Предходна страна

Иако Тирана и Приштина и њихови западни покровитељи тврде супротно све говори у том правцу да нам подмећу Велику Албанију.

Подмећу нам велику Албанију

Нова албанска застава коју најављује званична Тирана има врло јасну симболику да се под том заставом окупе сви Албанци на просторима „независног Косова“, Јужне Србије, Македоније, Црне горе али и Албаније. Како то другачије схватити већ као крупан корак ка стварању Велике Албаније.

БЕОГРАД - Док се косметски чвор и даље запетљава, званична Тирана сваким даном све јасније и гласније наговештава намеру и могућност стварања велике Албаније. Тако је албански премијер Сали Бериша у интервјуу државној телевизији открио да ће у случају независности јужне српске покрајине бити припремљена нова застава намењена не само косметским, већ и Албанцима из Македоније, Црне Горе и југа Србије. И не само то, већ је подстакнут најавама званичног Београда о могућој економској блокади Покрајине у случају једностраног потеза Приштине, Бериша обећао и да ће се жртвовати за своје сународнике на Космету, те упркос проблему са мањком електричне енергије, отворити своје границе и великодушно поклањати струју Косову.

Изјавом албанског лидера да би „решење“ косметског питања могло да створи некакву „нову заставу“ (очито албанску) у региону, у пристојан речник је очигледно упакована стара идеја о великој Албанији, јер се у информацији о изјави Берише помињу и Албанци у суседним сувереним државама.

Наравно, није Беришина изјава једина која у овом за цео регион осетљивом тренутку, када се у УН разговара о прихватању или одбијању да се легализације сепаратистичке идеје независног Косова, указује на намере остварења овог пројекта из 19. века.

И Грци забринути
И одлазак представника грчке националне мањине из Албаније, који су, како сазнајемо, ишли на разговоре са америчким политичарима, јасан је знак забринутости која се са Космета прелива на цео Балкан. Тако наш саговорник тврди да то „потврђује оно што трезвени гласови поручују - да сепаратизам и насилно прекрајање граница у овом региону може да изазове континенталне, па и светске проблеме“. На југу Албаније је значајна грчка мањина која је током непуног века албанске државе преживела свакојака малтретирања. Како и у Грчкој има прилично становника албанске народности, а и ту област својатају заговорници велике Албаније, опредељење Грка из Албаније да разговарају са америчким политичарима (међу којима Грчка и Грци имају јака упоришта), сасвим је разумљива. Више је него јасно да су становници Балкана веома забринути најавама оних који би да прекрајају регион.

Албански бизнисмен Беџет Пацоли, близак будућем премијеру Космета Хашиму Тачију, како сазнајемо, активирао је своје везе у Грчкој, јер жели да оснује компанију која ће преко Турске и Грчке увозити гас из Ирана у Албанију. И мада му грчке власти то још нису дозволиле, Пацоли са својим „светским партнерима“, а познато је да је дотични веома утицајан, рецимо, у компанији ОМВ, али и у Рајфајзен банци, на Грке, како се незванично сазнаје, већ врши вишеструки притисак.

У овом јаком лобију су без сумње и бивши припадници албанске обавештајне службе, који су се, тврди наш извор, након што их је Бериша отпустио прошлог лета, разасули широм Балкана.
- Има их свуда, и нераскидиво су повезани. Али највећа група ухлебљење је нашла у бугарским коцкарницама - прича наш саговорник.

Истовремено, извори Гласа из Грчке сведоче о вези дискутабилних индивидуа из Чеченије и албанског корпуса у нашем региону, као и центру те везе у Босни и Херцеговини, тачније Мостару. По свој прилици, овде је реч о историјској компоненти која повезује регион Кавказа и каспијског мора са албанским народом уопште. Наиме, према мапи коју су у деветом веку објавили тадашњи британски картографи, у подручју између Кавказа и Каспијског мора постојала је држава Албанија насељена Албанцима.

Да Албанци не само да нису одустали од велике Албаније, већ да су крупним корацима кренули ка остварењу тог циља, упозорава и познавалац прилика на Космету Милован Дрецун.

- Независно Косово је само прелазна фаза ка „великом Косову“, које би прво обухватило Албанце из Македоније, југа Србије и Црне Горе, а затим се припојило матици. То би била кључна фаза у формирању такозване „природне Албаније“, која је само друго име за велику Албанију, чији је први пројекат направљен још 1878. године. Уосталом, албански шеф дипломатије Бесник Мустафа још прошле године отворено је најавио да Тирана планира остварење пројекта „природне Албаније“ већ до 2013 - рекао нам је Дрецун и додао да буде ли независног Косова, прети реална опасност од прекрајања граница на Балкану.

Аутори: Јован Николић и Т. Николић

Упозорења о могућем потресу у међународним односима

Гласови у САД против независности Косова

Вашингтон, 07. јануара 2008 Од нашег сталног дописника – Америчка администрација истрајава на ставу да Косово треба да добије независност, али су је у првим данима нове године тројица овдашњих експерата позвала да тај став промени или бар преиспита. Дипломатски и војни ветеран као и универзитетски специјалиста нарочито су упозорили да би признавање отцепљења те покрајине Србије могло да изазове шире потресе у међународним односима.

И сада врло активни и утицајни, бивши шеф америчке дипломатије, Лоренс Иглбергер је, тако, оценио да „постоје врло добри разлози за противљење међународним настојањима да се Косово одвоји од Србије”. Његову изјаву јуче је пренео „Глас Америке” а она у целини гласи: „Озбиљно ме забрињава то што међународна заједница, укључујући САД, заговара узимање дела територије једној земљи и подржава проглашење тог дела територије независном државом. Мислим да то није нешто што суштински желимо да установимо као традицију. Постоје врло добри разлози за противљење међународним настојањима да се Косово одвоји од Србије. Можете аргументовати то колико год желите проблемима Срба и Косовара, али ту је проблем у стварању праксе по којој би међународна заједница дала себи право да наређује или врши притисак да се одузима одређена територија номиналним домаћинима и да им се одузима суверенитет над том одређеном територијом”.

Ову изјаву „Глас Америке” је цитирао у тексту у коме се Косово, уз неслагања око антиракетног штита (који Вашингтон жели да инсталира у Пољској и Чешкој), наводи као једно од два главна спорна питања у односима, који „нису добри”, између САД и Русије. И бивши командант флоте на Пацифику, пензионисани адмирал Џејмс Лајонс сматра да косовска независност не би била ни у америчком интересу. „Тешко је сагледати какву би корист САД имале од форсирања решења за Косово, поготову таквог које прети додатном дестабилизацијом узбурканог региона и политичким сучељавањем с Русијом а такође и с Кином”, истакнуто је у Лајонсовом напису у „Вашингтон тајмсу”. Он упозорава, уједно, да су „доминантни елементи у локалној албанској управи – команданти такозване Ослободилачке војске Косова – познати по везама с глобалним џихадом и организованим криминалом” па да подршком независности покрајине САД „одобравају стварање државе налик талибанској (раније у Авганистану) у срцу Европе”.

Аутор оспорава, затим, тезе појединих овдашњих конгресмена да би „стварање муслиманске државе у Европи, поздравиле муслиманске владе”. Тај „поздрав” био би „као онај из Ирана после елиминације његовог архивирала Садама Хусеина” – додаје, асоцирајући да сада Вашингтон у Техерану види „велику опасност по Америку и свет”. Лајонс закључује да Стејт департмент не треба да примењује линију бивше администрације Била Клинтона, коју у текућој председничкој кампањи „следи и Хилари Клинтон”, и да је неопходно да преиспита америчку политику према Косову”.

Признавање независности Косова могло би да произведе низ „нежељених последица”, предочио је и професор Гари Бас са универзитета Принстон. У чланку, који је јуче на својој интернетској страници пренео „Њујорк тајмс”, он напомиње низ могућних сличних корака – Републике Српске у БиХ, националних заједница Валонаца и Фламанаца у Белгији, Курдистана у Ираку, Придњестровља у Молдавији, Абхазије и Јужне Осетије у Грузији, Аће у Индонезији, Чеченије у Русији, Синђанга у Кини.

Наводећи низ примера пројектовања мерила и селективних одговора на питање – како се заслужује настанак државе, Бас сугерише да би западно „признавање косовске државности без јасних стандарда оправданости” отежало ситуацију на низу места у свету. Претпоставља да ће се проблеми око „одређивања стандарда за сецесију” наставити, па препоручује будућем шефу Беле куће да се на том пољу „не упушта у импровизације”. Језичке разлике не могу бити одговор на такве дилеме, каже и подсећа да „данас у свету вероватно постоји – 6.900 језика а само 192 државе, чланице УН”…

Косову више него Пакистану…

Вашингтон, 7. јануара – Убиство пакистанске политичарке Беназир Буто појачало је овдашња преиспитивање курса према Исламабаду, чије драме Вашингтон доживљава и као „подривање демократских процеса” и „уздрмавање значајног савезника у борби против тероризма”. Открива се, при том, да су САД многоструко више тамо улагале у јачање оружаних него демократских снага.

За последњих шест година одавде је Пакистану дата помоћ већа од десет милијарди долара, не рачунајући испоруке из „дискреционих фондова”, али је тај новац махом био усмерен за борбу против упоришта Ал Каиде и талибана. Од 1,6 милијарди које су САД 2006. одобриле тој земљи, само је 22 милиона долара било намењено развоју њене демократије.

Прошле године је скромна помоћ готово удвостручена на 41 милион долара. Али, наводи такође „Вашингтон пост”, та свота је била и даље мала за нацију од 165 милиона људи. Недовољност се види, додаје лист, из чињенице да је у оквиру „демократског програма” више одавде добило двомилионско Косово – 43 милиона долара.

М. П.

  Штампа