Од стране
наших западних „пријатеља“још пуна корпа захтева и услова стоји пред
Србијом, јер је и нова Влада Србије већ на првом кораку показала пуну
сервилност као и председник Тадић
Нови ултиматуми Србији
Док су
упућивали честитке за хапшење Радована Караџића, функционери из САД и ЕУ
изнели су нове захтеве: Да се север Косова стави под контролу и да
Србија одустане од захтева да Међународни суд правде оцени једнострано
проглашену независност Косова – нагласио је Данијел Фрид
 Иако
су ЕУ и САД хапшење Радована Караџића поздравиле као до сада највећи
корак Србије у испуњавању хашке обавезе и опредељености ка европским
интеграцијама, овога пута није уследио ни тренутак предаха у
испостављању нових захтева.
Само дан после објављивања вести о хапшењу једног од најтраженијих
хашких оптуженика, високи функционер америчке администрације изнео је
нови захтев. „САД желе да међународна заједница што пре преузме
изгубљену контролу над севером Косова где већином живе Срби”, рекао је у
Бриселу помоћник америчког државног секретара за Европу после
консултација између ЕУ и НАТО-а. Позивајући на што бржу реконфигурацију
Унмика, Фрид је нагласио да север Косова не може да остане „ван
контроле, нити ван Косова”.
Јучерашњи
„Њујорк тајмс” је приметио да хапшење Караџића није само победа
међународног права, него и потврда да омиљена европска доктрина „лаког
притиска” добро функционише.
„Док се
охрабрује приближавање Србије ЕУ, инсистира се на изручењу оптужених за
ратне злочине. Европски приступ једноставно добро функционише”,
закључује се у коментару и наводи да је успех велики, иако се доста
чекало на њега.
Да се путеви ка европским интеграцијама и „сређивање” заосталих проблема
(Косово и пуна сарадња са трибуналом) нису укрстили само у
традиционалној српској склоности ка заверама, види се и из изјаве
европског комесара за проширење, Олија Рена који је у уторак на
конференцији за новинаре у Бриселу изјавио да би „било добро да се
питања ЕУ и Косова посматрају одвојено, колико год то буде могуће”.
 Министар
иностраних послова Велике Британије Дејвид Милибенд изјавио је у Бриселу
да је Београд хапшењем Караџића ударио темељ трајним и чврстим односима
са уједињеном Европом, али да се сада од Србије очекују нови кораци на
пољу сарадње са Хашким трибуналом.
Узгред речено, у данашњем броју лондонског листа „Фајненшел тајмс“ тврди
се да су управо британске и америчке специјалне службе помогли новом
руководству снага безбедности Србији у хватању Радована Караџића.
Према писању овог издања, српске власти су добиле оперативну информацију
од стране обавештајне службе пре неколико недеља. Међутим, снаге
безбедности Србији нису журиле са хапшењем док, као што се изразило
издање, актуелни прозападно расположен председник Борис Тадић није
именовао свог човека за шефа водеће обавештајне структуре земље.
Међутим, јуче је портпарол Стејт департмента Гонсало Гаљегос на брифингу
за новинаре на питање да ли су САД пружиле неку помоћ Београду у хапшењу
Караџића одговорио да не располаже информацијом о томе.
 ЕУ
и даље инсистира на хватању и изручењу и двојице других оптужених,
Младића и Хаџића, Хагу.
Министар иностраних послова Француске Бернар Кушнер сматра да је Србија
учинила у правцу ЕУ само један корак од три. И председавајући Савета
министара ЕУ Бернар Кушнер истог дана је критиковао намеру Београда да
од Генералне скупштине УН тражи да Међународни суд правде оцени
легалност једнострано проглашене независности Косова.
Оценивши намеру Србије изненађујућом, шеф француске дипломатије је
поручио својим „српским пријатељима да је мало чудно да они желе да нас
учине незаконитим, и то нас, који желимо да они дођу код нас”. „Ако би,
случајно, тај суд прогласио незаконитим такав потез, било би необично да
Србија жели да ступи у нелегалност. Ту постоји нека противречност”,
закључио је Кушнер.
Кушнеров захтев да се одустане од Међународног суда правде, који је
председавајући ЕУ у уторак у Бриселу упутио министру спољних послова
Вуку Јеремићу (уз примедбу да ће то „свакако тражити и други”) пратила
је најава да би Привремени споразум са Србијом могао да ступи на снагу
до краја јула.
Са своје стране, државни секретар Француске за европске послове Жан Пјер
Жује рекао је у интервјуу за српски лист „Дневник“: Једва да ће Србија
постати кандидаткиња за чланство у ЕУ. Жује је подсетио да је
руководство ЕУ већ донело одлуку сходно којој до њеног новог проширења
може доћи тек након превазилажења кризе око Лисабонског споразума. После
Ирског референдумског Не Лисабонском споразуму неће бити никаквог
пријема или кандидовања за чланство у ЕУ док се сви унутрашњи односи у
самој унији не доведу у ред.
Нови захтев из ЕУ у Београду је јуче тумачен на различите начине, а
министар Јеремић, после изјаве дате у Бриселу да је српска влада решена
да „најодлучније брани и поштује међународно право, и кад је у питању
суверенитет и интегритет земље и коначно решење статуса Косова”. Током
јучерашњег дана министар Јеремић није стигао да објасни како ће се
односити према Кушнеровом захтеву.
Вечерас је у СБ УН био размотрен извештај генералног секретара
Организације Бан Ки Муна у којем он тврди да УНМИК више није у стању да
извршава своје задатке и да приступа етапном преносу својих овлашћења на
ЕУ.
Дошао сам до
мишљења да УНМИК више не може ефикасно, као што је то било раније, да
извршава претежну већину његових задатака у својству привремене
администрације широм Косова – изјавио је Бан Ки Мун. Он се при томе
позвао на нови контекст који је настао након самопрокламовања
независности српске покрајине са доминантним албанским становништвом и
пребацио одговорност на власти Приштине и косовске Србе који су на
поделу Србије одговорили активним протестима и стварањем паралелних
структура.
Генерални
секретар УН констатовао је да је Приштина фактички узурпирала овлашћења
УНМИК-а. Са тим у вези, ставио је УНМИК-у у дужност да сарадјује са ЕУ
како би она могла играти активнију оперативну у логу на Косову у области
одржавања правног поретка под општим руководством УН – стоји у извештају
који треба да се размотри.
Бан Ки Мун је указао такодје да у овом процесу реконфигурације
медјународне присутности преговори са Београдом имају кључну улогу.
Русија је као прекорачење овлашћења оценила његове планове прерасподеле
функција медјународног управљања покрајином који нису потврдјени
мандатом СБ. Албанске властиу Приштини једнострано су прогласиле
незаqвисност од Србије 17. Фебруара о.г. До сада су нови статус
покрајине признале 43 од 192 земље-чланице УН. Србија и Русија одбијају
да признају независност Косова изјављујући да једнострано проглашење
независности новог статуса од стране покрајине није легитимно и да се
тиме грубо крше норме медјународног права. Званично, Косово је и даље
под управом УН.
Вук Јеремић у „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.
 Уколико
ЕУ у односима са Београдом не буде дала одговор на хапшење Радована
Караџића, то ће знатно искомпликовати положај српских власти које теже
да се њихова земља учлани у Унију – изјавио је министар спољних послова
Србије Вук Јеремић у интервјуу објављеном у данашњем броју дневника
„Франкфуртер алгемајне цајтунг“.
Уколико овај велики корак остане без одговора од стане ЕУ, то ће учинити
наш рад овде веома компликованим – отворено је признао шеф српске
дипломатије. Према његовим речима, у ЕУ има држава које су, у принципу,
против ширења Уније и пријема Србије и других земаља Западног Балкана у
њу, али оне се не усуђују отворено да кажу о томе. Зато очекујем снажно
противљење неких чланова ЕУ чланству Србије. Ове државе ће користити
(Хашки) трибунал као изговор, али ми ћемо их лишити овог изговора. Убрзо
ће тема оптужених који се крију остати иза нас. Сигуран сам, међутим, да
ће се онда појавити други изговори, али ми ћемо пребродити и ове
препреке.
Решени
смо да се учланимо у ЕУ нагласио је гн Јеремић. Сарадња Београда са
Хашким трибуналом је наша међународна обавеза, на то нас обавезују и
закони Србије подсетио је високи дипломата. Сада је наша воља за
сарадњом са Трибуналом ван сваке сумње, али то ништа не мења у
неопходности наше даље дипломатској борби за очување територијалног
интегритета Србије.
Овај циљ је, као и
пре, наш спољнополитички приоритет. Верујемо у међународно право, како у
случају са Трибуналом, тако и у случају са Косовом и Метохијом – указао
је шеф српске дипломатије.
|
ТВ Алапача
Буш брине о Србиј
У овалном кабинету Беле куће опуштена атмосфера.
Џорџ проверава да ли му је закопчан шлиц. Кондолиза с
писаљком у руци прати сваки председников покрет...
- Да видимо, да ли је напокон готово?
- Јесте Председниче. Овако завршава: Србија затвара једно
грозно поглавље своје историје!
- Хм, Кони, да није прејако?
- Ма какви, доказано је да је Радован пљачкао Босну, силовао
бабе и пред изгладенелим логорашима читао кувар наглас у
времену које је предвиђено за одмор.
- За њега је у реду, него то око српске историје. Љутиће се
у Београду...
- Ни говора Председниче, Борис и другови једва чекају да се
ратосиљају историје, они стреме светлој будућности и
интеграцијама...
- Али, Кони, у тим интеграцијама они треба да изгубе
територију, национални идентитет, да се одрекну историје, да
пљуну на прошлост, и на своје жртве...
- То иде лакше него што смо мислили, уосталом не сме нико да
писне. Пола Владе се лечило код г. Дабића због поремећаја у
логичком закључивању, због муцања и пишања у кревет.
- Ко је сад тај Дабић?
- Председниче, опет нисте узели лек! Па ми смо смислили нови
идентитет Караџићу, сетите се шта му је Холбрук обећао!
- Е тај кад обећа... Мени дугује двеста долара од Крисмоса а
од онда се и не јавља...
- Кад рекосте Крисмос, шта ћемо с Младићем? Дали смо му
идентитет Деда Мраза.
|
Упитан зашто је Београд одлучио да врати своје амбасадоре у земље ЕУ
које су признале Косово, Јеремич је одговорио да Србија жели да до краја
године добије статус кандидаткиње за чланство у ЕУ и да је то врло
амбициозни циљ. Да бисмо то постигли, морамо да искористимо све наше
дипломатске ресурсе у земљама ЕУ. То, међутим, не значи да прекидамо
нашу дипломатску борбу за Косово и Метохију. Уколико, на пример, сутра
Македонија или Израел признају Космет, опозваћемо одатле своје
амбасадоре – упозорио је Јеремич.
|
