojom bi za nekoliko dana bilo proterano kompletno nealbansko stanovništvo i to bi, prema međunarodnoj zajednici, bila politika svršenog čina - kaže Stojanović. On dodaje da „Albanci raspolažu velikom količinom naoružanja uskladištenom na teško pristupačnim terenima, sa preciznim spiskovima, koje je pod nadzorom terorista posebno na prostoru Drenice i nekim drugim oblastima u kojima Kfor slabo kontroliše situaciju“.

Podsećamo, s mesta direktora VBA Stojanović je smenjen maja 2004. pošto je javno upozorio na prisustvo radikalnog islamizma i vehabija na Kosovu, u Raškoj oblasti i Crnoj Gori. NJegova saznanja potvrđena su letos, lociranjem i hapšenjem članova ovog pokreta na planini Ninaji, u Novom Pazaru. Nekoliko meseci pre smene, (kada je i penzionisan kao najmlađi general VSG), Stojanović je ukazivao i na opasnost od oružanog nasilja na Kosovu i Metohiji, ali ga niko od tadašnjih rukovodilaca nije slušao.

GREŠKE

Da li mislite da i Srbija samoj sebi nanosi štete?
- Od 2000. godine na spoljnopolitičkom planu pravljene su notorne greške, za koje odgovornost snose političke elite. Utrkivali su se pred Zapadom da Albance na Kosovu i Metohiji predstave kao mirne i lojalne građane, a krivicu su svalili na bivši režim, koji je, po njihovoj interpretaciji, na Kosovo doveo vojsku i policiju, koji su ubijali, pljačkali i silovali. Za ovih sedam godina nalaženi su leševi i grobnice gde ih nema, videli su ono čega nije bilo na Kosovu, gde sam ja od 1993. do 1999. bio načelnik Službe bezbednosti. A žmurilo se nad tim da je još od Prizrenske lige 1878. projektovana velika Albanija i da su separatističke ciljeve sprovodili u etapama kako bi taj deo Srbije pripojili albanskoj državi.

KAKO JE SPREČENA KATASTROFA

- Nadam se da NATO neće da ponovi svoju nesposobnost od 17. marta 2004. kada nisu sprečili nasilje, jer su štitili sebe. U pola noći davao sam podatke tadašnjem ministru odbrane Tadiću i predsedniku državne zajednice Maroviću, koji su bili u telefonskoj vezi sa komandantom NATO i Kfora na Kosmetu. Našom reakcijom sprečene su katastrofalne posledice - rekao je Stojanović.

- Imali smo podatke, i to postoji u arhivama Vojne službe bezbednosti, da će se desiti 17. mart. O tome smo obavestili državni vrh i VSO, koji su tada činili Filip Vujanović, Svetozar Marović, i v. d. predsednika Srbije Nataša Mićić. Oni su naše upozorenje neozbiljno shvatili. Nadam se da službe bezbednosti danas poseduju informacije i da će državni vrh ozbiljno shvatiti njihove procene.

Napominjete da je ključna uloga Vojske da štiti integritet zemlje?
- Da, po Ustavu i zakonu, i ako teritorijalni integritet nije ugrožen na Kosovu i Metohiji, onda ne znam gde je ugrožen. Ali videćemo, posle izveštaja o statusu u Savetu bezbednosti UN kakve će poteze povući DSS. Da li će se opredeliti za očuvanje vitalnih državnih i nacionalnih interesa, ili će se pridružiti bloku koji vodi DS, G17 i LDP. Jer, vidimo da su neke poruke naših zvaničnika nedopustive. Kad ministar odbrane kaže da naša vojska neće u Avganistan, u Iran, ali neće ići ni na Kosovo i Metohiju, to je kardinalna tvrdnja, jer se njome izjednačavaju, stavljaju u jednu ravan naša volja da li ćemo da učestvovati u nekoj mirovnoj operaciji i naša zakonska obaveza da branimo svoju teritoriju.

Da li je naša vojska oslabljena?
- Politička elita u Srbiji je o tome trebalo da razmišlja. Juna 1998. OVK je imala 25.000 ljudi pod oružjem, ali oni u svakom trenutku mogu dići 50.000 ljudi. A naša projektovana armija ima 28.000 ljudi sa tendencijom da se smanji na 19.000, što već ugrožava sposobnost armije, koja je ionako tehnološki zaostala. Političari u Srbiji ne bi smeli da troše vreme na jalove rasprave oko predsedničkih izbora u nevreme, nego da političku energiju usmere na sve moguće varijante delovanja u slučaju nepovoljnog rešenja statusa.

Međunarodna zajednica se, međutim, priprema. NATO postavlja trupe između Kosova i Srbije?
- Oni treba da se rasporede između srpskih i albanskih enklava i oko srpskih svetinja i da spreče mogući građanski rat, koji bi se pretvorio u progon Srba. A ne da stacioniraju snage na severu Kosova i obezbeđuju administrativnu liniju između Kosova i uže Srbije. Oni, očigledno, smatraju da će bezbednost Kosova biti ugrožena iz pravca Beograda. Međunarodna zajednica očigledno procenjuje da opasnost ide iz Beograda.

Nedavno ste u Hagu govorili kao svedok odbrane generalu Lazareviću.
- Da, pokazali smo autentične dokumente koji su ukazivali na ilegalno naoružavanje, zločine albanskih terorista i njihovu spregu s nekim centrima moći. Prikazali smo i autentične video-snimke o prisustvu pripadnika OVK na promotivnim skupovima demokrata u SAD, sa Holbrukom i Veslijem Klarkom. Kad smo general Delić, ja i još neki oficiri koji su bili komandanti brigada na Kosovu počeli da iznosimo činjenice u Hagu, njima je pukao server. Žao mi je što građani Srbije nisu videli šta se suštinski dešavalo na Kosovu i Metohiji 1988-1989. godine.

Predočili ste dokumentaciju Tribunalu?
- Da, od pobune Albanaca 1981. i prve terorističke grupe sa Ademom Jašarijem na čelu (1991) do osnivanja Nacionalnog pokreta Kosova, terorističke organizacije koja je nastala u Švajcarskoj objedinjavanjem svih ekstremnih političkih partija sa Kosova (1994) koji za glavni cilj promoviše borbu za nezavisno Kosovo svim sredstvima. Tada je i počelo formiranje paravojnih formacija na Kosovu.

Može li misija EU da dođe na Kosmet bez nove rezolucije SB UN

Brisel spreman da izazove rat?

Nema mirnog, pravnog načina da se na Kosovo uputi misija EU. Ban Đi-mun nema ovlašćenje ni da ih pošalje ni da im promeni mandat. Promenu nadležnosti EU može da dobije ili od SB ili nekom vrstom nasilja - objašnjava Duško Čelić

BEOGRAD - Posle prve sednice SB UN, sigurne su samo dve stvari - to nije poslednja rasprava ovog tela o statusu Kosova, što daje nadu Srbiji, i Zapad će po svaku cenu pokušati da misiju EU pošalje na Kosmet kako bi sproveo Ahtisarijev plan. Radi te pretnje da će evropske trupe stići na Kosovo milom ili silom, Rusija je početkom nedelje opomenula Zapad da ne izaziva nekontrolisanu krizu lukavim narušavanjem Rezolucije 1244 i urušavanjem međunarodnog pravnog poretka. Istovremeno, ruski Generalštab poručio je da je spreman da pomogne Srbiji ako ona zatraži pomoć. Upozorenja nisu vredela i kao rezultat, većina zapadnih medija juče prenosi najave svojih diplomata da misija EU ide na Kosovo, šta košta da košta. A o ovakvom „brutalnom“ scenariju, za Glas je govorio pravni ekspert, savetnik Državnog tima Srbije Duško Čelić.

- Nema mirnog, pravnog načina da se na Kosovo uputi nova misija. Ne može preko Rezolucije 1244 jer ona ne daje mandat nikome drugom sem UN, niti preko generalnog sekretara UN Ban Đi-muna, pošto njegove izjave nisu obavezujuće za SB UN, nema ovlašćenje da daje osnovu za stvaranje nove države ni da menja mandat misije UN. A razlog za smenu snaga nije promena ljudstva nego uvođenje novog mandata koji bi bio sprovođenje Ahtisarijevog plana - rekao je Čelić.

NIŠTA BEZ SB UN

Dana posle sednice SB UN o Kosmetu, ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkon je rekao: „Naš stav se zasniva na razumevanju da bilo koji potezi EU treba da bude u skladu sa međunarodnim pravom i odlukama SB. Naš stav se zasniva na razumevanju da za, recimo, izmeštanje misije EU na Kosovo, Evropska unija mora dobiti mandat od SB. Svi drugi putevi ugrožavaju međunarodno pravo, a to ne bi bilo na dobrobit ni EU ni čitavog balkanskog regiona, niti pak, Kosmeta, prenosi ruska TV Vesti.

KOSOVO KAO TAJVAN

- Ko je priznao severni Kipar i Tajvan? Ko je priznao Istočnu Nemačku, kada je Savezna Republika Nemačka rukovođena doktrinom Halštajna, pretila prekidom diplomatskih odnosa. Strasti su ključale, ali su odnosi sa Istočnom Nemačkom održavani. Kada Kosovo bude u EU, priznaće ga i Moskva - smatra Aleksandar Rar iz Nemačkog saveta za spoljnu politiku.

Druga glavna prepreka je, prema Čeliću, razlika u „karakteru“ EU i UN.

- EU nije organizacija kao UN već zajednica država koje ne mogu da se dogovore ni oko statuta. UN imaju opštu nadležnost, a zajednica kao EU nema. Zato misija EU ne može da zameni UN. Jedino je moguće da se promeni sastav ljudi, ali i novima ostaje obaveza UN da štite mir i potvrđuju suverenitet Srbije - rekao je Čelić. On smatra da će posle januarskih izbora u Srbiji, SAD i EU nastaviti diskusiju sa Rusijom u SB UN, a ako se Moskva ne predomisli, već u martu bi mogli da očekujemo trupe EU.

- Zapad će hteti da im promeni mandat i jedini način da to urade je neka vrsta nasilja. Posle brutalnog razvoja situacije, SAD će tvrditi da su postigle rešenje, a Rusija i Kina će reći da je problem eskalirao u konflikt - kazao je Čelić. Unija će ovim udaljiti Beograd od sebe, ali ne na štetu Srbije, koja će, prema Čeliću, već imati čvrstu političko-ekonomsku saradnju sa Rusijom.

I funkcioner Pakta za stabilnost Goran Svilanović ukazao je da nema pravne osnove za dolazak misije EU. Ako SB UN ne bude mogao da se dogovori ni oko tehničke rezolucije, mogao bi Đi-mun da iskoristi ovlašćenja za interpretaciju rezolucije, tako da pozove EU na Kosovo tumačeći 1244, naveo je Svilanović. On je savetovao da se dalje „razgovara sa Solanom jer on nagoveštava prostor za dalje razgovore, što je pozicija Beograda“.

Da će se zbog svega ovoga SB još nekoliko puta baviti statusom, najavila je juče i Jelena Guskova, direktor Centra za balkanske krize u Institutu za slovenske studije.

- Biće još pregovora jer proglašenje nezavisnosti bez njih ne bi bilo legitimno, kao ni prenos ovlašćenja UN na EU. To Srbiji daje nadu da rešenje neće biti u korist samo jedne strane - rekla je ona dodajući da Albanci neće proglašavati nezavisnost dok ne dobiju mig iz SAD. To, smatra ona, sledi posle predsedničkih izbora u Srbiji i Rusiji kada se „kako misli Vašington, promene stavovi Beograda i Moskve“.

Autor: Ekipa Glasa javnosti

Predhodna strana

Štampa