<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
   Политички коментари

Предходна страна

Обраћање Председника Тадића
на хитној седници Савета безбедности УН
 
Господине председавајући,
Ваше Екселенције,
Даме и господо,
 
Привремене институције самоуправе јужне српске покрајине Косова и Метохије, која је под прелазном управом Уједињених нација, једнострано и противправно прогласиле су независност, у недељу 17. фебруара.
 
Такво противправно проглашење независности од стране косовских Албанаца представља флагрантно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности, која потврђује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије над Косовом и Метохијом. Србије која је, дозволите да подсетим, чланица и оснивач Уједињених нација.
 
Ако се једној малој, мирољубивој и демократској земљи у Европи, чланици Уједињених нација, нелегално и против њене воље одузима део територије, то представља историјску неправду јер се још није десило да се једна легитимна демократија на тај начин кажњава.
На Косову је настала српска држава и оно представља централни део нашег идентитета.
Овде дакле имамо, отворено ћу рећи, ситуацију у којој се силом, једној мирољубивој земљи, у којој живи поносит и европски народ, одузима део идентитета, традиције и историје. Овим чином се поништава право и у међународни поредак уводи неправо, гази правда и устоличава неправда.
 
Представници неких земаља које су присутне за овим столом отворено говоре да је Слободан Милошевић кривац за ситуацију на Косову и да због њехових грешака оно добија независност. Желим да укажем да је данас 2008. година, фебруар месец, да Слободана Милошевића више нема, а да 1999. године, када је он био власт у Србији, Косово није добило независност.
Желим да вас потсетим, овде, у овој институцији УН, да су Aлбанци захтевали независност и активно радили на отцепљењу од Србије и деценијама пре Слободана Милошевића.
Дозволите, истовремено, да вас подсетим да су грађани Србије те 1999. године били неправедно и тешко кажњени тромесечним бомбардовањем.
Осам година касније, сада демократска и мирољубива Србија поново се кажњава и одузима јој се део територије. Овакву логику и овакву правду заиста је немогуће ни објаснити ни схватити.
 
Поклања се независност једној етничкој заједници у нашој покрајини, која је већ осам година под управом УН и привремених косовских институција, и која за то време није учинила ништа да преостали Срби и други неалбанци на Косову остваре живот достојан човека.
Независношћу се награђују они који су, на почетку 21. века, у Европи, створили српске гетое опасане бодљикавом жицом, окружене топовским цевима и до зуба наоружаним војницима.
Награда стиже онима који су учестовали у сегрегацији Срба и онима који им онемогућавају права на слободу кретања, који их терају да живе у мраку и сталном страху за своје животе.
 
Даме и господо,
После 1999. године 250.000 Срба и других неалбанаца протерано је са Косова, а 17. марта 2004. године милитантни и екстремни припадници албанске заједнице на Косову за само три дана спалили су 35 цркава и манастира, 800 кућа и још 5.000 Срба и других неалабанаца напустило је своје домове. Да ли је независност Косова праведна награда за све ово што сам набројао?
Још један од аргумената да косовски Албанци треба да добију независност био је онај који каже да би у супротном они прибегли насиљу. Свако ко подржава независност Косова мора бити свестан да се овим чином легализује претња насиљем као средство за стварање нових држава и остваривање властитих политичких интереса.
 
Ако дозволите да овај нелегални чин постане реалност, показаћете да се у свету не морају поштовати право и правда. Показаћете да ово тело светске организације, нажалост, губи ауторитет.
После овог чина свет више неће бити исти.
Србија, као европска земља и у таквом свету ће се достојанствено, мирно и цивилизовано борити и за право и за правду. Никада нећемо одустати од наших легитимних интереса и наставићемо мирну и дипломатску борбу, не одустајући од наше легитимне европске перспективе.
 
Господо,
У овом дому светске организације седе представници свих земаља чланица Уједињених нација. Велики број земаља у свету има сличан проблем као Србија. Замислите да сте на мом месту. Да сте председник земље којој се одузима део територије, против њене воље. Како бисте се ви осећали, и како бисте се ви понашали?
 
Постављам вам ово питање, јер ако зажмурите пред овим нелегалним актом, ко вам може гарантовати да делови ваших земаља неће на исти противправан начин прогласити независност. Ко вам може гарантовати да се на кршење Повеље УН, која гарантује суверенитет и интегритет сваке земље, неће зажмурити када и на ваше земље дође ред?
Питање које стоји пред вама гласи, да ли смо сви свесни преседана који се успоставља и да ли смо свесни катастрофалних последица до којих он може довести?
 
Господине председавајући,
Савет безбедности, као и све земље чланице Уједињених нација, обавезни су, сходно Глави VII Повеље УН, да поштују суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.
То предвиђа Резолуција 1244, и Србија, као суверена земља, тражи да Савет безбедности поштује одредбе међународног права, начела међународне правде, принципе изнете у Повељи Уједињених нација, као и сам текст Резолуције овог Савета, при одлучивању о томе како да одговори на самовољу косовских Албанаца.
 
Република Србија неће прихватити овакво нарушавање њеног суверенитета и територијалног интегритета. Влада Србије и Народна скупштина Републике Србије прогласиле су одлуку приштинских власти неважећом. Такође, предузимамо све дипломатске и политичке мере да спречимо отцепљење наше територије.
Као одговоран члан међународне заједнице, посвећена мирном и споразумном решавању спорова, Република Србија неће прибећи употреби силе. Силом се никада није успешно решила ниједна криза. Силом се само уништавају људски животи.
Са друге стране, Савет безбедности може својом одлуком да избегне преседан, који ће нанети непоправљиву штету међународном поретку.
 
Једнострано и противправно проглашавање независности Косова директно и непосредно поништива прво начело Повеље Уједињених нација, односно суверену једнакост свих земаља чланица.
Понављам, постоје десетине разних Косова у свету и сва она само чекају да косовска сецесија постане стварност и да се установи као такозвана прихватљива норма. Упозоравам, са пуном одговорношћу, најодговорније на опасност да многи постојећи конфликти могу да ескалирају, да се замрзнути конфликти распламсају, а нови букну.
 
Господине председавајући,
Моја земља од Савета безбедности тражи да предузме делотворне мере, како би се обезбедило пуно поштовање свих одредби Повеље Уједињених нација и Резолуције 1244.
Стога, Савет безбедности мора хитно да реагује и поништи једнострани и противправан акт отцепљења Косова од Републике Србије. Тражимо од вас, Савета безбедности, да потврдите суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, који укључује и Косово.
 
Тражимо од Генералног секретара, господина Бан Ки Муна и његовог специјалног представника на Косову да искористе своја овлашћења. Специјални представник Јоаким Рикер мора добити јасне и недвосмислене инструкције да у најкраћем року искористи своја овлашћења према Уставном оквиру за привремену самоуправу на Косову и да прогласи тај акт неважећим.
Тражимо, такође, да распусти Скупштину Косова, зато што је проглашење независности противно Резолуцији 1244. Специјални представник има обавезујућа овлашћења и она су раније коришћена. Захтевам да то уради поново.
 
Међународне безбедносне снаге на Косову, КФОР, морају у складу са ставом 9. Резолуције 1244, да остану статусно неутралне. Оне су одговорне за заштиту живота и имовине Срба и свих других неалбанских заједница у покрајини.
КФОР мора, господине председавајући, да покаже посебну бригу за најугроженије, за косовске Србе, као и за свештенство Српске православне цркве и наше цркве и манастире, од којих се неки налазе на листи угрожених објеката светске културне баштине. Те светиње темељи су српског идентитета, традиције и наше историје.
Република Србија жели да верује да је КФОР у стању да спречи свако насиље над српским становништвом као и уништавање нашег верског наслеђа.
 
Господине Председавајући,
Овог тренутка се суочавамо са изазовом једнострано проглашене независности и одлуком појединих држава да се призна нелегална државна творевина на територији једне суверене државе а то ће, понављам, имати несагледиве последице.
Сматрам да доношење овакве одлуке озакоњује етничко чишћење, које је спроведено над Србима 1999. године после доласка КФОР-а и УНМИК-а на Косово. Тиме државе које би признале такву независност српске покрајине преузимају, истовремено, и одговорност за евентуално ново етничко чишћење Срба, који су преостали на Косову и Метохији.
 
Сви Албанаци, који су 1999 године живели на Косову, живе тамо и данас. Али 250.000 хиљада Срба који су до 1999. године живели на Косову, сада више нису у својим домовима већ у избегличким камповима у централној Србији. Колико ће се Срба вратити својим кућама на Косову и Метохији, ако оно постаје независно? Да ли сте свесни да је ова нелегална одлука за њих порука којом се каже "немојте се враћати јер овде сте непожељни"…
 
Даме и господо,
Верујем у регионални мир и стабилност. Верујем да једино преговорима и компромисним решењем дугорочни мир и стабилност могу бити постигнути. Уверен сам да једино миран и стабилан Балкан може донети економски просперитет сваком свом житељу. Једностране одлуке, попут ове приштинске, не могу бити решење и не иду у прилог оваквој перспективи. Тога сви морамо бити свесни и морамо уложити додатне напоре да се до решења дође.

Желим још једном да нагласим да Србија насиљем никоме не прети. Напротив, наша снага је у вођењу политике мира. Наша снага је у снажним аргументима којима бранимо право и правду.
У овом, историјски важном тренутку за Србију, наша снага је у хтењу да заштитимо сваки људски живот, у жељи да заштитимо свој интегритет али и интегритет свих других земаља.
Наша снага је у хтењу да очувамо стабилност, достојанство наше земље и перспективе региона у коме живимо.
 
То дугујемо себи, али и генерацијама које ће се тек родити. Мир, стабилност и развој потребни су свим народима Балкана, без разлике. Потребни су свој нашој деци и ми до тога морамо доћи.
Овде у Савету безбедности Уједњених нација хоћу јасно и отворено да кажем:
Србија никада неће признати независност Косова. Ми се Косова никада нећемо одрећи и нећемо одустати од борбе за своје легитимне интересе. За грађане Србије и њене институције Косово ће увек остати Србија.
 
Хвала на пажњи.
 
Предходна страна

  Штампа

.


     © 2002 Српска политика