Предходна страна

Елита се удружила у призивању траума из деведесетих, које сви носимо

Уз помоћ страха

Примена крајњих средстава увек је доказ немоћи. После првог круга ИЗБОРА постало је јасно да за победу није довољна уобичајена прича о ЕУ. Посегло се за крајњим средством – причом о повратку у деведесете.
 

Пре првог круга избор је дефинисан као ,,брза европска будућност или таворење у месту”. Уочи другог круга предмет гласања је промењен. Он сада гласи: ,,садашњост (каква је, да је), или повратак у деведесете”.

Пре 20. јануара бирачи су се привлачили обећањима о будућности. Али, та обећања нису подстицала машту већине гласача. Њима је прича о ,,богатим приступним фондовима ЕУ” звучала апстрактно. Зато нису ни гласали како треба. Уочи 3. фебруара прича је промењена. Уместо обећања о будућности, дошла су упозорења о садашњости. Телевизија је почела да приказује најстрашније сцене из деведесетих. И машта је прорадила. За приступне фондове не знамо. Али, за бензин у флашама и новчанице од 500 милијарди знамо. Појавио се исконски страх. И он ће, вероватно, одлучити изборе.

Али, није исто ако изборе добијете обећавајући брзи европски стандард или ако победите на застрашивању уз помоћ деведесетих. У другом случају победа има и другачије последице. Главна је та да се елита у Србији још једном утврђује у владавини страхом. И по томе смо се, доиста, вратили у деведесете. Милошевић је, сетимо се, код Срба преко Дрине распаљивао (иначе, историјски реално засновани) страх од ,,усташког ножа”. Са таквим страхом у костима, његова политика више није имала алтернативе. Оно мало трезвених упозорења да ствари нису баш тако једноставне угушила је оркестрирана пропаганда. Неки се данас стиде што су били део те пропаганде.

Исто се дешава и сада. Елита се удружила у призивању траума из деведесетих, које сви носимо. Елита зна да се деведесете не могу вратити. Елита зна да нема говора о 4. фебруару као дану када ће Београдска берза објавити слом, Народна банка нови курс евра, а УН нову резолуцију о санкцијама. Али, она наставља да лаже свој народ као што се лаже дете. Тиме она наставља да држи сопствени народ у малолетству, појачавајући његове страхове, потхрањујући његово незнање, снажећи његове предрасуде. Оно мало трезвених упозорења да ствари ипак нису тако једноставне заглушује се громогласном пропагандом. И опет ће, сутра, неке бити срамота што су у томе учествовали.

Јовица Тркуља има духовито поређење за начин на који је елита, након 5. октобра, легитимисала власт. То је, каже он, као када жена од мужа пијанца пребегне коцкару. И коцкар је такође упропашћује – мада на другачији начин од пијанца. Али, кад год се сирота жена побуни, нови муж јој каже: ,,Зар желиш назад у прошлост? Сети се само како те је онај тукао?”. И жена се покуњи и наставља да живи са распикућом.

Али, та ,,безалтернативност” добија нову димензију ако муж-коцкар женин избор још протумачи и као неограничену дозволу за коцкање. То што се жена ужаснула од пијанца не значи и да је безрезервно подржала коцкара у свим његовим фантазијама. Поготово не у оној да ће се обоје обогатити, само ако коцкар настави да посећује казино. Можда је ово поређење прегрубо. Али победа на страху од деведесетих не значи безрезервну подршку за све што елита ради док нас ,,води у Европу”. Не значи безрезервну подршку за све њене фантазије, за све њене глупости, за све њене лоповлуке. Избор од 3. фебруара не може се тумачити као ,,карт бланш” за све што ће надаље радити било бриселска, било овдашња елита.

Тај избор, чији исход већ сви наслућују, биће само знак да већина људи у Србији ипак више воли садашњост у извесности, него неизвесност у промени. То је потврда да бирачи пре гласају за статус кво, какав год да је, него да ризикују да им се врати ,,гора прошлост”. Да то сазнамо и нису нам били потребни избори. Они који су, након 20. јануара, променили главну изборну тему одговорни су за такву тривијализацију резултата.

Али, макар још једном смо сагледали крајње домете наше демократије. И још једном смо видели право лице наше елите. Осећање презира према таквим методама и таквом лицу прво је што се у човеку јавља. Утешно је, међутим, следеће: тако се не може довека. Не можете увек побеђивати на вику: ,,Вук! Вук!”. Све ће мање бити људи које ћете моћи да преварите уз помоћ страха од деведесетих. Мораће се променити прича. Дете, које сте годинама безочно лагали, најзад ће порасти. Схватиће да нема бабароге. Ви ћете постати лажов. А оно – човек.

Слободан Антонић

политички аналитичар

Члан СРС-а на трибини нансен дијалог центра осудио ставове САД-а

Удаљен због критиковања НАТО агресије

Члан Странке српских радикала Жарко Марковић изведен је синоћ из Нансен дијалог центра у Подгорици након што је оштрим вербалним наступом прекинуо предавање америчког амбасадора у Црној Гори Родерика Мура.
 

Послије жестоке расправе, интервенцијом службеника обезбјеђења америчке амбасаде, Марковић је удаљен из просторија гдје је Мур гостовао у оквиру представљања политике његове државе према Црној Гори. Након краћег увода отворена је полемика, а први дискутант био је Марковић који је енергично устао и, постепено се приближавајући амбасадору, повишеним тоном сасуо неколико оптужби на рачун америчке званичне политике за геноцид током НАТО агресије на СРЈ 1999.године.

- То је била обична срамна агресија, Ваша Екселенцијо. Знате ли да је прва жртва тог ужасног злочина био војник из Даниловграда. Знате ли колико је уништења и пакла овдје било због тога. Сада причате да Вам секретарица у подгоричким продавницама не може наћи црногорски мед, а са каквим правом га уопште тражите када сте све затровали бацајући бомбе пуне уранијума. Колико дјеце болује од рака збога тога, колико мале дјеце су ваше бомбе убиле, знате ли Екселенцијо - питао је Марковић Мура.

Мур је одговорио да је спреман да одговори на свако питање само ако му се конкретно постави. Упркос покушају представника Нансен дијалог центра да са Марковићем договоре да постави питање и напусти просторију, он је питао амбасадора какву то демократију САД доноси Црној Гори, је ли исту коју је донијела у Ираку гдје су погинуле хиљаде људи.

- Видите ли шта се дешава у Црној Гори, она је располућена. Знате ли да је убијен Душко Јовановић, из Црне Горе је убијен, господине амбасадоре, није из неке друге државе - наставио је Марковић док су га припадници обезбјеђења одводили ка излазним вратима.

- Зар ће сада да ме ухапсе због овога што сам Вам рекао амбасадоре, је ли то лице демократије у Црној Гори - питао је он.

Док је Марковић излазио, Мур је одговорио да не жели да се извини због бомбардовања НАТО-а.

- Ви тражите да се извиним због нечега што је била интервенција а не агресија. Нећу - кратко је одговорио Мур позивајући Марковића да слободно дође у амбасаду кад год жели да наставе разговор.

Организатори предавања, НДЦ, упутили су извињење присутнима "због немилих сцена" које су обиљежиле дио синоћњег гостовања америчког амбасадора.

Тајкуни имају више шансе од Гејтса

Током мандата, амерички амбасадор најављује да ће обезбиједити десет милона еура за побољшање "јаза" између југа и сјевера, долазак америчког специјалног тужиоца за организовани криминал и конзуларно одјељење у оквиру амбасаде САД-а.

На питање присутних да ли је потпуна либерализација добра за Црну Гору, Мур је рекао да је тешко вјеровати да ће Бил Гејтс купити цијелу Црну Гору.

- Више изгледа имају неки тајкуни ближи Црној Гори, али и у то сумњам - истакао је Мур, закључујући да Влада САД-а недвосмислено подржава пут Црне Горе ка ЕУ.

Мур за независно Косово

Амерички амбасадор Родерик Мур током предавања оцијенио је да Косово треба да буде независно, јер ће, како је рекао, то допринијети стабилности региона. Он је поручио да позиција Црне Горе треба да буде иста као и она коју заузме евроатланска породица народа.

- Наше процјене говоре да до консензуса између Срба и Албанаца не може доћи ни за 20 година. Не вјерујем да има много људи на Косову који би жељели да се врати српска управа. Сви напори који су учињени да се ријеши питање Космета протеклих година, нијесу довели до другачијег закључка - навео је Мур.

Упитан да одговори како може говорити о стабилности региона када је јасно да ће Србија сигурно реаговати, Мур је рекао да вјерује у здрав разум.

- Био сам у свим српским светињама широм Косова, али и Србије. Не бих волио да се нешто лоше деси њима на Косову, као ни српском народу који живи јужно од долине Ибра, због нечијих одлука - истако је Мур.

Не коментарише изборе

Родерик Мур није хтио да коментарише априлске предсједничке изборе у Црној Гори.

- Ако ме је бављење дипломатијом у посљедњих 20 година нешто научило, онда је то да никад не коментаришем изборе у земљи у којој боравим - казао је Мур.

М.ВЕШОВИЋ

  Штампа