Предходна страна

Кондолиза Рајс упозорила шефове дипломатије чланица ЕУ: Или сте с нама, или постајете савезници Русије

Или сте с нама или са Русима

Последњу фазу притиска Америке на чланице Европске уније да напусте оквир Уједињених нација и одлуче се на “координирање” независности Косова и Метохије у супротности с међународним правом, догодила се још 06. децембра у Бриселу.

Тањугу дипломатски извори (једне од земаља учесница састанка) износе да је амерички државни секретар Кондолиза Рајс на неформалној вечери шефова дипломатије ЕУ и НАТО без устручавања изнела такав: “или сте с нама о питању Косова или постајете савезници Русије”. Била је више него директна порука Рајсове министрима, преносе ови извори. Дан касније, министри спољних послова чланица НАТО-а су се на састанку у Бриселу определили за «организован и контролисан» процес решавања статуса, синоним за «координирање» независности, термин о којем су, пак, први пут шефови дипломатије ЕУ отворено говорили 10. децембра, на дан формалног окончања преговоре под окриљем «тројке».

Том приликом је више министара ЕУ- попут ческог шефа дипломатије Карела Шварценберга или луксембуршког министра Жана Аселборна- пренело Тањугу да је на састанку «координирање независности мање-више договорено». Шведски министар Карл Билт припремио је за тај састанак, као и за самит ЕУ 14. децембра, свој документ «Европска стратегија за Косово» - у који је Тањуг имао увид – а којем он објашњава како би процес координирање независности требало да се одвија уз покушај «привида поштовања међународног права».

На самиту 14. децембра ЕУ је формално покренула процес «координирања независности» уз доношење закључака да су даљи преговори узалудни, да би ЕУ требало да преузме одговорност за решавање статуса, те да би у том контексту требало што пре послати мисију полиције и правосуђа. Записник са састанка званичника САД и Словеније крајем децембра – који су ове недеље објавили љубљански «Дневник» и београдска «Политика» - је стога логичан наставак разраде овог плана али и тактике притиска Вашингтона на Брисел који траје од почетка преговора о статусу српске покрајине.

У мултимедијалном цд-рому о решавању косовског статуса «Косовски компромис» бриселског Института 4С www.kosovocompromise.com објашњен је историјат притисака САД на ЕУ и остатак међународне заједнице. САД су тако покушале својеврстан «дипломатски блицкриг» крајем марта 2007. године, када су извршиле снажан притисак на противнике плана Мартија Ахтисарија у ЕУ.
"Извођач радова" је био број три у америчком Стејт департменту Николас Бернс, који је недавно поднео оставку на ту функцију. Бернс је тада изненада допутовао у Брисел и свега пар дана пред одлучујући састанак министара спољних послова ЕУ у Бремену први пут јавно саопштио да се САД залажу за независност Косова. Притисак, међутим, није успео јер су се у Бремену Грчка, Кипар, Румунија и Словачка јасно успротивили Ахтисаријевом плану.

О нејединству ЕУ на састанку је јавност најпре обавестио словеначки шеф дипломатије Димитриј Рупел, због чега га је, према дипломатским изворима, тада оштро критиковао немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер. Немогућност постизања заједничног става ЕУ о подршци Ахтисаријевом плану је у том тренутку ослабила планове САД да утврде «трансатлантско» јединство пред представљање нацрта резолуције у Савету безбедности УН неколико недеља касније.

Суочена с тешким поразом у Савету безбедности након руске претње ветом, Рајсова је одлучила да минира процес «тројке» Контакт групе када је свега три дана пред почетак прве рунде директних преговора, 28. септембра у Њујорку, јавно изнела своје намере. «Како ћемо доћи до тога остаје да се види, али Косово ће бити независно. Ми смо томе посвећени”, изјавила је Рајсова. Охрабрени, косовски Албанци су у Њујорк дошли с предлогом који није имао никакве везе с темом преговора – статусом – већ су представили документ припремљен у сарадњи с Вашингтоном о односима између «две независне државе». Приштини је од тада, па до састанка 06. децембра у Бриселу, само остало да статира и симулира учешће у преговорима.

Ди Карло: Нема неспоразума око Косова са ЕУ
Заменица помоћника Државног Секретара САД-а Розмари Ди Карло рекла је данас у Приштини да нема неспоразума око Косова између Сједињених Америчких Држава и Европске Уније. "Ми смо веома блиски са Европском Унијом и са нашим европским партнерима настављамо да расправљамо око најбољег пута напред за Косово", рекла је Ди Карло после састанка са премијером Косова Хашимом Тачијем.
Она је казала да је будућност Косова и региона Балкана у Европским структурама. И секретарка Кондолиза Рајс је јасно ставила до знања да нема неспоразума са Европском Унијом.

Сви имамо заједнички циљ и то је учлањење земаља региона у ЕУ", поновила је и Ди Карло. Она је поново изнела став Вашингтона да је за Косово најбоље решење план специјалног изасланика УН-а Марти Ахтисарија. "САД оцењују да је Ахтисаријев план најбољи пут напред који омогућава стабилност у региону", је рекла Ди Карло.
Премијер Косова Хашим Тачи је рекао да су институције Косова спремне за имплиментацију Ахтисаријевог пакета. "Ахтисаријев план је прихваћен као решење за статус, од стране косовских институција и од стране грађана. Косово је спремно за имплиментацију овог плана", рекао је Тачи. Он је још додао да ће све активности око финализовања статуса Косова бити кординисани са ЕУ-ом, НАТО-м и САД-ом.

Иза овог врло чврстог става и утиматума ЕУ од старане САД око статуса Косова и Метохије стајао је један много крупнији интерес САД око снабдевања ЕУ гасом

САД забринуте због Јужног тока

Вашингтон страхује да "снабдевање Европе енергијом Москва претвара у полугу за политички притисак" на ЕУ, али и све значајнији утицај на Балкану.

Вашингтон - САД истовремено подржавају европски пројекат гасовода "Набуко", оцењујући да је то прави начин да се створи здрава конкуренција и диверсификује европско снабдевање гасом, рекао је један амерички званичник, пренео је Ројтерс. Европска комисија, међутим, нема ништа против изградње руског гасовода "Јужни ток" преко Бугарске и Србије, јер, како је саопштила, сматра да је "у складу, а не у супротности" са пројектом изградње гасовода "Набуко" који подржава Европска унија, изјавио је портпарол ЕК за енергетику Феран Дараделас.
“Набуко“ јесте приоритет Европске уније, јер се ЕУ залаже за диверсификацију извора енергије, обзиром да би тај гас долазио из Ирана и ирака", изјавио је Дараделас.

Ројтерс је, преносећи мишљења аналитичара, оценио да потписивање споразума представља победу Кремља у "рату око гасовода" са Европском унијом, у којем је "руско противљење независности јужне српске покрајине било кључни улог". "Кремљ је одиграо врло паметну и ефективну игру током протекле две године и победио у гасоводном рату са ЕУ", изјавио је шеф стратегије московске инвестиционе банке УралСиб, Крис Вифер.

За тврдњу о забринутости САД због руско-српског споразума британска агенција се позвала на поверљив документ Владе Србије, за који тврди да је "транскрипт састанка на високом нивоу између српских и америчких званичника" у Београду. У том документу, наведено је да "Вашингтон размишља да употреби дипломатске канале како би изразио забринутост због споразума и указао на његове недостатке". "Америчка страна је забринута због политичког утицаја који би Москва добила контролом енергетских ресурса у Србији и региону и изразила је негативан став према економској оправданости Јужног тока", наводи се у транскрипту.

Званичан, наравно умеренији став, изнео је јуче портпарол Стејт дипартмента Том Кејси, када је рекао да су САД заинтересоване да се одржи "разноврсност у снабдевању енергијом и транзитним енергетским рутама". Кејси је рекао да је то "билатерални споразум" који су Србија и Русија "слободне да склопе" и о коме Стејт дипартмент "нема много шта да каже"

Тањуг 26. јануар 2008.

  Штампа