| Политички коментари |
|
Мало се у јавности зна о
улози бивше прве даме САД у националној безбедности и спољној политици Балканска школа за Хилари Док је била прва дама Хилари Родам Клинтон убеђивала је председника Узбекистана да изађе из аутомобила и рукује се са народом. Препирала се са чешким премијером о питању демократије. Како пише „Интернешенел хералд трибјун”, она је наговарала католикиње и протестанткиње у Северној Ирској да међусобно комуницирају.  Укупно
је посетила 79 земаља, међу којима је мали број оних у које је ишла ради
одмора. Један сусрет са осакаћеним руандским избеглицама до те мере ју
је погодио да је повраћала. Током два мандата, колико је провела у Белој
кући, госпођа Клинтон није имала приступ строго поверљивим
информацијама, није присуствовала састанцима Савета националне
безбедности, није добијала примерак извештаја који обавештајна служба
свакодневно доставља председнику, није се изјашњавала о кризи у
Сомалији, на Хаитију или у Руанди. Приликом једне од већих проба на које
је председник Бил Клинтон био стављен када је реч о тероризму – да ли да
1998. бомбардује Авганистан и Судан, Хилари једва да је и говорила са
својим мужем, а камоли да га је саветовала јер су се у то време и даље
осећале последице скандала са Моником Левински.
Као председнички кандидат демократа свакодневно истиче своје две
најважније особине: снагу и искуство. Била је прва дама као ниједна
друга: одани партнер свом мужу током његових мандата и, као што и сама
каже, постала је снажнија и издржљивија захваљујући томе што је „осам
година провела седећи у првом реду историје”.
Најистакнутија улога Хилари Клинтон као прве даме – неуспела иницијатива
у вези са здравственом заштитом почетком деведесетих 20. века – веома
добро је документована. Ипак, мало се у јавности зна о њеном учешћу у
спољној политици и националној безбедности. Документа о њеном раду
остала су под ознаком поверљиво у Националној архиви. Она је одбила да
открије приватне савете које је давала свом мужу.
Када је реч о регионалним конфликтима на Балкану, као и многи званичници
и Хилари је у почетку била опрезна у вези са америчком војном
интервенцијом, мада је касније подржала ваздушне нападе на Србе и
мировну мисију на Косову са НАТО-ом на челу.
Њена улога углавном се сводила на оно што дипломате зову „нежна сила” –
преобраћање непријатеља из времена хладног рата у пријатеље, пружање
подршке непрофитном раду и подухватима добре воље и реализовање њеног
програма рада о правима жена, трговином људима и проширеној употреби
микрокредита, односно малих позајмица ради пружања помоћи појединцима у
сиромашним земљама за започињање малих бизниса.
На питање да наведе три значајне одлуке у вези са спољном политиком у
којима је одиграла одлучујућу улогу као прва дама, Хилари Клинтон је
дала више уопштен одговор, описујући своје стратешке улоге на путовањима
у Босну (када су је војни команданти у потпуности обавестили о ситуацији
на терену), на Косово, у Северну Ирску, Индију, Африку и Латинску
Америку.
У време геноцида који је спровођен у Руанди, бивши званичници из Беле
куће кажу да нико није био заинтересован за америчку војну интервенцију
ради заустављања или успоравања тамошњих догађаја. Уместо тога целокупна
администрација била је усредсређена на супротстављање етничком
крвопролићу на Балкану.
 Приликом
посета Босни и Косову после америчког бомбардовања Србије улазила је у
ратне зоне пре него што су званичници били уверени да су безбедне за
њеног мужа и била портпарол америчких интереса пре него преговарач.
Госпођа Клинтон била је поборник бомбардовања и многи званичници – од
Мадлен Олбрајт и Ричарда Холбрука у тадашњој администрацији, па све до
ондашњег британског премијера Тонија Блера – обраћали су се њој у
тренуцима када је било потребно да учврсти одлучност свог мужа да крене
на Србију.
„Бил, ти си председник”, био је њен рефрен, како неколико званичника
администрације тврди, који је користила када је председник Клинтон био
растрзан између својих саветника.
Сама је изјавила да ју је Балкан једном научио: упознај свог
непријатеља. Величала је генерала Веслија Кларка, команданта НАТО-а, и
Холбрука, изасланика администрације на Балкану, зато што су се дружили и
пили са лидером Србије Слободаном Милошевићем и тако одмеравали његову
снагу и моћ.
„Он је тамо – о њему ништа не можеш да сазнаш ако преко океана прстом
упиреш у њега”, говорила је. „Ако треба да кренеш у бомбардовање имаћеш
много бољу представу о томе колико је потребно да га коначно сломиш.”
С. Ст.
|
Предходна страна |
