"Све
вријеме чујемо како говоре да је Косово специјални случај. То су све
лажи. Не постоји случајан случај и свима је то јасно"
-
рекао је недавно Владимир Путин
Од срца српске краљевине
до независне
албанске државе
МОСКВА - Посљедња земља која се нашла на листи држава у свијету -
Косово, широм свијета изазвала је бројне реакције.
 Ова
провинција некада је била срце српске краљевине у 13. вијеку све до
освајања од стране отоманске империје у 15. вијеку. Тек се крајем 19.
вијека први пут формирала већа национална албанска група.
Временом које су обиљежили бројни сукоби Срба и Албанаца, Косово је
дошло до тачке када су Албанци прогласили независност те провинције.
Овај потез није наишао на осуду европских држава, а хипокризија западних
земаља је толико велика да се "може сјећи ножем".
Европа је на подручју Балкана активна више од стотину година и то још из
доба Отоманског царства. Прије само неколико година у своје чланство
примили су Словенију, а исто планирају урадити с Хрватском. Исти случај
је и са НАТО.
Иначе, план је да се поткупи Србија да пристане на губитак Косова, а да
заузврат добије убрзане европске интеграције. Док је Србија опрезна по
питању уласка у НАТО није сигурно да ће њени исцрпљени грађани и
поклекла економија бити привучени привлачношћу евра.
ЕУ је послала 2.000 полицајаца, судија и администратора на Косово, али
је инсистирала да независност буде веома ограничена. Ово је мудар потез
с обзиром на ОВК и терористичку репутацију Косова и разне видове
илегалног трговања као и повезаност новог косовског премијера са
мафијом. Хашим Тачи, који је позвао расељене Србе да се врате
гарантујући им сва права, био је један од оснивача марксистичко-лењистичке
партије Народи покрет Косова, која је заговарала паналбанизам, док је
истовремено његова сестра удата за Сејдија Бајрушија, највећег албанског
мафијаша.
Независност Косова ће неминовно довести до сепаратистичких напора
осталих "незадовољних" народа широм свијета. На сам дан Декларације о
независности предсједници двије отцјепљене грузијске провинције -
Абхазије и Јужне Осетије, састали су се са Сергејем Лавровим, министром
спољних послова Русије, и свим становницима ових провинција је
загарантовано руско држављанство.
"Све вријеме чујемо како говоре да је Косово специјални случај. То су
све лажи. Не постоји случајан случај и свима је то јасно", рекао је
недавно Владимир Путин. Након састанка са Лавровим Сергеј Бегапш је
изјавио да ће Абхазија ускоро тражити од Руске думе и Савјета
безбједности УН-а да признају њену независност.
Правда.ру
Вилијам
Монтгомери:
Русија неће дозволити да се заобиђе њен вето у УН
Монтгомери осудио независност
Иако је већина становника Косова прошле недеље прослављала независност
земље, отцепљење ове покрајине од Србије и Русије није гаранција за
„савршен срећан крај“, пише јучерашњи дневни лист „Дејли Јута кроникл“.
 Уместо
тога, како каже Вилијам Монтгомери, бивши амбасадор у овом региону,
новостечена слобода Косова представља невероватно компликовану ситуацију
која захтева комуникацију и компромис.
„Упркос свим нашим напорима, чак и данас регион Балкана и даље је
нестабилан“, рекао је Монтгомери групи студената, професора и чланова
заједнице. Монтгомери је говорио на Хинкли институту за политику, а
колумниста је откако се пензионисао 2004. Претходно је био дипломата и
амерички амбасадор у Бугарској, Хрватској и Србији и Црној Гори.
Говорио је о региону Балкана, а посебно о Косову, које је прогласило
независност упркос Србији и Русији и осудама његовог статуса као нове
земље. То је, међутим, само један проблем због кога брине влада ове
земље, рекао је.
Монтгомери је навео списак препрека са којима је суочена нова влада,
укључујући и „безнадежну економију, као и недовољно образовану и обучену
радну снагу“.
Ујгар Актан, постдипломац студија из области Блиског истока и политичких
наука, сложио се са Монтгомеријем „да је то почетак новог и тешког
поглавља“ у овом региону.
И поред свега, највећа препрека биће љути Срби, каже Монтгомери.
„За различите људе то има различито значење“, каже он. „Косовски Албанци
сада славе док су Срби веома огорчени због ситуације и сигурни да тако
неће моћи. Ако они који се залажу за независност Косова мисле да ће,
тако што им пружају могућност да себи дају одушка, Србе проћи бес, љуто
се варају.“
Ова земља постала је независна више од десет година након крвавог
сепаратистичког рата са српским снагама који је однео 10.000 живота,
наводи агенција АП.
Монтгомери је рекао да би проглашавање косовске независности могло да
има последице по односе Русије са Сједињеним Државама и Европском
унијом. У тренутку када се Монтгомери обраћао студентима, Сједињене
Државе, као и истакнуте чланице ЕУ, Француска и Немачка, признале су
независност Косова, али Русија, чланица са правом вета у савету
безбедности УН, није.
„Русија неће дозволити да се заобиђе њен вето у УН“, рекао је додавши да
сматра да руски председник Владимир Путин „намерно тражи ситуације у
којима би се сукобио са Сједињеним Државама, инсистирајући на томе да
Русија буде поштована, за разлику од деведесетих за време последњих
немира у овом региону“.
Монтгомери сматра да би највећа шанса овог региона за постизање
компромиса могла да лежи у ЕУ, чије би пожељно, али строго, чланство
могло да подстакне силе у региону да дођу до изводљивог, ненасилног
решења. Овакво решење одговарало би онима који доводе у питање потребу
за мешањем САД.
„Волео бих када би Сједињене Државе водиле рачуна о себи и када се не би
мешале у питања других земаља“, рекао је Роберт Стил, виши званичник за
организацију и комуникације.
Упркос неизвесности, Монтгомери је изразио оптимизам када је реч о
будућности овог региона.
„Историја Балкана постоји и живи иако је далеко од нас“, закључио је
Монтгомери.
С. Р.
Иглбергер против независности
Вашингтон – Бивши амерички државни секретар и амбасадор у Југославији
Лоренс Иглбергер изјавио је јуче да је једностраним проглашењем
независности Косова створен преседан и да „сада постоје могућности” да
Република Српска или север Косова траже „припајање Србији”. „Пошто је
сада успостављен преседан, Република Српска ће тврдити да би тај ентитет
требало да се припоји Србији, или север Косова, и мада то нису ургентна
питања, као што је била експлозивна ситуација на Косову, такве
могућности сада постоје”, рекао је Иглбергер „Гласу Америке”.
Он је истакао да многи у Америци и другде у свету не схватају историјску
важност Косова за Србе и Србију, додавши да је „Косово одувек било срце
Србије, њене државности, њеног верског опредељења”.„То знам и из личног
искуства као амбасадор у бившој Југославији – да Срби сматрају Косово
Србијом. Та приврженост Срба Косову није позната и схваћена у
иностранству, дакле не само у САД, већ и другде, те отуда можда и такав
однос према том питању.
Бивши амерички амбасадор у Југославији истакао је да је подршка
Вашингтона независности Косова допринела да односи САД и Србије „не буду
више тако блиски”.
Говорећи о односима Србије и Русије, Иглбергер је рекао: „Оно што би
требало да схватимо јесте да односи између Срба и Руса трају већ
вековима, да та два народа везује заједничка вера и да су словенска
браћа”.„Мислим да ће Руси наставити да одбацују независност Косова која
је наметнута Србији. У вези са америчко-руским односима, мислим да ће
Руси загорчавати наш живот кад год то буду могли, посебно у УН, али не
мислим да ће то нанети превелику штету односима наше две земље”, рекао
је он.
Према Иглбергеровим речима, администрација председника САД Џорџа Буша
одлучила је да подржи независност Косова „сматрајући да је то најбоље
конкретно решење” и да ће се „тиме избећи даљи притисци косовских
Албанаца за независност и отклонити регионална нестабилност”.
Бивши амерички државни секретар констатује да се Резолуцијом 1244 СБ
потврђује да је Косово део Србије, „али то не прихватају косовски
Албанци, а Запад је након периода од неколико година одлучио да игнорише
ту резолуцију”.„Чињеница је да смо признањем независности те покрајине
успоставили преседан и мислим да ћемо зажалити због те одлуке, пошто ће
и неке друге земље рећи – ето, међународна заједница је признала
независност покрајине која је била део једне суверене земље и зашто да и
ми то не покушамо”, рекао је Иглбергер, наводећи као пример Баске у
Шпанији, Курде у Турској или Чечене у Русији за које је, како је рекао,
„успостављен путоказ”.
Иглбергер је рекао да није сигуран да ли би Срби расељени са Косова били
спремни да се врате у покрајину, пошто би били мањина у земљи у којој
власти неће гледати повољно на њихов повратак и могли би да буду предмет
терористичких напада.
Танјуг
|
