Predstavnici naroda Lakota -
Sioux Indijanaca jednostrano povukli potpis sa sporazuma potpisanih sa
Vašingtonom u 19. veku
Indijanci se otcepili od SAD
Ovaj
istorijski korak preduzeli smo da bismo zaštitili svoj narod i naš način
života, da bismo se oslobodili kolonijalnog sistema koji sprovodi vlada
Sjedinjenih Država, navodi se u odluci koju su doneli predstavnici
indijanskog naroda Lakota.
Russell
Means dugogodišnji vođa naroda Lakota - Sioux Indijanaca
|
Grupa američkih starosedelaca, potomaka legendarnih ratnika Bika Koji
Sedi i Ludog Konja, proglasila je u sredu otcepljenje od Sjedinjenih
Američkih Država i jednostrano se povukla iz ugovora koje je sa vladom u
Vašingtonu potpisala u 19. veku.
„Mi više nismo građani SAD, a svi koji žive u pet saveznih država koje
obuhvata naša zemlja slobodni su da nam se pridruže”, rekao je Rasel
Mins, dugogodišnji vođa Lakota i borac za prava Indijanaca na
konferenciji za novinare u glavnom gradu jedine svetske supersile. Kako
prenosi AFP, ispred Minsa bila je šačica reportera i ambasador Bolivije,
zemlje čiji je predsednik Evo Morales potomak starosedelaca američkog
kontinenta.
Predstavnici Lakota poslali su u ponedeljak poruku Stejt departmentu o
svojoj odluci, a zatim su posetili ambasade Bolivije, Čilea,
Južnoafričke Republike i Venecuele, najavivši da će svoju diplomatsku
misiju nastaviti narednih nedelja i meseci obilaskom „prijateljskih
zemalja”.
Oni tvrde da su bili primorani da žive u „sistemu kolonijalnog
aparthejda”, zbog čega su preživeli „kulturni i fizički genocid” čije
posledice osećaju i danas. „Životni vek muškaraca je manji od 44 godine,
stopa smrtnosti novorođenčadi je pet puta veća od američkog proseka, u
rezervatima Lakota ima osam puta više obolelih od tuberkuloze nego u
SAD, 97 odsto nas živi ispod granice siromaštva, stopa nezaposlenosti u
rezervatima je 85 odsto, stopa samoubistava mladih je jedan i po put
veća nego u SAD, a naš jezik je na ivici nestanka”, navodi se u
saopštenju ovog naroda.
Rasel Mins, poznat i po ulozi u filmu „Poslednji Mohikanac”, kaže da će
nova država izdavati svoje pasoše i vozačke dozvole i da nijedan njen
stanovnik neće morati da plaća porez, pod uslovom da se odrekne
američkog državljanstva. Sporazumi potpisani sa Vašingtonom u prošlosti,
objašnjavaju Lakote, „bezvredne su reči na bezvrednoj hartiji”, jer su
„stalno kršeni kako bi nam se ukrala kultura, zemlja i sposobnost da
očuvamo svoj način života”, a Mins kaže da je povlačenje iz njih potpuno
legalno.
 Ovaj
politički vođa tvrdi da je tek sada stvorena „kritična masa za borbu
protiv kolonijalizma”, iako su Lakote svoju „deklaraciju o stalnoj
nezavisnosti” izdale još 1974. godine. Jedan od ključnih događaja u
borbi za osamostaljenje desio se u septembru, kada su Ujedinjene nacije
usvojile neobavezujuću deklaraciju o pravima starosedelačkih naroda –
iako su se tome protivile Sjedinjene Države, tvrdeći da je ta
deklaracija u suprotnosti sa američkim zakonima.
„Mi ne želimo da posramimo SAD, već nastavljamo borbu za našu decu i
unuke”, izjavila je Filis Jang, koja je bila jedan od organizatora prve
konferencije o pravima starosedelaca održane u Ženevi 1977. Ona ne
veruje da će bitka za državu Lakota biti izvojevana za njenog života.
Ipak, neki, kao pleme zvano Ružin pupoljak, neće se pridružiti
inicijativi Rasela Minsa. „Mi se borimo za poštovanje sporazuma i stalno
podsećamo Kongres na to”, kaže predsednik tog plemena Rodni Bordo. Njega
i druge Indijance koji se protive otcepljenju od SAD Mins naziva
„višijevcima”, poredeći ih sa francuskom vladom koja je u Drugom
svetskom ratu sarađivala s nacistima.
www.lakotafreedom.com
|
