Предходна страна

Нови хладни рат није могућ, рекао руски председник Владимир Путин после састанка са врхом држава чланица западног војног савеза

Косово кључ за односе Русије и НАТО-а

Путин: „Њет” продору НАТО-а у Грузију и Украјину, и ту попуштања неће бити. Џорџ и Лора Буш у дводневној посети Хрватској на аеродрому у Загребу. О свим отвореним питањима и неслагањима, а било их је доста Путин и Буш ће разговарати приликом посета Буша Сочију.

Русија је спремна за даљи дијалог са земљама НАТО-а о свим спорним питањима, изјавио је јуче у Букурешту руски председник Владимир Путин, набројавши кључне проблеме: приближавање западног војног савеза руским границама, прављење база на територији нових чланица, статус Косова, постављање делова америчке ракетне одбране у источној Европи и споразум о конвенционалним снагама у Европи. После самита Савета НАТО – Русија Путин је на конференцији за новинаре рекао да решење које је донето у вези са Косовом не иде у прилог осигурању безбедности и стабилности у региону.

„Нови хладни рат није могућ, јер у Европи више нема идеолошких раскола, а глобални играчи – Европа, САД и Русија не желе повратак у прошлост”, рекао је Владимир Путин, додавши да његова држава неће попуштати у питањима националне безбедности и да ће наставити да развија свој нуклеарни потенцијал.

Резултат јучерашњег самита Савета НАТО – Русија је, према оцени обе стране, позитиван, и ако у суштини није постигнут никакав помак у решавању њихових бројних отворених питања. Чини се, међутим, да је руски председник Владимир Путин отишао из румунске престонице за нијансу задовољнији од својих колега, будући да је лидерима 26 држава јасно рекао да се Русија оштро противи постављању америчког антиракетног штита, као и намери ширења НАТО-а примањем у чланство Украјине и Грузије.

Према његовим речима, у сарадњи са НАТО-ом доста је постигнуто, али да ће резултати зависити од тога колико ће земље алијансе бити спремне да уваже интересе Русије и учине компромисе у погледу стратешке климе у Европи и свету.„Није тајна да путеви наше сарадње имају озбиљне препреке”, рекао је Путин, објаснивши да то не доприноси јачању предвидљивости и поверења у њиховој сарадњи и не доприноси преласку на нови квалитет.

„Појављивање моћног војног блока на нашим границама биће схваћено у Русији као директна претња”, рекао је Путин додавши да их „не могу задовољити тврдње да тај процес није усмерен против Русије”, јер се „национална безбедност не гради на обећањима”.

Према изворима руских и западних медија са самита у Букурешту, Путин је на затвореном састанку са лидерима НАТО-а био много конкретнији и јасно рекао да „НАТО не може да осигурава своју безбедност на рачун других, између осталог, и Русије”. Према овим изворима, Путин је објаснио да ће Русија бити принуђена да предузме мере за заштиту своје безбедности као одговор на ширење НАТО-а на земље бившег Совјетског Савеза.

У званичном обраћању, пак, Путин је рекао да он има у виду претензије алијансе на глобалну улогу у области безбедности, напуштањегеографске зоне своје одговорности и ширење на такве области као што су енергетска и кибернетичка безбедност. Путин је оценио и да неодређени остају и критеријуми примене војне силе, као и односи НАТО-а са Саветом безбедности Уједињених нација.„Јасно видимо проблеме који стоје пред нама, али смо и даље расположени да и у будућности развијамо практичну сарадњу у тим областима где постоји заједнички интерес”, рекао је Владимир Путин.

НАТО и Русија су, ипак, јуче успели да постигну споразум о копненом транзиту, који ће омогућити алијанси да преко руске територије испоручује залихе својим снагама у Авганистану. Иако би овај споразум требало да представља доказ о сарадњи бивших противника, приметно је да је ова врста „пријатељства” ограничена будући да се споразум не односи на транспорт војника и ваздушни транзит, као што је НАТО првобитно тражио. Према објашњењу портпарола НАТО-а, споразум се односи на транспорт хране и неких врста војне опреме, али не оне која је убојита.

Док је проблем чланства Украјине и Грузије у НАТО-у на известан начин одложен до децембра, када ће министри спољних послова алијансе извршити прву процену у вези са ове две земље, сукоб Русије и САД о антиракетном штиту доћи ће у жижу тек данас и сутра. Према Путиновим речима, ова тема је на самиту у Букурешту само успут поменута, док ће се широка дискусија водити када овог викенда амерички председник Џорџ Буш дође у Сочи.

Вашингтон је, иначе, понудио компромисни предлог о антиракетном штиту који укључује дозволу руским инспекторима да уђу у ове одбрамбене инсталације и брину о томе да систем буде неактиван, осим ако се не идентификује надолазећи напад. Према Путиновим речима које преноси Ројтерс, штит је доказ да се западне снаге можда прикрадају руским границама, које су биле безбедне до пада „гвоздене завесе”.

„Затворили смо наше базе Камрен (Вијетнам), потом на Куби, повукли смо наше базе из источне Европе. А шта смо добили? (Америчке) Базе у Румунији, базе у Бугарској, ракетни штит у Чешкој и Пољској”, рекао је Путин, додавши да то све представља покретање војне инфраструктуре ка руским границама.

Како су пренели руски медији из Букурешта, Путин је, говорећи о плановима Вашингтона за инсталирање антиракетног штита у Европи, рекао како се тешко може претпоставити да би се Иран усудио да нападне Сједињене Америчке Државе. Уместо да се Иран „сатерује у ћошак”, потребно је размислити како да та земља постане отворенија, мишљења је руски председник. Осим тога, Путин је рекао да је Русија спремна само са другим учесницама да се врати поштовању Споразума о конвенционалном наоружању, који је 2007. суспендовала јер земље НАТО-а не ратификују његову прилагођену верзију.

Схефер: Дебата о Косову биће настављена

Руски председник позвао је на самиту Савета Русија – НАТО земље алијансе да поштују међународно право, наводећи Косово и Метохију као пример где је међународном праву задат ударац. Члан руске делегације у Букурешту је руским медијима пренео да је Путин рекао да „Русија наставља и наставиће да стоји на позицији заштите темеља међународног права”,пренео је Итар-Тас. „У последње време, не једном смо се сусретали са ситуацијом када је међународном праву нанет ударац, бомбардовали су Југославију, једнострано је признато Косово”, рекао је тај представник руске делегације наводећи речи руског председника, додавши да се Путин поново заложио за неопходност постојања мултиполарног света.

С друге стране, генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер рекао је да је дискусија приликом сусрета била отворена, а да по питању Косова није постигнут „пробој”, али да „напредак ипак постоји”. „Дебате о Косову биће настављене, улога НАТО-а и Кфора остаје и остаће у оквирима резолуције Савета безбедности УН”, рекао је Схефер.

Н. Радичевић

  Штампа