| Политички коментари | 05. април 2008. | |||
|
Интервју: Са двојицом главних актера шпинунске афере, француским мајором Пјером Анријем Бинелом и српским генералом Јованом Милановићем, пред НАТО бомбардовање Југославије 1999 године Два шпијуна провалила НАТО После девет година од НАТО агресије у два потпуно засебна интервјуа, преносимо вам шта кажу, и како ту велику провалу НАТО планова за бомбардовање Југославије објашњавају француски мајор Пјер Анри Бинел и српски обавештајац генерал Јован Милановић. Колико се њихове изјаве слажу, шта су изнели, а шта ће за себе заувек сачувати. Бинел имао шифру за Србе Преносим вам интервју који је бивши француски мајор Пјер Анри Бинел дао Вечерњим новостима, на дан када је пре девет година НАТО бомбардовао Србију. Иначе, Бинел је оптужен да је "српској вези", генералу Јовану Милановићу предао документ са поверљивим информацијама о циљевима за бомбардовање Србије... Париз,
од сталног дописника – Пјер Анри Бинел, француски официр осуђен због
шпијунаже у корист Србије и откривања потенцијалних циљева непосредно
пред бомбардовање НАТО, каже да би исто урадио када би се нашао у
сличној ситуацији. Не каје се нимало, иако је одлежао дугу затворску
казну. Нада се да је својим чином допринео спасавању људских живота.
Војску је напустио из моралних разлога, иако на то није био приморан. Данас живи и ради у Тулузу, као геометар. - Униформу сам скинуо почетком марта 1999. године и пензионисао се неколико дана пре почетка бомбардовања Србије. Могао сам да останем у војсци до почетка мог процеса (крај 2001, прим. аут.), али нисам то желео - каже бивши мајор Бинел у ексклузивном интервјуу за „Новости“. · Десет година је прошло од „шпијунске афере“ у којој сте осуђени зато што сте као шеф кабинета француског представника при НАТО у Бриселу, „српској вези“ Јовану Милановићу предали поверљива документа о потенцијалним циљевима за бомбардовање. Шта је права истина? - Срео сам генерала Милановића први пут у јулу и други пут у октобру 1998, оба пута у Бриселу. И то је било све. Видео сам га поново, касније, када сам, приватно, отишао у Београд, 2003. године, на промоцију српског издања моје књиге „Ратни злочини НАТО“. · Све време сте говорили, што и сада потврђујете, да сте само извршавали „шифрирана телефонска наређења одељења обавештајне службе из Лила“ и да је тај исти телефон из ваше канцеларије у Бриселу убрзо после откривања афере уклоњен... - Истина је следећа: генерал Милановић је звао мог претпостављеног, генерала Вирота, и затражио да се сретну. Вирот је најпре пристао, а онда је, два дана пре сусрета, наједном одустао. Задужио ме је да се јавим Милановићу и да му то саопштим. Тако сам и урадио, и том приликом сам одлучио да се ипак сретнем с њим. Почетком септембра, добио сам шифрирани телефонски позив којим се од мене тражило, уколико ме „пуковник“ Милановић поново контактира, да му пренесем да је ситуација озбиљна и да ће, ако председник Милошевић не повуче специјалне снаге с Косова, доћи до бомбардовања у којем ће учествовати и Француска. Французи су мислили да је Милановић и даље пуковник, али је он, још од јуна те године, већ био генерал. Урадио сам како се од мене тражило. Убрзо, телефон на који су ме позвали у мојој канцеларији почео је да прави сметње. Подофицир, задужен за везу, затражио је да апарат буде замењен, што је и урађено. Судска процедура је већ била започела. Нисам разумео зашто сам се, када сам урадио оно што су од мене тражили, нашао на суду. · Иако сте, како кажете, само извршавали наређења, очигледно је да је с ваше стране у свему постојао и хумани аспект? - Наравно! Ево шта се догодило: видели смо да настаје операција против Југославије, коју су Американци желели по сваку цену. Французи, чак и председник Ширак, били су против тога. Било је много разлога. Један број француских војника, нарочито они који су служили у бившој Југославији, схватили су да са Србима имају најмање проблема. Ја сам у оквиру НАТО служио у Босни и никада нисам имао проблема са Србима. Имали смо проблеме с муслиманима и Хрватима. Уосталом, током мог процеса, француски генерал Ридо, који је командовао међународним снагама у Сарајеву, рекао је исто.
· Говорило се да је било 25 циљева? - Било је више од тога. Било је двадесетак типова циљева... На пример, складишта муниција су била један тип циљева, али могло је да буде бомбардовано четири или пет. Милановићу нисам дао прецизне циљеве. · Мислите ли да сте, ипак, спасли животе вашим чином? - Мислим да јесам! Када би требало то поново да урадим, учинио бих потпуно исто. И нарочито сада, када се види како су се ствари одвијале. За мене је бомбардовање 1999. било ратни злочин, и то сам и написао. Косово није албанско, Косово је српска покрајина. Истина је, има много Албанаца, али нема само њих. Да ли, том логиком, департман Сен Дени треба да „напусти“ Француску? Српски народ је веома важан на Балкану. То је народ отпора, јер брани своју културу и наслеђе, окренуте истоку и Русији. И то ми се чини нормалним. То објашњава српско-француско пријатељство, јер бројни Французи сматрају да је природни континуитет Европе више према Русији, него ка Америци или Турској. · Нисте уз Американце, то се види... - Нисам с америчком администрацијом. То је разлика. Немам ништа против америчког народа. · То можда оставља простора да се помисли да сте на основу тога реаговали 1998... - Није на мени било да заузмем став. Оно што се догодило нема никакве везе с мојим мишљењем. · А шта је ваш став? - Мој став је, а делим га с бројним Американцима, да од децембра 1942, када су Други светски рат преузеле америчке финансијске групе, америчку политику више не води Бела кућа, него међународне финансијске групе, које воде ратове међу собом и користе снагу индустријски развијених земаља да би зарадиле новац без икаквих скрупула. Да би то урадиле, требало је да наметну нову врсту светске културе, потрошачког друштва, дакле расипништва, у којем се троши, а ако се троши онда се и производи, што обогаћује индустријалце. Да би до тога дошло, требало је убити сваки критички дух, а да би се, опет, то урадило, требало је „убити“ особене културе народа. Због тога су се и острвили на нарочиту српску културу, која је сасвим оригинална. Тако је то и код нас, у Француској. Млади Французи све слабије говоре француски и користе све више неку врсту „англофранцуског“, што је права катастрофа. Тај феномен погађа цео свет. Раскршће · Американци су сада на Косову, наоружавају Албанце који су једнострано прогласили независност... - То је наставак процеса који је почео релативно давно. Американци покушавају да напредују ка Русији, и успели су у томе. Пољска је већ део НАТО. Мислим да су изазвали револуције у Украјини и Белорусији. Поставили су велику војну базу на Косову што им омогућава да држе стратешко раскршће, с једним правцем, који иде од залива Сирт у Либији, па све до Алпа, и другим, од Црног мора до Шпаније и Португала. Ситуација на Косову је сада веома тешка јер стране снаге на терену не раде свој посао. Њихов посао је да спрече злочине. А злочин није бранити се, већ нападати. Српски шпијун провалио НАТО Деценија је протекла од када је генерал Јован Милановић, радећи у нашој мисији при ЕУ у Бриселу, као обавештајац са дипломатским покрићем министра-саветника, пратио активности НАТО, слушајући 1998. године „од десетина људи како се спрема рушење наше земље“. Јован Милановић, пензионисани генерал са заслугама за одбрану, за „Новости“ говори како је слагао мозаик припрема Алијансе за прву војну, противправну интервенцију у њеној историји, и сусрету са француским официром Бинелом, касније осуђеним за националну издају, пошто му је одао поверљиве податке у вези са припремама НАТО за бомбардовање наше земље. За последњи сусрет са Бинелом, када му је дао драгоцени документ, каже да је био “од историјског значаја за обавештајну службу и безбедност наше земље”. - Бинелу сам рекао: “Све знам, само ми треба оригинални документ НАТО где све то пише”. Рекао ми је: “Имаћете га”. Обојица смо били свесни да је то веома опасно. · Али и веома значајно? - Захваљујући том и другим документима, Војска Југославије је израдила план одбране земље. НАТО је намеравао да изврши агресију по моделу блицкрига - да снажним ракетним и авио-ударима по војним циљевима и цивилној инфраструктури, за кратко време, у неколико етапа, порази војску и створи услове за капитулацију. А да потом копненим снагама, у складу са резолуцијом УН, овлада простором Косова и Метохије ради наметања и одржавања мира. Следећи циљ је био да НАТО изађе из ограничења одбрамбеног пакта у агресивну силу која ће интервенисати свуда где за то постоји интерес САД и појединих савезника. Достављени планови спречили су постизање стратегијског изненађења, како у октобру 1998, тако и у марту 1999. године. На основу спознаје планова НАТО, генералштаб је разрадио стратегију перманентне дисперзије јединица, борбене технике и материјалних средстава. То је значило, даноноћне покрете и промене борбеног положаја. У војноисторијским истраживањима НАТО агресије на СРЈ, модел примењене стратегије НАТО неће добити позитивну оцену. У НАТО анализама је, такође, обавештајна служба ВЈ оцењена као једна од првих десет у свету. Сазнања · Када сте сазнали да НАТО планира бомбардовање? - У пролеће 1998. године ОВК је била већ наоружана и организована на целокупном простору Косова И Метохије Наоружање је стизало из Албаније и са запада, где су постојали и центри за обуку. На Западу су те чињенице игнорисане. У мају и јуну 1998. године се ствари компликују и у НАТО почињу припреме и планови за интервенцију. Војни комитет је добио политичку директиву од савета НАТО да разради војни аспект, а команда у Монсу је радила оперативни део конкретних планова за агресију. Практично, 23. јуна 1998. сам први пут доставио информацију са насловом: “Припрема агресије НАТО на СРЈ”. · Да ли су у НАТО знали ко сте ви заправо? - Нису знали. Представљао сам се са дипломатске позиције министра саветника, без скривања сам говорио да, с обзиром на то да СРЈ нема војног аташеа, имам задатак да пратим ЕУ и војно-политичке организације и савезе. На крају крајева, то су сви радили. Наравно, био сам и ја предмет истраживања. Брисел је, иначе, највећа обавештајна кухиња у свету. Када је Бинел ухапшен, штампа је објавила чланак: “Ко је Јован Милановић?” Нагађања су била различита, да би француски извори пронашли да сам био потпуковник КОС ВЈ (што нисам никада био) који је некад радио у Алжиру на формирању тамошњих тајних служби. · Да ли вам је ико ставио до знања да зна ко сте заправо? - Само су Грци посумњали, јер су ми били циљна група за почетну опсервацију. Упркос тврдњама Бинела, никада нисам од Грка добио планове. Двојица високих грчких дипломата са којима сам имао чешће контакте, током једног разговора, услед мог инсистирања на прецизним одговорима и подацима, посумњали су у мој дипломатски идентитет. Као професионални војници и обавештајци питали су ме: “Ко си, у ствари?” Пошто сам изузетно у њих веровао, рекао сам им да сам пуковник Војске Југославије. Рекли су: “Добро, сад можемо да разговарамо отворено!” Никад ме нису провалили. Први пут, средином 1998. године, када су припреме за агресију доста одмакле, а ја повећао фреквенцију улазака у НАТО, из британске делегације НАТО је, на мој захтев да контактирам једног дипломату, стигао захтев да доставим биографију. · Зар већ нису имали вашу биографију? - Политички део НАТО се као институција бавио политиком, стратегијом и доктрином. Службе безбедности су се бавиле заштитом докумената и, по мојој оцени, нису биле у стању да контролишу ни људе, ни њихове контакте, и то је разлог што сам био један од стотина мени сличних који су се јавно кретали по НАТО канцеларијама. Оно што нису хтели да кажу, сазнавао сам на други начин, али сам увек излазио из НАТО са много информација. Холбрук · Које методе сте користили? - Све. Дозвољене и недозвољене, познате и непознате у теорији и пракси, и своје оригиналне. Људски фактор је био примаран и остаће све док се буду водиле обавештајне операције. Сви моји саговорници су углавном били противници НАТО и САД, у сукобу са сопственом савешћу, због послова којим се баве.
|
||||
Предходна страна |
||||
