Предходна страна

Криминализација државе: „Независно Косово“, територија под војном управом САД и НАТО

Косово под војном управом САД и ЕУ

Иако су Европска унија и Сједињене Државе додуше признале да ће се „успротивити једностраном проглашењу” независности Косова, отцепљење те покрајине од Србије већ је де фацто стање ствари. То је део војног плана на релацији Сједињене Државе-Нато (НАТО) и кулминација напада 1999. године, предвођене Натом. То одговара стратешким циљевима Натоа и Сједињених Држава.

Осим тога, „компромисни“ предлог под окриљем бившег финског премијера Ахтисарија, са циљем успостављања „мултиетничке“ косовске државе, нема баш много тога заједничког са „националним суверенитетом“ или „независношћу“. То је „kopi-pejst“ дупликат структура наметнутих Дејтонским споразумом 1995. у Босни и Херцеговини. Он у суштини наставља да подржава надлежности војне окупације. Нацрт тог плана подразумева да све главне одлуке које се односе на јавну потрошњу, социјалне програме, монетарне и трговинске уговоре, остају у рукама окупационе администрације Сједињених Држава и Натоа.

Реизбор „прозападног“ председника Бориса Тадића на изборима у Србији вероватно ће „дати легитимитет“ косовској де фацто сецесији. Демократска странка Бориса Тадића добија наређења из Вашингтона. Године 2000, активно је учествовала у свргавању Слободана Милошевића са места председника Србије. Осим тога, као председник Србије, Борис Тадић је и врховни командант оружаних снага. Тешко је да ће у случају једностраног проглашења независности начинити било какав потез без консултација са Вашингтоном и Бриселом.

Од Нато напада 1999, територија Косова налази се под страном војном управом. Оно ће остати под администрацијом УН. У пракси, међутим, Косово је под војном јурисдикцијом Натоа. Сецесија од Србије учврстила би контролу снага Сједињених Држава и Натоа.

На челу цивилне управе у покрајини налази се премијер Хашим Тачи, бивши вођа Ослободилачке војске Косова (ОВК - односно Ushtria Çlirimtare e Kosovës , UČK, на албанском ). Познат по екстензивним везама са албанским и европским криминалним картелима, ОВК су од самог почетка средином деведесетих подржавале CIA и немачка обавештајна служба, BND (Bundes n achrichten d ienst). Током рата 1999, ОВК је имала директну подршку Натоа.
Премијер Косова, Хашим Тачи, сада на челу Демократске партије Косова, деведесетих је био познат као део криминалног картела, умешаног у кријумчарење дроге и проституцију. За време Клинтонове администрације био је штићеник Медлин Олбрајт. Деведесетих је основао такозвану „Дреничку групу“, криминални картел са седиштем на Косову и везама са албанском, македонском и италијанском мафијом. Те и такве везе потврдили су и Интерпол и Амерички конгрес.

Године 1997, Сједињене Државе препознају ОВК као терористичку организацију која је повезана са трговином дроге. Специјални изасланик председника Клинтона за Балкан, Роберт Гелбард, описао је ОВК као „несумњиво терористичку групу“. Бивши чланови терористичке организације интегрисани су у Демократску партију Косова. Она је задржала везе са организованим криминалом. У ствари, великим делом политичког спектра на Косову доминирају бивши чланови ОВК. Претходни премијер Косова, изабран 2004. и вођа Алијансе за будућност Косова, Рамуш Харадинај, такође је бивши командант Ослободилачке војске Косова. Поред веза са организованим криминалом, Хашки трибунал за ратне злочине почињене у бившој Југославији 2005. године подигао је оптужницу против Харадинаја.

Нато окупација Косова одговара циљевима спољне политике Сједињених Држава. Она тешким наоружањем обезбеђује зону утицаја Сједињених Држава у јужној Европи. Она гарантује милитаризацију трасе стратешког нафтовода и транспортног коридора који повезују западну Европу са Црним морем. Она такође штити трговину хероином која се мери милијардама долара, а која Косово и Албанију користи као транзитне локације за препакивање хероина произведеног у Авганистану, на путу ка западној Европи.

База Бондстил
Косово је седиште једне од највећих америчких војних база, кампа Бондстил. Њу је по уговору са Пентагоном подигла фирма Халибартон (Halliburton) посредством својих ћерки-фирми – Келога, Брауна и Рута (KBR - Kellogg, Brown and Root). Са више од 6000 трупа, база Бондстил сматра се „највећом и најскупљом војном базом после Вијетнама“.

 „Бондстил је највећа „подигнута“ страна војна база Сједињених Држава од Вијетнамског рата (...) Налази се у близини кључних нафтовода и енергетских коридора у изградњи, као што је трансбалкански нафтовод који спонзоришу Сједињене Државе. Резултат тога јесте да под извођачи – особито фирма ћерка Халибартон Оила (Halliburton Oil), Браун и Рут услуге (Brown & Root Services) – зарађују богатство“.

У јуну 1999, одмах након бомбардовања Југославије, снаге Сједињених Држава заплениле су 1000 јутара плодне земље на југоистоку Косова, код Урошевца, у близини македонске границе, и почели са изградњом базе.

У мрежи америчких база, Бондстил је познат као „величанствена дама“ која покрива обе стране границе између Косова и Македоније. За нешто мање од три године, ова база се од шаторског табора претворила у аутономну, хај-тек базу, у којој је смештено готово 7000 трупа – три четвртине укупног броја америчких војника стационираних на Косову.

У бази Бондстил има 25 километара пута и преко 300 здања окружених са 14 километара околног земљишта и бетонским оградама у виду 84 километра бодљикаве жице и 11 осматрачница. Бондстил је толико велик да је подељен на центар, стамбени и горњи сектор, има своја продајна места, спортске хале које раде 24 часа, црквицу, библиотеку и најбоље опремљену болницу у Европи. Ту се тренутно налази 55 хеликоптера типа „Црни соко“ и „Апач“ и, мада још не постоји простор за слетање, за ту сврху је изабрана локација која има могућности за проширење. Постоје и предлози да ова база замени америчку базу ваздухопловних снага у Авиану у Италији. (1)

База Бондстил није изданак хуманитарног или „праведног рата“ у име косовских Албанаца. Њена изградња разматрала се далеко пре бомбардовања и уласка трупа на Косово 1999. Планови за изградњу Бондстила добили су своје обрисе у оквиру уносног уговора Министарства одбране склопљеног са Халибартоновом фирмом ћерком, са седиштем у Тексасу (KBR), који се мери милијардама долара, у време док је Дик Чејни био генерални директор Халибартона.

Изградња Бондстила иницирана је убрзо након напада које је извела Клинтонова администрација 1999. Завршена је под Бушовом администрацијом, након што је Дик Чејни дао оставку на место генералног директора Халибартона:

„Сједињене Државе и НАТО имали су планове за бомбардовање Југославије знатно пре 1999, и многи европски политички лидери сада верују да су Сједињене Државе намерно искористиле бомбардовање Југославије како би поставиле Бондстил на Косову... Према речима пуковника Роберта Л. Меклура (Robert L. McCure), „техничко планирање за операције на Косову почело је месецима пре него што је бачена прва бомба.“ (2)
Један од циљева који се налази у основи подизања Бондстила, био је пружање заштите пројекту изградње нафтовода између Албаније, Македоније и Бугарске (AMBO), који би нафту из Каспијског језера, бугарске црноморске луке Бургаса, требало да спроведе до Јадранског мора.

Случајно, две године пре напада, дакле 1997, један од челних људи у „Браун и Рут енерџи“ (Brown & Root Energy), Халибартоновој фирми ћерки, Едвард (Тед) Фергусон (Edward L. (Ted) Ferguson) именован је за особу на челу AMBO-a. Планове о изводљивости AMBO нафтовода такође је правила Халибартонова енергетска компанија, Келог, Браун и Рут.

Уговор о изградњи нафтовода у дужини од 917 километара, од Бургаса у Бугарској до Валоне у Албанији, потписан је 2004.

Криминализација државе
ОВК је основана као паравојна група средином деведесетих година. Она је стајала на челу побуне под покровитељством Сједињених Држава и Натоа. Циљ јој је био дестабилизација и коначни распад Југославије. ОВК је имала развијене односе са Ал Каидом, која је такође била ангажована у војном обучавању. Муџахедински најамници из неких земаља спојили су се са деловима ОВК, која је, поред терористичких активности, била умешана и у политичка убиства.

У том контексту, какве су импликације „Ахтисаријевог плана“ који предвиђа оснивање засебне мултиетничке косовске државе? У постојећи предлог косовског политичког уређења интегрисани су криминални елементи. Западни политичари у потпуности су свесни природе косовског политичког пројекта, који су креирали они сами.

Међутим, не сусрећемо се само са уобичајеним везама појединих западних политичара са криминалним картелима. Та веза је далеко сложенија. И Европска унија и САД користе криминалне организације и криминализоване политичке партије зарад постизања својих војних и спољнополитичких циљева. Ови други пружају подршку интересима нафтних компанија и бране предузимаче, да не помињемо трговину хероином из Авганистана која се мери у милијардама долара.

На институционалном нивоу, администрација Сједињених држава, ЕУ, НАТО-а и УН заправо промовишу криминализацију косовске државе, коју контролишу они сами. Народски речено, сусрећемо се и са криминализацијом спољне политике Сједињених Држава. Те криминалне организације и партије, у крајњој линији, створене су да служе интересима Сједињених Држава у јужној Европи.

Независност Косова би ту територију и формално претворила у независну мафијашку државу коју контролише западна војна алијанса. Територија Косова остала би под војном јурисдикцијом Сједињених Држава и НАТО-а.

Нато је 1999. године предводио напад на Косово
Године 1999. многа левичарска подручја, како у Северној Америци, тако и у Западној Европи, прећутно су подржавала напад на чијем је челу био НАТО. Многе прогресивне организације заговарале су оно што су поимале као „хуманитарни рат“ у име косовских Албанаца. Медијска пропаганда и дезинформације допринеле су извртању правих побуда и последица ратова уперених против југословенске федерације.
У антиратном покрету владала је збрка. На самом врхунцу Нато бомбардовања, неколико „прогресивних“ писаца описивало је ОВК као доброг духа, националистичку армију за ослобођење, посвећену пружању подршке грађанским правима косовских Албанаца. Како је крајем 1998. потврдио посматрач ОЕБС на Косову, ОВК је била умешана у небројене терористичке активности и зверства уперена против Срба и албанских цивила, као и мањинских група на Косову.

Југословенска влада, предвођена председником Слободаном Милошевићем, без доказа била је приказана као одговорна за изазивање хуманитарне кризе на Косову. Тобожње кршење људских права косовских Албанаца искоришћено је као изговор за дуготрајно бомбардовање Југославије. Сурова иронија јесте да су најинтензивији ваздушни напади изведени на Косову. Већина жртава тих напада били су косовски Албанци.

Напад и војна окупација, која је затим уследила, заговарани су као хуманитарно настојање у циљу спречавања етничког чишћења упереног против косовских Албанаца. Рат против Југославије представљан је као „праведан“. Професор Фолк (Falk), водећи „прогресивни“ интелектуалац, одобравао је Нато бомбардовање Југославије 1999. из моралних и етичких побуда:

„Косовски рат био је праведан зато што је поведен у циљу спречавања врло вероватног „етничког чишћења“, које је организовало српско руководство бивше Југославије, и успело је да људима на Косову пружи изгледе за мирну и демократску будућност. Био је то праведан рат упркос томе што је покренут без правних основа – без одобрења Уједињених нација – и упркос томе што се водио на начин који је изазвао недужне цивилне жртве, док је ризик од повреда или смрти на страни Натоа био сведен на минимум“. (3)

Неколицина прогресивних медија осуђивала је „Милошевићев режим“, дајући благу подршку ОВК:
„Једине преостале оружане снаге које су у стању да бране албанска села на Косову, тренутно су трупе ОВК. Упркос политичкој слабости, која представља производ стања безакоња, у шта је 90% албанске већине гурано у протеклих десетак година, откако је Милошевић укинуо аутономију Косова, ОВК је у последњих годину дана успела да организује војску од готово 40.000 бораца.“

Добар део левичарске дебате усредсредио се на потенцијал и политички програм, као и на пожељност оружане борбе уопште. Примера ради, у чланку на Зинету ( Знет; у уреднике који пишу за овај магазин убрајају се и Ноам Чомски и Едвард Саид), који даје бритак резиме како случаја Нато, тако и случаја Милошевић, Стивен Шалом (Stephen Shalom) каже: „Слажем се са аргументом да људима који желе да се боре за своја права, а не траже од других да то учине уместо њих, треба обезбедити оружје и тиме им помоћи да у томе успеју. Такав аргумент чинио ми се убедљивим у погледу Босне“.

Мајкл Чосудовски, професор економије на Универзитету Отава, изнео је најситничавију махинацију у чланку под насловом „Борци за слободу које финансира организовани криминал“ који је потом кружио Интернетом. Пун полуистина, претпоставки и алузија о томе како ОВК наводно користи новац од продаје дроге, чланак Мајкла Чосудовског настоји да дискредитује ОВК као истински покрет за ослобођење, који представља аспирације потлачене албанске већине. (4)

Девет година касније и након два рата, Косовско питање се изнова помаља. Оно је саставни део шире војне мапе. У блиској је вези са ратовима које Сједињене Државе воде у Централној Азији и на Блиском Истоку након 11. септембра.
Балкан представља евроазијску капију. Напади 1999. довели су до успостављања перманентног војног присуства Сједињених Држава у Јужној Европи, у служби ширег појма ратовања које спроводе САД. Југославија, Авганистан и Ирак: та три театрална рата повела су се из хуманитарних разлога. У све три земље, без изузетка, постављене су војне базе Сједињених држава.

  Штампа