| Политички коментари |
Председнички кандидати
некажњено саопштавају своје (лажне) биографије бирачима
Борис психолог сексолог дисидент бескућник...
Маркетиншке агенције кандидатима за високе државне функције фризирају
биографије. До које то мере односно неукуса са намером обмане бирача
иде, покушаћемо да илуструјемо овим текстом о председнику Борису Тадићу
и кандидату за исту функцију на овим изборима 20. јануара 2008
 Борис
Тадић, актуелни председник Републике Србије и кандидат за ту функцију на
јануарским изборима, ослонио се на другове из детињства. Срђан Шапер,
пропали глумац, јунак филма "Давитељ против давитеља", осмислио је
изборну кампању Бориса Тадића на изборима који су одржани 2004. године.
Он је написао и председникову биографију. Биографија је лажна и да смо
демократска држава, председника би оптужили за кривоклетство. Господин
Шапер води и ову изборну кампању г. Тадића. Ако Борис изгуби изборе,
нудимо му место помоћника главног уредника у Таблоиду. Ако их, уз
Шаперову помоћ, ипак, добије, надамо се да ће председник Тадић постати
златни спонзор нашег листа - за борбу против мафије. Уосталом, он има
50.000 евра уштеђевине. Било како било, Таблоид је на добитку. У овом
броју наш сарадник анализира лажну председникову биографију, коју су му
скројили маркетиншки саветници и изборни штаб. И без овакве биографије
он би, сигурно, победио те 2004. године.
Службена биографија победничког кандидата Бориса Тадића на изборима за
председника Србије објављена на сајту Б92, али и у свим медијима: Б92
Специјали. Избори 2004. године.Наш сарадник је покушао да провери истинитост података из биографије и ево резултата: Борис је рођен тачно како је наведено, и дипломирао је на психологији. Борис није завршио последипломске студије на тему "Субверзивност у сегменту сексуалности" или барем за то нема доказа на Филозофском факултету у Београду, на коме је месецима наш сарадник покушавао да нађе магистарску тезу "Субверзивности у сегменту сексуалности'' (Ако господин Борис Тадић, или било ко други, има његову магистарску тезу, молимо да нам је уступи ради објављивања, јер су читаоци показали велико интересовање да прочитају научне резултате нашег председника, за ову функцију екстремно важну тему, која се тиче и односа према сопственом грађанству). Ако председник Тадић нема ту магистарску тезу, намеће се питање да ли се господин Борис Тадић може уопште појавити као кандидат на јануарским председничким изборима, јер је обмануо грађане на претходним изборима. Из биографског навода закључује се да је Борис Тадић магистрирао на наведену тему. Овакав студијски смер не постоји нити је икада постојао на Филозофском факултету - постоји само смер психологија. Значи да је председник Борис Тадић магистрирао на ову тему, али те магистарске тезе нема! Ова обмана, као што претпостављамо, била је потпуно непотребна и безразложна, сем у оквиру сугестија маркетиншке агенције да га представи као човека науке и струке. Онај ко непотребно обмањује грађане може свашта да смисли и уради када, сатеран чињеницама, уђе у проблем утврђивања истинитости било којих навода. Кључно питање је да ли је Борис обмануо грађане, или није, и то питање се мора разјаснити до краја? Наш сарадник је покушао да утврди да ли је Борис Тадић радио као колпортер, бар као студент, али то није било могуће утврдити, јер за сада нема ниједног сведока који се тога сећа. Напротив, сви га се сећају као добростојећег младића, сина двоје универзитетских професора (отац Љубомир академик и мајка Невенка дечји психијатар), људи увек солидних примања, укључујући и зараде на предавањима и истраживањима по свету. Као важног сведока, упитали смо легендарног продавца новина Драгана Благојевића да ли се сећа да је Борис Тадић продавао студентску штампу. Господин Благојевић се увредио. "Борис је увек био добро дете..." Намера маркетиншке агенције је била да Бориса представи као вредног, радног и човека који се од ране младости сам старао за свој џепарац. Наш сарадник је покушао да утврди када је Борис радио на Радио Индексу 202, али то није било могуће, бар не толико да би било упамћено од шире јавности. Ово не значи да он није можда припремио неки прилог за ту радио станицу, али у њој никада није био запослен. Произилази да је и овим обманута јавност! У изјави за Таблоид, бивши уредник Радио Индекса Ненад Цекић тврди да никада није срео сарадника по имену Борис Тадић! У болници "Лаза Лазаревић" нема у кадровској евиденцији имена клиничког психолога Бориса Тадића! Дозвољавамо да можда наш сарадник није добро прегледао (потпуна несређеност) кадровску евиденцију, па предлажемо да господин Борис Тадић да на копирање и објављивање своју радну књижицу у којој ће се видети где је све био запослен и колико је то запослење у овој болници трајало. Ако је ипак био запослен у овој болници, поставља се логично питање - зашто је напустио ту установу, јер је то природно место рада за једног клиничког психолога? Ако је добио отказ због неких разлога, било би добро да бирачи знају који су то разлози? Закључак је јасан - председник је опет обмануо јавност! Клинички психолог који пређе у гимназију за професора психологије, прелази у професионалном смислу с коња на магарца, и вероватно за то има разлога. Разлози не могу бити политичке природе, јер је место професора у гимназији, у то време, било политички свакако деликатније, и тражена је морално-политичка подобност кандидата за место за катедром. Поготову што председник истиче у својој службеној биографији: био у затвору из политичких разлога. Ако господин Борис Тадић буде дао своју радну књижицу, многе ствари ће се разјаснити! У биографији, даље, пише да је Борис потом био психолог у војсци??? Наш сарадник је покушао да провери ову чињеницу, али нема никаквих доказа, нити могућности да се то провери, јер се не зна где је то Борис Тадић био психолог у војсци! Господин Борис Тадић је војску служио 1984. године у Чапљини и у Сарајеву. У војску га је отац Љубомир Тадић послао те 1984. године, јер се у то време пред Окружним судом у Београду судило шеторици интелектуалаца из групе Отвореног универзитета. Да би спасао Борисову девојку Веселинку Заставниковић хапшења, Љубомир Тадић је, преко старих партизанских веза, успео да његов син добије одсуство и да се венча са Веселинком, којој се потом изгубио траг. Сарадник Таблоида је успео да преко бивших Борисових старешина у војсци утврди да је он био обичан редов, са привилегијама. Војни психолог у то време, није био у формацијском саставу војних јединица, већ су тај посао обављали у војним болницама и војним здравственим центрима искључиво војна лица! Наш сарадник је покушао да провери да ли је, и када, Борис Тадић био запослен у београдском Институту за психологију. Такав институт постоји при Филозофском факултету у Београду, али у евиденцији запослених нема Бориса Тадића! Када би нам господин Борис Тадић показао радну књижицу, или уступио фотокопију, видело би се да ли је наша провера била коректна. Ако је радио у Институту, зашто га је напустио? Ако је радио на истраживањима, било би добро да знамо на којим истраживањима је Борис радио, где су објављени радови тог истраживања. У биографији се даље каже да је Борис био оснивач и први директор Центра за демократију и политичке вештине. На интернету не може да се нађе никакав траг о делатности, саопштењима и ставовима таквог центра. У регистрима удружења грађана нема трага о њему! Поставља се питање где је тај центар основан, када, ко су његови оснивачи, да ли сада постоји и која је саопштења или ставове исказао да би постао релевантан за биографију једног председника државе? Наш сарадник у свом вишенедељном истраживању није ушао у траг таквом центру, као легитимној организацији, у смислу закона. Било би добро да господин Борис Тадић покаже доказе о његовом оснивању, делатности, или да ово брише из своје биографије, као лажан податак. У биографији потом пише да је Борис Тадић радио на пројекту успостављања регионалног система политичке едукације у земљама југоисточне Европе. Наш сарадник упорним истраживањем није успео да утврди који је то систем, ко га је успоставио и финансирао! У биографији стоји да се политиком бави од студентских дана, као и да је учествовао је у формирању полуилегалног Отвореног универзитета, и у низу опозиционих активности. Овај податак је тачан и потврђен је од тадашњих вођа ове најјаче опозиционе групе у земљи, која је уживала велики респект и у свету. Даље у биографији пише да је Борис био хапшен осамдесетих година. Из увида у досије Полицијске управе за град Београд - Управе за аналитику и евиденцију, Борис Тадић је ухапшен 30. јула 1982. године, приведен дежурном судији за прекршаје и кажњен са 25 дана затвора. Казна је одмах извршена, а због ''повреде националних осећања грађана''. У ствари, г. Тадић је са групом у којој су били и Весна Пешић, Небојша Попов, Милан Николић, Душан Гамасер... протестовали испред књижаре "Комуниста" носећи мајице са натписом "Пустите наше другове'', а против хапшења и затварања групе која је 9. јула исте године демонстрирала у знак подршке синдикалном покрету "Солидарношч'' у Пољској, у којој су били Драгомир Олујић, Павлушко Имшировић, Веселинка Заставниковић (девојка, а потом Борисова супруга), Јовица Михајиловић, Радмила Карајовић, Гордан Јовановић и Бранислава Катић, који су били осуђени на по 60 дана затвора. Борис је казну одробијао у Падинској скели. Од 2003. је, пише у службеној биографији, г. Тадић професор политике и адвертајзинга на Факултету драмских уметности у Београду. Факултет драмских уметности ваљда има неку процедуру избора својих професора у смислу Закона о високом школству. Наш сарадник је дане провео на овом факултету да утврди да ли је, и када, расписан тај конкурс, где је објављен, ко је на њему учествовао и које је референце показао Борис Тадић да би на њему био бар асистент! Логично је питање: како се бирају професори на том државном факултету. Просто речено, Борис Тадић има само једну референцу за предавање политике и адвертајзинга на Факултету драмских уметности - председник је Србије. А он се налази, као и његова биографија, на сајту тог факултета, значи он је професор! Борис као председник не би смео да обавља друге професионалне дужности, а ипак се изгледа запослио на овом факултету на коме предаје један од главних драмских предмета - политику и адвертајзинг! Нажалост, морамо да искажемо отворену сумњу у скоро све што је Борис Тадић - "експерт за адвертајзинг" навео у биографији. Јуна 2004. године изабрали смо за председника Србије човека који, на пример, тада, у 46. години живота, нема никако решено стамбено питање. Који, по свему судећи, никада није стекао радом свој стан, а радио је тако много, како се из биографије види. (Биографи су заборавили да је г. Борис Тадић био власник двособног стана на Новом Београду код "Меркатора", који му је поклонио отац Љубомир, а који је он оставио оцу своје бивше супруге Веселинке Заставниковић - што је племенит гест, напомена уредника). Зато јавност и инсистира на радној књижици г. Тадића, како би се видело колико је стварно, и где радио? Недавно је у имовинској карти Бориса Тадића одједном наведено да има уштеђевину од 50.000 евра. Откуд г. Тадићу та уштеђевина? Ако је поседује од раније, зашто са њом није покушао да реши стамбено питање, јер није нам баш на поносу и части да за председника бирамо човека - малтене подстанара и бескућника у 50. години живота. Ако оваква питања до сада нису постављана, сада ће морати да се поставе. Због Бориса и Србије. Грађани Србије имају право да знају да се поново кандидовао човек који је једном жестоко обмањивао бираче, а онај ко то уради једном, урадиће још много пута. Да су у Борисовом штабу то већ уочили, нема сумње, сведочи и официјелна биографија на сајту председника Републике. И, наравно, биографија на сајту Факултета драмских уметности, где, наводно, ради као професор.  Сајт
председника републике
- Рођен је 15. јануара 1958. у Сарајеву. Основну школу и гимназију
завршио је у Београду, где је и дипломирао на Филозофском факултету.
Дипломирао је у области социјалне психологије на катедри за клиничку
психологију. Радио је као новинар, клинички психолог, професор
психологије и истраживач у научним пројектима на Институту за
психологију. Учествовао у опозиционом раду током студија због чега је
био затваран. Члан Демократске странке од 1990. До сада је обављао
функције секретара Главног одбора и потпредседника Извршног одбора ДС-а.
Био је посланик Народне скупштине Републике Србије и члан њеног већа за
науку и технологију. На Скупштини ДС-а, 27. фебруара 2000. године,
изабран за потпредседника странке. Директор је Центра за развој
демократије и политичке вештине и последњих година ради на успостављању
регионалног система политичке едукације у Србији, Републици Српској,
Македонији и Бугарској, као и у самој Демократској странци. Од 2003. је
предавач политике и адвертајзинга на Факултету драмских уметности у
Београду. У првој демократској савезној влади 2000. био је министар
телекомуникација. Савезни посланик Демократске странке од 2001. у Већу
грађана и потпредседник Скупштине. У том мандату обављао је и функцију
председника Одбора за контролу служби безбедности. У сазиву прве
Скупштине Државне заједнице СЦГ обављао је функцију шефа Посланичког
клуба ДОС-а. Поново је изабран за потпредседника Демократске странке 5.
октобра 2001. на X скупштини ДС-а. Од 17. марта 2003. до априла 2004.
био је министар одбране Србије и Црне Горе. Од фебруара до јуна 2004.
био је шеф Посланичког клуба Демократске странке у Народној скупштини
Републике Србије. За председника Странке изабран је на XИ скупштини
ДС-а, 22. фебруара 2004, и на XИИ скупштини ДС-а, 18. фебруара 2006. За
председника Републике Србије изабран јуна 2004. Говори енглески и
француски језик. Ожењен, Машин и Вањин тата."Биографија на сајту факултета драмских уметности - Борис Тадић - Дипломирао клиничку психологију на Филозофском факултету где је и магистрирао на тему "Субверзивност у сегменту сексуалности". Радио је као психолог у болници "Лаза Лазаревић", као професор психологије у Првој београдској гимназији и као истраживач у београдском Институту за психологију. Центар за развој демократије и политичке вештине основао је 1997. и био његов први директор. Радио је на пројекту успостављања регионалног система политичке едукације у земљама југоисточне Европе. Од 2003. ангажован је као предавач на специјалистичким студијама Универзитета уметности. Од 1994. је посланик у српском парламенту када је био и члан скупштинског Одбора за науку и технологију. На савезном нивоу био је од новембра 2000. до јуна наредне године министар за телекомуникације, затим савезни посланик и члан Одбора Савезне скупштине за безбедност и потпредседник Већа грађана. Од 17. марта 2003. године до априла 2004. био је министар одбране Србије и Црне Горе. Тренутно је на функцији председника Републике Србије. Миле Јешанов |
Предходна страна |
