| Политички коментари | 01. август 2008. |
Цео свет и
сви светски медији у директним преносима пратили су прво појављивање
Радована Караџића пред трибуналом у Хагу
Караџићево прво појављивање у Хагу
Некадашњи председник Републике Српске Радован Караџић није желео да се
изјасни о кривици, одлажући ту формалност за 30 дана, након чега је
судија Ори следеће појављивање бившег председника РС пред Хашким судом
заказао за 29. август. Караџића тужилаштво терети за ратне злочине
почињене током рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године.
 "Ја
се сматрам држављанином Босне и Херцеговине, Републике Српске, Црне Горе
и Србије...Разговарао сам са амбасадором Србије, а са амбасадором БиХ
сам се поздравио", рекао је Караџић.
"Ја имам невидљивог саветника, али сам одлучио да се сам браним," рекао
је Караџић одговарајући на питање судије Орија да ли ће током
изјашњавања о оптужници имати правне саветнике.
Бивши лидер Републике Српске Радован Караџић је данас пред Хашким
трибуналом рекао да ће се сам бранити током целог процеса, "без обзира
на то шта мисли о овој установи"
"Прво би хтео да кажем да ћу се сам бранити без обзира шта мислим о овој
установи...
"Уз сво поштовање ваших личности, ја ћу се бранити као од сваке
елементарне непогоде", рекао је Караџић.
Караџић је рекао да је Трибунал "погрешно обавештен" о датуму његовог
хапшења, као и да су постојале, како је рекао, "бројне нерегуларности" у
томе како је стигао у Хаг
Он је рекао да жели да обавести суд о нерегуларностима "процесне
природе", а судија Алфонсо Ори га је подучио да о томе треба да поднесе
поднесак суду, који ће то онда детаљно размотрити.
Судија Ори је, претходно, некадашњем лидеру Срба у Босни прочитао
елементе оптужнице.
Одговарајући на питања судије Орија, Караџић је потврдио свој идентитет
и изјавио да је његова "службена адреса" кућа његове породице на Палама,
а да је у непосредно пре хапшења живео у Београду у Улици Јурија
Гагарина број 267.
Караџић је рекао да не доводи у питање Трибунал, него да хоће да говори
о томе зашто се сада налази на том суду а не 1996. или 1997, рекавши да
му је тада живот био у опасности. "Цело време сам био ловљен с намером
да будем ликвидиран", рекао је Караџић и поново био прекинут, уз
примедбу да ће имати много прилике да говори о томе.
"Нерегуларности се односе на начин на који сам доведен овде", рекао је
Караџић и судија му је дозволио да укратко упозна суд са тим.Караџић је рекао да је 1996. добио понуду од САД (Ричард Холбрук) да се повуче из сваког јавног живота и да не омета примену Дејтонског споразума....али га је судија тада прекинуо рекавши да он "очигледно жели да привуче пажњу на неке особе" и поново га упутио на писани поднесак. Караџић је нагласио да је Трибунал "погрешно обавештен" и о датуму његовог хапшења, као и да су постојале, како је рекао, "бројне нерегуларности" у томе како је стигао у Хаг. Караџић је онда рекао да је и у Београду било нерегуларности, да је био отет од цивила за које није знао ко су, да је био на месту за које није знао где је и да није могао да телефонира. Рекао је да је тек после 74 сата предат Специјалном суду и да је од тада све било регуларно. Судија Алфонсо Ори је такође подучио Караџића да све то треба да изнесе у поднеску и да прво појављивање на суду није прилика за то. Караџић је инсистирао на томе да одмах поднесе писани поднесак о тим нерегуларности, напоменувши да му је "живот у опасности" и да је зато важна брзина. Судија је инсистирао на процедури и затражио да он поднесак поднесе накнадно. Судија Алфонсо Ори је такође рекао да бригу о безбедности такође треба да проследи регистратору, који ће о томе обавестити председника суда Данашње појављивање Радована Караџића пред судом представља, према најавама званичника Хашког трибунала, увод у компликован процес доказивања кривице човеку оптуженом за злочине описане као најтеже почињене у Европи од окончања Другог светског рата. Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц, истовремено, најавио је проширење оптужнице против Караџића, коју је суд, последњи пут, потврдио пре осам година. Брамерц је, раније, оценио да Тужилаштво очекује комплексан задатак доказивања Караџићеве кривице, најављујући да ће у наредном периоду „прегледати" оптужницу против Караџића. Главни тужилац, мећутим, није желео да шпекулише у вези трајања процеса. "Радован Караџић је, после 13 година бега, стигао у притворску јединицу Хашког трибунала", рекао је Брамерц, напомињући да је овај догађај "веома важан" за жртве, али и међународно право, обзиром да "показује да за бегунце нема уточишта". Судско веће које ће водити процес Радовану Караџићу, чиниће судије Алфонс Ори (Холандија), Кристина Ван дер Вингерт (Белгија) и Баконе Џастис Молото (Јужна Африка).  Караџић:
Постојао договор са САД и Холбруком
Караџић је суд упозорио да је са некадашњим америчким представником за
Балкан Ричардом Холбруком постигао договор, према којем се има повући из
јавног живота, а да ће САД "испунити своје обавезе". "1996. године, моји
представници добили су од Холбрука понуду да се повучем из јавног
живота, а да ће САД испунити своје обавезе", рекао је Караџић.
"Хтео сам да се појавим пред овим судом, али је постојала опасност да
будем ликвидиран. Цело сам време био ловљен са намером да будем
ликвидиран, а не...", рекао је Караџић, пре него што га је судија Ори
прекинуо, наглашавајући да "то није ствар" којем ће се суд бавити
приликом првог појављивања.
Караџић је, такође, навео да је у Београду "нерегуларно ухапшен". "У
Београду сам нерегуларно ухапшен, три дана отет од цивила чији идентитет
нисам знао и држан на месту које нисам познавао, без права на
позив...после 72 часа предат сам и све након тога било је регуларно".
Оптужен за Сребреницу, Сарајево и отмицу "плавих шлемова"
Према изјавама адвоката блиских Радовану Караџићу, правни тим који ће
припремати одбрану чиниће адвокати Горан Петронијевић, Светозар Вујачић,
Тома Фила и Миливоје Иванишевић, те стручњаци за међународно право Смиља
Аврамов и Коста Чавошки.
Прва оптужница Хашког трибунала против Радована Караџића и бившег
команданта војске Републике Српске, генерала Ратка Младића потврђена је
25. јула 1995. и теретила их је за геноцид и друге злочине почињене над
цивилима широм територије Босне и Херцеговине.
Друга оптужница је потврђена 16. новембра 1995. и односила се на
догађаје који су се десили у Сребреници у јулу 1995. године.
Измењена оптужница против Радована Караџића потврђена је 31. маја 2000.
и садржавала је једну тачку за тешке повреде Женевских конвенција из
1949. године , три тачке за кршења закона и обичаја ратовања, две тачке
за геноцид и пет тачака за злочине против човечности.
Караџићу се на терет ставља геноцид над несрпским становништвом, односно
одговорност за нападе снага босанских Срба на градове у више од 10
босанских општина. После тих напада јединице војске РЦ су, како се
наводи у оптужници, сакупиле на хиљаде несрба и пребациле их у више од
20 заточеничких објеката, где су заробљеници их „мучени, малтретирани,
сексуално злостављани и убијани".
Оптужница обухвата и одговорност за три године опсаде Сарајева, односно
кампању гранатирања и „снајперског терора", који је проуроковао смрт
хиљада људи, жена, деце и стараца.
Други саизвршоци у овој кампањи против којих је Међународни суд подигао
оптужнице су бивши председник Скупштине РС Момчило Крајишник, коме се
тренутно суди, и некадашњи члан Председништва Биљана Плавшић, која се
потврдно изјаснила о кривици.
Српска политика
|
|
Предходна страна |
|
