SRPSKA POLITIKA

Политички коментари

Како је ЦИА деценијама пмагала преврате и инсталирала подобне политичаре на власт широм света

ЦИА снајка ЦИА

„Америчке окупационе снаге” натпис је у бази на Окинави. Јапан је признао независно Косово.

Требало је да прође много година па да амерички Стејт департмент скине ембарго са документације која садржи разговоре, телеграме и специјалне депеше америчких дипломата, војних и обавештајних функционера о томе како да се на најефикаснији начин обезбеди победа пријатељских политичара на изборима далеке 1965. године на јапанском архипелагу Рјукју, укључујући и острво Окинаву, најважнију америчку војну базу у том делу Пацифика. Из те документације видљиво је да су амерички функционери без икаквог устручавања говорили о механизмима пружања тајне финансијске помоћи кандидатима јапанске Либерално-демократске партије, расправљајући једино о начину на који то може да се изведе, а не и да ли треба да се изведе. Документација показује да сви учесници разговора и преписке право Америке да се меша у изборе у Јапану узимају здраво за готово, и да је Вашингтон током педесетих и шездесетих година тајно помагао јапанску Либерално-демократску партију и подржавао успон политичких личности из њених редова.

Едвин Рајшауер, тадашњи амерички амбасадор у Јапану, тврдио је да би било „много сигурније” дозволити да функционери јапанске Либерално-демократске партије преузму новац и затим га директно пребаце локалним партијским кандидатима.

„Окинава је мало место, мало као неки градић у САД” , рекао је Рајшауер у меморандуму од 16. јула 1965. године, с којег је скинут ембарго. „Окинава такође личи на полицијску станицу у некој малој земљи у којој су политичка мaневрисања, посебно када је у питању новац, добро позната, тако да треба пронаћи савршен параван за пребацивање новца нашим пријатељима у оквиру других новчаних трансакција”, изјавио је тадашњи амбасадор САД у Јапану.

Наха је највећа америчка војна база на Окинави и из те базе свакодневно полећу амерички „авакси” који прате догађања у ваздушном простору Кине. Када сам 2004. године боравио на том острву изненадио ме је натпис на улазу у америчку базу: „Америчке окупационе снаге”. А и Јапан је сада признао независно Косово...

Пре 25 година у САД је основана „Национална фондација за демократију” да би отворено радила оно што је ЦИА деценијама чинила кришом. Да би помагала одређене политичке странке, радничке синдикате, дисидентске покрете и медије у више десетина држава, укључујући и Кину. Фондација је финансирала синдикате у Француској, Парагвају, на Филипинима и у Панами. Средином осамдесетих година дала је милионе долара пољској Солидарности, помагала је политичке странке у Португалу, Костарики, Боливији и Северној Ирској. Дала је 400.000 долара политичким групама у Чехословачкој, које су подржавале избор Вацлава Хавела за председника 1990. године, и три милиона долара на име „техничке помоћи” за изборе у Никарагви 1990. године за помоћ Виолети Бариос де Чаморо, председничком кандидату којег су подржавале САД.

Само током 1996. године Фондација је потрошила око 1,6 милиона долара за програм „стварања политичких институција” у Кини што је био само мали „додатак” на милионе долара који су издвојени за емисије „Гласа Америке” на кинеском језику.

Укупно гледајући, то су неки од безазленијих покушаја Вашингтона да интервенише у унутрашњој политици држава широм света. Јер, ЦИА је годинама изводила много драстичније операције: од уклањања лидера на свим континентима, тајног помагања разних политичких партија, припремања државних удара до ширења лажних гласина, подмићивања политичара и моделисања јавног мњења.

Прве политичке активности ЦИА, које ветерани ове агенције и данас сматрају њеним највећим успесима, одвијале су се у Француској и Италији 1947. и 1948. године, када су комунистичке партије и комунистички раднички синдикати били надомак победе. Америка је пребацила милионе долара у обе земље да би помогла странкама десног центра и конзервативним синдикалистима заустављајући тако напредовање комуниста. Операцију у Италији водио је Џејмс Енглтон, касније шеф контраобавештајне службе ЦИА. Педесетих година, ЦИА је помогла да се збаце лево оријентисани лидери у Ирану и Гватемали, и на њихова места довела диктаторе, али пријатеље Америке. У то време ЦИА је изманипулисала и изборе на Филипинима, у Либану и Непалу. Председничку кампању министра одбране Рамоса Могсесеја на Филипинима 1953. године водио је Едвард Ландсдејл, легендарни оперативац ЦИА. Тадашњи директор Агенције из Ленглија Ален Далес понудио је Ландсдејлу пет милиона долара за операцију „председнички избори на Филипинима“, али је Ландсдејл телеграмом одговорио да се посао може обавити за милион долара.

У Либану 1957. године Вилбур Крејн Ивленд, официр ЦИА, за време избора редовно је одлазио у палату председника Камија Шамуна и исплаћивао му новац у либанским фунтама. Све је то описао 1980. у својој књизи „Пешчани конопац”.

Америка је, дакле, навикла да утиче на политику других држава, чак и из „најплеменитијих побуда“, и то је једноставно навика које се Вашингтон тешко ослобађа. При чему постоји само борба између циљева и средстава.

Неки Срби би то формулисали као „ЦИА, снајка, ЦИА”!

Све ово написао сам због Јапана и Јапанаца. Разочарали су ме!

Мирослав Лазански

Вијно-политички коментатор

Предходна страна

Штампа