Предходна страна

Статус Косова је индиректно играчка у геостратешкој игри светских сила око енергетске сигурности

Тројански коњ иза врата Европе

Србија је геостратешки центар Балкана и историјски савезник Америке и демократске Европе током два светска рата. Уместо да учврсте ово партнерство и да интегришу Србију у НАТО, западни политичари кроз планирано признавање независности Косова воде Србију у самоизолацију и гурају је у руке Русије и руске енергетске политике.

Русија ће ставити вето на одлуку о чланству Косова у Уједињеним нацијама и може, заједно са Србијом, да се супротстави да УН мисија буде замењена ЕУ мисијом. Међутим, неизвесно је колико далеко ће Русија ићи у подршци Србији, тако да Србија мора имати у виду евентуалне прикривене намере Русије, исто као и САД.

Руски енергетски пројекат „Јужни ток” може се градити кроз Србију и суседну Републику Српску и утицати на то да „Набуко” пројекат, који подржава Европска унија, буде економски нерентабилан. Тиме се повећава енергетска зависност Европе. Статус Косова је индиректно играчка у геостратешкој игри светских сила око енергетске сигурности Европе, нафтних резерви, будућности УН и жеље САД да ослабе национални суверенитет и тиме интернационализују контролу над светским ресурсима нафте и другим природним богатствима.

Мирно решење проблема статуса Косова је могуће. Преговори су били неуспешни зато што су САД чак пре почетка било каквих разговора изјавиле да је независност Косова неизбежна. То је довело до тога да је делегација косовских Албанаца хладно избегавала тражење компромиса са Београдом. САД су де факто онемогућиле било какав компромис и тешко се може рећи да су преговори уопште вођени.

Данашња демократска Србија нуди Косову историјски компромис с најширом аутономијом коју је свет икада видео. То су, на жалост, уступци које је Милошевићева Србија требало да понуди још деведесетих година.

Хуманитарни разлози, а не независност Косова, били су оправдање када је НАТО 1999. године почео рат не би ли зауставио Милошевићеве војне операције против косовско-албанске УЧК гериле. УЧК је 1998. године преузела контролу над значајним деловима Косова, али одговор Милошевића погодио је и цивилно становништво. Од 1999. године Србија је испунила обавезе које се односе на резолуцију 1244. Али УН и НАТО нису испунили свој део уговора. На Косову влада апартхејд, Срби и друге мањине немају услове за слободно кретање. Борци за људска права и интелектуалци на Западу су срамно ћутали о „етничком чишћењу” Срба са Косова од 1998. године и током „кристалне ноћи” 17. марта 2004.

За време конфликта у првој половини деведесетих година, Запад се чврсто определио за неповредивост граница на Балкану. Сада када је Косово у питању, ЕУ и САД хоће да заобиђу овај принцип.

Једнострано решење за Косово повећаће легитимност жеље за неким обликом конфедерације Републике Српске и Србије. У случају независности Косова, албански сепаратизам може да се прошири до Македоније и јужне Србије. Дипломатским језиком се говори да „Косово неће бити преседан”. Ово је само жеља која се не може оправдати ни политички, ни историјски, ни правно. Статус Косова може дугорочно да утиче на замрзнуте конфликте у источној Европи. Водеће чланице Европске уније такође нису имуне на сепаратизам.

Косовска политика САД и несугласице око ракетних база у Чешкој и Пољској усмериле су САД у правцу сукоба са Русијом. Може се спекулисати који су стварни интереси САД на Косову. Да ли је Косово „тројански коњ” којег су Сједињене Државе ставиле иза врата Европе 1999. године? САД разумеју да глобалне тенденције према национализацији нафтних и природних извора могу да смање њихову глобалну моћ. Америка жели да интернационализује контролу над нафтом. Кроз подршку независности Косова, САД теже да ослабе УН, а тиме и Русију. У том циљу, САД раде на некој врсти „наддржаве”, која ће ослабити национални и државни суверенитет и олакшати стицање контроле над кључним природним ресурсима, који обезбеђују хегемонију САД.

Ова „наддржава” формирана је под лажним именом „хуманитарне интервенције”, када су САД 1999. године на Косову погазиле повељу УН и суверенитет Југославије. Тиме су се државе НАТО издигле изнад међународног права и прогласиле се за законодавца, судију и извршиоца. Тиме су игнорисале 200 година стару традицију поделе моћи која је стуб западне демократије. Међународно право и правни поредак показали су се као право победника и право најмоћнијих. Операција на Косову је отворила врата Америци да крене још један корак даље када је окупирала Ирак 2003. године. „Рат против терора” и хуманитарни аргументи су често само корисни изговори за гео-стратешке маневре САД. Међутим, Косово 2008. може отворити „Пандорину кутију” и имати несагледиве последице за Европу.

Ејвин Венешилде Сејм

Норвешко-Дански историчар и политички аналитичар

(Текст је објављен 02. јануара 2008 у листу ,,Информатион” у Данској)

  Штампа