|
Руски
дипломатски напори да се на дипломатском плану помогне Србији око одбране
Космета
Дуел Лаврова и
Кушнера око Косова пред камерама
После састанка
руско-француског Савета за сарадњу у области безбедности уз учешће шефова
дипломатије и министара одбране у Паризу, министри спољних послова Русије и
Француске, Сергеј Лавров и Бернар Кушнер ступили су у вербални дуел пред
новинарима око Косова, пишу данас руски медији
 Желећи
да илуструје тврдњу да постојеће разлике у приступу Русије и Европске уније
према статусу Косова - чију ју независност Француска признала, а Русија жели
да поништи у УН - не значе да не могу да се заједнички налазе нека решења,
Кушнер је на конференцији за новинаре рекао: "Чињеница да су ЕУ, Уједињене
нације и друге међународне структуре одлучиле да изаберу такво решење
косовског проблема, које не одговара тачки гледишта наших партнера, не значи
да ми при томе треба да окончамо тај дијалог".
"Извињавам се, али нисам чуо да су УН доносиле одлуке о Косову које не
одговарају тачки гледишта руских партнера, Француске", није пропустио да
каже шеф руске дипломатије.
Кушнер
је, уз широк осмех,
рекао
да
га не чуди то што је Лавров рекао. "Зато што је то истина, зашто би те
чудило", није попуштао ни Лавров, на шта је Кушнер одговорио да то "јесте
истина" и да је "чуо о неуспешним покушајима Русије у УН".
"Да би француски медији имали јасан утисак о томе шта се дешавало у Савету
безбедности УН, додаћу да Русија није никакве покушаје предузимала. У УН је
дејствује Резолуција 1244 коју, на жалост, крше неке чланице ЕУ", нагласио
је Лавров.
Да би дао
до знања Кушнеру да је време да се дуел прекине, он је рекао да се "са
уважавањем односи ка начину на који су принципијелне разлике са Француском
размотрене" и да ће оне "сигурно наставити да се разматрају". "Шеф
дипломатије Француске је са олакшањем одахнуо и пожурио да новинарима пружи
прилику да поставе питања", пише руски дневник у извештају са јучерашње
посете Лаврова и Анатолија Серђукова Паризу.
Гризлов: У основи кризе у Србији
лежи Косово
МОСКВА -
Председник доњег дома руског парламента, Државне думе, Борис Гризлов изјавио
је јуче да ће ускоро разговарати са лидерима највећих политичких партија у
Србији, а садашњу ситуацију у Србији оценио је као „озбиљну кризу“, јавља
Бета.
- Наравно да ћемо имати консултације. Ја сам се више пута сретао и са
председником Србије Борисом Тадићем и са замеником председника СРС
Томиславом Николићем, и са лидером ДСС Војиславом Коштуницом.
Мислим да ће
ти контакти до маја бити обновљени, казао је Гризлов новинарима.
Лидер
владајуће Јединствене Русије је оценио политичку ситуацију у Србији као „озбиљну
кризу“, насталу самопроглашењем независности Косова, и признавањем те
независности.
- Ми смо
говорили да ће такав развој ситуације на Косову имати много негативних
последица, а једна од њих је унутрашња парламентарна криза у Србији, казао
је Гризлов.
- Иако неке снаге говоре да је основно питање опозиције однос према ЕУ, ми
разумемо да у основи лежи ситуација на Косову, додао је он. По речима
Гризлова ситуација у Србији је „политизована“ и доста опасна. „Због Косова
су били не само митинзи и манифестације, већ и нереди. Хтели бисмо да Србија
избегне такав развој догађаја“, рекао је Гризлов.
Русија за преговоре
КОНСУЛТАЦИЈЕ о руском предлогу да Савет безбедности Уједињених нација усвоји
председничко саопштење којим се потврђује сувереност Србије над Косовом и
Метохијом настављају се - пренео је у среду „Новостима“ руски дипломата
Александар Боцан-Харченко.
Русија се у уторак, у форми председничког саопштења, другог по „рангу“
документа који остаје у архивама највишег тела УН, заложила и за наставак
дијалога Београда и Приштине, али је наишла на „блокаду“ Велике Британије и
САД, које желе да разматрају само потпуно другачији предлог.
Према
нашем добро обавештеном извору, у телима УН не очекују се било какви
спектакуларни преокрети у вези са Косметом, бар не до септембра и заседања
Генералне скупштине УН. Тада би Србија могла да поново отвори питање КиМ, у
нади да ће већину светских држава моћи да „привуче“ на своју страну. Скроман
број земаља које су до сада признале самопроглашену државу Косово даје наду
властима у Београду.
- Не може се прогнозирати да ли ће заживети руски предлог, јер је
председничко саопштење теже усвојити од резолуције. За њега је неопходна
сагласност свих 15 чланица, док је за резолуцију довољно девет гласова „за“,
без вета сталних чланица - каже извор „Новости“ из нашег Министарства
спољних послова. - Због тога се дешава да се о председничким саопштењима
дуго преговара и да се све оконча разводњеним или двосмисленим закључцима.
Шанса да се „изгура“ руски предлог трајаће за време њеног председавања и
вероватно следећег месеца, када у СБ буде председавала Јужна Африка, а ако
се не усвоји ни тада, може се „писати пропалим“, јер на ред стижу
председавања Велике Британије и САД.
За ове
две земље у овом тренутку прихватљиви су једино они делови предложеног
руског документа у којима се позива на уздржавање од насиља и поштовање
међународних одлука.
- Нацрт изјаве који је поднела Русија може бити подржан или у случају да
буде принципијелно преправљен, или у случају да чланови СБ УН принципијелно
промене свој став. Али ми не намеравамо да то учинимо - рекао је Џон Сојерс,
амбасадор Велике Британије при СБ.
Амерички
амбасадор Залмај Халилзад сматра да „Србија и Косово морају да разговарају,
али на основу нове реалности, као суседи који имају много заједничих
интереса“.
Као и до
сада, Русија се после седнице СБ нашла на потпуно супротном полу од оног на
ком су остали укопани Вашингтон и Лондон:
- После једностраног проглашења независности Косова међународна заједница је
дезоријентисана, ситуација на Косову конфузна, Србија политички нестабилна,
неке сепаратистичке групе најављују сличне потезе, док су неке земље
забринуте за свој територијални интегритет... План Мартија Ахтисарија за
Косово нема благослов међународне заједнице и опасан је предлог да буде
наметнута примена тог плана који није прихваћен у СБ - рекао је Виталиј
Чуркин.
У руском
предлогу изјаве председавајућег СБ потврђује се приврженост очувању
националног суверенитета, територијалног интегритета и политичке
независности свих држава на Балкану у оквиру међународно признатих граница,
позива се на обнављање дијалога између Београда и Приштине ради трагања за
решењем будућег статуса КиМ уз помоћ међународне заједнице, потвђује се да и
даље остаје на снази Резолуција 1244, изражава се забринутост због тога што
једнострани потези угрожавају стабилност на Косову и региону.
Нацрт документа садржи и позивање на изјаву генералног секретара УН Бан Ки-Муна
о томе да ће Унмик наставити да сматра Резолуцију СБ 1244 правном основом за
свој мандат.
Три године без саопштења
ОТКАКО се
Русија отворено супротставила западној политици у вези са Косметом, у Савету
безбедности УН није усвојено ниједно председничко саопштење које се односи
на јужну српску покрајину. Последњи пут то се десило октобра 2005, када је
Саветом председавала Румунија. Тада је СБ поздравио извештај Каја Ејдеа о
остварености стандарда, и подржао почетак преговора о статусу.
Тањуг
и Бета |
