SRPSKA POLITIKA

Политички коментари

Љубомир Кљакић помоћник министра, министарства за Косово и Метохију Републике Србије о будућем статусу ове српске покрајине и последицама тих решења.

Питање будућег статуса Косова и Метохије

Зашто је питање будућег статуса Косова и Метохије питање будућег статуса Србије и зашто од одговора на ово питање зависи наша заједничка људска будућност

1. Актуелни и будући статус Косова и Метохије није случај sui generis, нити то може бити. Јер, текући разговори о актуелном и будућем статусу ове покрајине истовремено су и разговори о актуелном и будућем статусу Републике Србије. Такође, ово су и разговори о актуелној и будућој конфигурацији и карактеру међународних односа уопште и будућој конфигурацији светске моћи посебно. Стога је питање будућег статуса Косова и Метохије заправо питање будућег статуса Републике Србије, али је и питање од суштинског значаја за будући карактер и својства светских послова. Следствено, то је светско питање. Зато можемо рећи – питање Републике Србије јесте светско питање. Другим речима, српско питање јесте светско питање.

2. Зашто је то тако? То је зато што решење са којим се буде изашло из текућих расправа о будућем статусу Косова и Метохије, дакле одлуке које буду донете поводом статуса Републике Србије и српског питања, неће бити последња секвенца Десетогодишњег рата за југословенско наслеђе 1991 - 2001, као што, уосталом сасвим неуверљиво, тврде неки актери ових догађаја. Управо је супротно. Наиме, ово решење и ове одлуке, ма какве оне биле, представљаће заправо концептуални модел и иницијални моменат за покретање новог циклуса регионалних, континенталних и мондијалних трансформација међународних односа, међународног права и светских послова уопште. Хоће ли тај концептуални модел и иницијални моменат утицати на акцелерацију и даље продубљивање светске транзиционе кризе или ће представљати излазак из кризе, зависиће од карактера будућег статуса Косова и Метохије и питање будућег статуса Косова и Метохије које буду донете поводом међународног статуса Републике Србије и српског питања уопште.

3. Наиме, уколико дође до једностраног проглашења "независног Косова" као друге албанске државе у Европи, и уколико тај нелегални и нелегитимни акт буде признат од стране извесног броја земаља, онда ће ово насилно и илегално комадање Републике Србије убрзати и продубити светску транзициону кризу. "Модел Косово" тада ће битно оснажити оне потенцијале и оне амбиције чији протагонисти као одговор на епохални изазов историјске демисије светског система нуде нови феудални светски поредак. Сваки протагониста новог феудализма – од традиционалних, као што су то сецесионистичке групе и покрети широм света, до савремених, као што су то глобалне корпорације – моћи ће тада да се позове на "модел Косово" као на пример који омогућава да се на основу пуке воље и насиља проглашава све већи број све мањих држава. Неке пројекције овог тренда упозоравају да би у догледној будућности свет могао бити подељен на преко 400 држава. Под таквим претпоставкама, концентрација светске моћи доживела би размере непознате у досадашњој историји. Није тешко замислити крајњу консеквенцу таквог тока ствари – свет размрвљен у више стотина малих држава којим са ничим ограниченим императорским овлашћењима влада неколико или чак само једна глобална корпорација. Био би то свет организован као светска корпоративна империја, тоталитарни свет у коме је догма T.I.N.A. (There Is No Alternative, Нема алтернативе) доведена до својих крајњих консеквенци. Један неподношљиво лош свет.

4. Важи и обрнуто. Уколико се у решавању косметске кризе буде дошло до дугорочно одрживог решења које је прихватљиво за све заинтересоване актере унутар начела међународног права, онда ће бити успостављен модел за решавање структурално идентичних проблема широм света, а размере светске транзиционе кризе биће значајно ублажене. План за решење косметске кризе који нуди Република Србија постављен је и развијен унутар ових полазних претпоставки. Иако се то игнорише, нема никакве сумње да је тај предлог иновативан. Пажљиви и непристрасни посматрач лако ће у том предлогу препознати утицај оног најбољег што нуди историја политичких идеја и установа модерног времена, укључујући овде и теорију управљања и самоуправе уместо теорије владања, као и концепт мрежно структурираних хоризонталних и вертикалних релација између различитих актера и нивоа управе и самоуправе. Уколико би дошло до практичне примене и операционализације плана Републике Србије за решење косметске кризе онда би такав "модел Косово" постао модел за решавање структурално идентичних проблема широм света, размере светске транзиционе кризе биле би значајно ублажене, а постојећи систем међународних односа и конфугурације светске моћи могао би да уђе у фазу неконфликтног иновирања и реформи. Глобална последица таквог процеса неизоставно би могло да буде успостављање одрживих института једне светске демократске републике, а никако не светске корпоративне империје.

5. Дакле, косметска криза нити јесте нити може бити случај sui generis, односно појединачни случај који је идеално изолован од просторновременске целине света у коме је настао. Уосталом, познато је да идеално изоловани случајеви нису могући у систему међународних односа, као што нису могући ни идеално изоловани лабораторијски експерименти. Међутим, оно што овде нарочито желим да подвучем јесте чињеница да ће у оба случаја решење са којим се буде изашло из текућих расправа о будућем статусу Косова и Метохије, дакле одлуке које буду донете поводом статуса Републике Србије и српског питања уопште, представљати концептуални оквир, узорни модел и иницијални моменат за наредни и нови циклус мондијалних трансформација. Зашто? Зато што имамо посла са једном од оних структуралних константи које битно утичу на динамику светских процеса. Да је овде реч о структуралној константи која битно утиче на динамику светских процеса уверљиво је потврђено током протеклих 8.000 година досадашње историје – од светског поретка аграрне цивилизације неолитске Винче до данас.

6. Историја је, наиме, показала да је Балканско полуострво једна од структуралних константи поретка и конфигурације светске моћи. Реч је о географском, климатском, историјском, цивилизацијском, технолошком, културном, социјалном, психолошком и, никако не на последњем месту, етичком простору у коме се или успоставља равнотежа поретка и конфигурације моћи светских послова, или се ова равнотежа руши. Балканско полуострво је, дакле, медијална структура светских послова и њихове конфигурације. У самом географском средишту ове медијалне структуре светских послова веома дуго у историјском времену налази се Србија.

7. Ако Балканско полуострво као медијалну структуру визуелизујемо и представимо у облику атома, видећемо да на тој једноставној слици Србија заузима место атомског језгра. А као што знамо, уколико се неко атомско језгро подвргне третману цепања, односно фисије, онда је последица ослобађање неизмерне количини неконтролисане деструктивне енергије. И обрнуто, уколико се атомско језгро подвргне поступку фузије, онда се ослобађа такође неизмерна али контролисана, недеструктивна енергија. Другим речима, уколико се у складу са тенденцијом успостављања светске корпоративне империје Република Србија подвргне поступку цепања, односно фисије, широм света биће ослобођена неизмерна количина неконтролисане деструктивне енергије. И обратно, уколико се у складу са тенденцијом успостављања демократске светске републике, Република Србија подвргне поступку фузије, онда ће широм света бити ослобођена неизмерна, контролисана и недеструктивна, дакле креативна људска енергија.

8. Тренутно, светски поредак, његови институти, његова конфигурација моћи и светски послови уопште кристалишу се и постају прозирно јасни у тачки концентрације из које се са подједнаком вероватноћом може покренути или фисија или фузија. Ова тачка концентрације јесте Србија која на нашој једноставној слици заузима место атомског језгра оне медијалне структуре светских послова коју представља Балкан. Јер, као што знамо, актуелни тренутак светских послова само је текућа секвенца тзв. светске конзервативне револуције коју су унутар координата новог фреудализма, његове неолибералне догме T.I.N.A. (There Is No Alternative, Нема алтернативе) и његове светске корпоративне империје, године 1981. покренули Маргарет Тачер (британски премијер од маја 1979. до новембра 1990) и Роналд Реган (председник САД од јануара 1981. до новембра 1989).

9. Ово је добро место да се подсетимо на чињеницу да се једна од првих епизода тзв. светске конзервативне револуције одиграла управо на Космету. Био је 26. март 1981. када су у Приштини и другим градовима ове покрајине избиле добро организоване и синхронизоване антисрпске и антијугословенске демонстрације албанске етничке заједнице. Главни захтев демонстраната био је и тада "Косово – република". Криза која је овим отворена није се окончала до данас. Она дакле траје читавих 26 година. На основу искуства за протеклих 26 година, као и на основу онога што данас знамо, нарочито о тзв. Операцији Гладио у Италији и другим европским земљама, као и Операцији Кондор у Јужној Америци, јасно је да је ова криза била покренута и да се 26 година успешно одржава као инструмент субверзивне, хладноратовске стратегије тензије и тзв. лажне заставе која је до перфекције развијена у САД. У прилог овог закључка да наведем и онај фазни план НАТО пакта за дестабилизацију и разбијање Југославије из 1972. Почетна фаза у реализацији овог плана имала је да се организује и покрене на Косову и Метохији. План је, исто тако, превиђао да догађаји који ће бити иницирани отварањем кризе на Косову и Метохији, треба да буду покренути непосредно после смрти Јосипа Броза Тита. И заиста, ови догађаји су покренути већ наведеног 26. марта 1981, непуних годину дана после Титове смрти. Тако је изгледала једна од првих, ако не и прва, епизода тзв. светске конзервативне револуције, њеног новог феудализма и њене светске корпоративне империје. Овај трансформациони циклус управо се завршава. Занимљиво је што се једна од последњих, ако не и последња епизода тзв. светске конзервативне револуције данас такође одиграва на простору одакле су ови догађаји и покренути 1981, на Косову и Метохији.

10. Јер, данашње видљиво својство текуће секвенце тзв. светске конзервативне револуције и њене светске корпоративне империје јесте успостављање нове конфигурације светске моћи. И тако, после искуства са три света од пре тридесетак година, поново имамо посла са успостављањем нове трилатералне конфигурације светске моћи. За разлику од Првог, Другог и Трећег света из седамдесетих, она се данас успоставља кроз односе деликатне партнерске напетости између Сједињених Америчких Држава, Европске Уније, што практично значи Савезне Републике Немачке и Руске Федерације. Иако се ова структура још није стабилизовала, занимљиво је то што је њена перспектива већ решена. Наиме, на хоризонту будућих догађаја већ видимо Кину, такође Индију, вероватно и Бразил – где су управо ових дана открили богата налазишта нафте – који ће за двадесетак година трансформисати ову триалатералну конфигурацију у пентагонални или хексагонални облик.

11. Како год било, текући процес трансформисања обликâ светске моћи који се данас одвија у видљивом делу историјског спектра, одвија се у тачки концентрације чији је спољашњи облик расправа о актуелном и будућем статусу Косова и Метохије. Избор пред којим се у овој ствари налазе Сједињене Америчке Државе, Европска Унија, односно Савезна Република Немачка и Руска Федерација јесте једноставан избор са драматично различитим последицама. То је избор између фисије и фузије, избор између светске корпоративне империје и светске демократске републике. Од избора који овде буде начињен зависи наша заједничка људска будућност у годинама које долазе.

___________________________________________________________________

* Саопштење припремљено за Међународну конференцију Косово и Метохија као глобани проблем, Правни факултет Универзитета у Београду, 15 - 18 новембар 2007, коју је организоао Студентски парламент Правног факултета УБ; саопштење је представљено учесницима конференције у петак 16. новембра 2007, у оквиру сесије Глобалне перспективе; по редуследу наступа, у овој сесији учествовали су: Љубомир Кљакић (помоћним министра за КиМ РС), проф. др Џорџ Чарлс Томас Раџу (George Charles Thomas Raju, Marquette University, Milwokee, Wisconsin, USA), проф. др Хакан Виберг (Hakan Wiberg, Danish Institute for International Studies, TFF) и проф. др Слободан Самарџић (Факултет политичких наука, Универзитет у Београду, министар за КиМ РС).

Предходна страна

Штампа