Предходна страна

Академик Михаило Марковић, један од оснивача и идеолог СПС-а

Властољубље спаја неспојиво

За ДС је брак с „комуњарама“ једини начин да остану на власти и избегну разне непријатне истраге, па и робије. За СПС је брак са „жутима“ само једна од алтернатива, за њих је могуће и далеко часније решење. Као незнатна мањина у коалицији са ДС-ом, СПС очекује то да ће по сваком питању бити прегласан и понижаван

У свету постоје битне разлике међу партијама - до сад је тако било и код нас. За неке партије је једини мотив постојања било учешће у власти и нада да ће се у будућности дочепати власти и свега онога богатства које с њом заједно иде. Постоје и друге партије којима је власт само средство напредних друштвених преображаја. Опште добро као циљ даје моралну димензију делатности сваког појединачног члана. Цена таквог ангажовања може бити губитак посла, патња целе породице, дугогодишње тамновање, па и губитак живота. То знам из личног искуства.

Наравно, партије се мењају, каткад набоље, а чешће нагоре. На пример, Пашићева Радикална партија у време оснивања имала је програм усмерен ка слободи и социјалној правди. Њени чланови су били немилосрдно прогањани од обреновићевског режима и били су спремни да ризикују и иметак и живот. Касније су постали партија власти, па је парче власти постало једини мотив ангажовања. Изгледа да се у том правцу креће и СПС, с том разликом што још има часних чланова који се залажу за високоморалне програмске принципе, који не прихватају било какав брак из рачуна, и које не може умирити парче колача власти, ма како велико оно било.

Нема сумње да су ДС и СПС битно различите партије и да њихови чланови имају суштински различиту мотивацију. Оно што је за једне самоубиство, за друге је врхунска вештина живљења. Оно што је за оне морално осетљива „битанга“ и „издајник“, за ове друге је „сјајан играч“, „супер даровит трговац“. При том има и једна битна разлика, за ДС је брак с „комуњарама“ једини начин да остану на власти и избегну разне непријатне истраге, па и робију. За СПС је брак са „жутима“ само једна од алтернатива, за њих је могуће и далеко часније решење - каже академик Михаило Марковић, један од оснивача и идеолог Социјалистичке партије Србије упитан зашто би, како каже, влада СПС-а са ДС-ом била самоубиство за социјалисте, а не и за ДС, у интервјуу за Глас датом у писаној форми.

·   Зашто СПС и ДС никако не могу заједно и немају, како тврдите, ништа заједничко, кад је Слободан Милошевић још 1993. преговарао са ДС-ом о заједничкој власти?

- Програм обавезује, а не Милошевић

·   Када је Слободан Милошевић умро, рекли сте да ће СПС продужити тамо где је он стао. Дачић је предизборну кампању почео Милошевићевим говором од 02. октобра 2000. На шта тај говор, по вашем мишљењу, „обавезује“ СПС у наредним годинама?

- Када је Слободан Милошевић умро, водећу позицију у СПС-у имао је Милорад Вучелић. Било је реално очекивати да ће СПС продужити тамо где је он стао. Дачићев положај у странци је био морално проблематичан још од коферашке афере кад су бројни општински одбори захтевали његову оставку. Он је учврстио свој положај кад је био у стању да неким утицајним члановима Главног одбора подели врло лукративна места у управним одборима појединих предузећа, која је добио од тадашње владе. У све већој мери његова лидерска позиција почива на новцу, али питање је колико још ће неко бити спреман да плаћа да би Дачић био председник СПС-а. У сваком случају, СПС не обавезују говори било којих својих председника већ њен програм.

·   СПС је на републичким изборима 1993. добио 123 мандата, недостајала су му три. Не знам с ким је све тада Милошевић преговарао, али је направио владу са Душаном Михајловићем. Шта се све после тога десило?

- Председник ДС-а Зоран Ђинђић је за време рата 1999. побегао из Србије у Немачку и тамо тражио даље бомбардовање своје земље. Затим је киднаповао председника СПС-а и за новац га предао Хагу, 5. октобра су „демократе“ запалиле Скупштину и силом отимале власт у установама и предузећима, у операцији „Сабља“ похапсили 13.000, углавном недужних, људи. И тако све до председничких фебруарских избора кад су плашили грађане повратком у деведесете кад су владали социјалисти. То је 15 година највећег могућег непријатељства. Сад није реч о освети, већ о недостатку било какве основе за сарадњу, осим ако није чињеница да је то за ДС једина шанса да остане на власти, а врх СПС-а да се материјално обезбеди до краја живота.

·   И једна и друга страна Дачићу нуди вицепремијерско место (Тадић, изгледа, још и МУП), а коалицији око СПС-а три до пет (мање-више истих) министарстава. Због чега би прихватање у основи исте понуде, с једне стране било допустиво, а са друге самоубиствено?

Ви говорите о трговини, а ја о минимуму морала у политици. То јесте количински иста или слична понуда, али је квалитативна разлика када примаш исту суму од нашег Министарства за науку или од америчке Централне обавештајне службе.

·   У једном интервјуу сте рекли да постоје прагматични разлози који би Дачића могли одвести Тадићу. Који?

- Ви сте управо навели неке од њих: вицепремијерско место и три до пет министарстава. Готовину да и не рачунамо.

·   Тврдите да је од 11. маја више од 50 милиона долара уложено само да ДС остане на власти. О чијем је ту новцу и о каквом тачно пројекту реч? Где су ту СПС и влада СПС-ДС?

- Реч је о америчком новцу као у 2000. години. Питајте америчког амбасадора о каквом је тачно пројекту реч.

·   ДС обећава Србији „социјално одговорну државу“ ако буде направљена влада са СПС-ом. Верујете ли у то што би СПС у таквој коалицији добио?

Не верујем ни у каква обећања, јер смо у пракси већ видели, током протеклих осам година, колико је ДОС-ова, „демократска“ власт била социјално одговорна. Да би били начисто шта их очекује у влади са ДС-ом, Дачић и компанија требало би детаљније да се обавесте код Воје Коштунице. А ја ћу се усудити да кажем унапред: као незнатна мањина у коалицији, очекује их да по сваком питању буду прегласани и понижавани. Без досадашње подршке свога чланства и без поштовања осталих опозиционих партија, они ће остати без алтернативе и мораће то да трпе. Поред осталог, и зато што им нимало не би пријало објављивање цене за коју су били купљени.

·   Ризикује ли Дачић коалицијом са ДС-ом и своју лидерску позицију? Ако је изгуби, ко би могао да изнесе „моралну и кадровску обнову СПС-а“?

- Наравно да ризикује и он то зна - на лицу му се види. Отуд и толико колебање и одуговлачење. Није још јасно ко је личност која би могла да изнесе „морално и кадровску обнову СПС-а“. Плеханов је већ 1898. објавио дело „К питању о улози личности у историји“, у коме је рекао да је могућ тријумф људском ума над слепим силама економске нужности и да се велике личности у историји рађају онда када је ситуација критична и кад се за њом створи потреба. Сад је потреба огромна. Србија је на ивици пропасти и ако има потенцијала, он ће се вероватно и остварити.

Јелена Јевремовић

  Штампа