Навршава се 15
година од страдања Срба у подвелебитским селима
Медачки џеп био увод
у друге акције
Хрватска војска је у Дивоселу,
Почитељу и Читлуку убила 88 Срба, од чега 46 војника, шест полицајаца и 36
цивила, међу којима је било 18 жена. До сада су пронађена 84 посмртна
остатка, од којих још осам није идентификовано
 Председник
Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је јуче да
је акција Хрватске војске „Медачки џеп“ која је трајала од 9. до 17.
септембра 1993. године била увод потоњим трагедијама Срба из Републике
Српске Крајине.
-
Монструозност у начинима на које су тада почињени злочини над Србима,
убиства са ритуалним карактерима, имали су поруку да човека сведу на ниво
животиње, али и да упуте поруку сународницима убијених шта их чека ако
дочекају хрватске снаге - рекао је Штрбац на конференцији за новинаре, а
пренела Срна.
Он је подсетио да је у овој акцији на подвелебитска села „Медачког џепа“ -
Дивосело, Почитељ и Читлук погинуло 88 лица, од чега 46 војника, шест
полицајаца и 36 цивила, међу којима је било 18 жена, те додао да су до сада
пронађена 84 посмртна остатка, од којих још осам није идентификовано и да се
трага за телима још четири убијена Србина.
Према његовим речима, Срби су у акцији „Медачки џеп“ убијани на веома свиреп
начин.
Штрбац је навео пример жене, чија су два сина била у хрватској војсци, која
је жива набијена на колац, те додао да је више жена спаљено, а да су једног
ретардираног младића обесили наопачке и гађали ножевима.
- Истрага о овом злочину, иако је реч о малом подручју, о чему је све било
снимљено, трајала је дуго - рекао је Штрбац и додао да је чак и хрватско
правосуђе у пресуди генералима Мирку Норцу и Рахиму Адемију утврдило да је
реч о најмонструозније почињеним злочинима.
Штрбац је за пресуду загребачком Жупанијском суду од 31. маја ове године,
према којој је за злочине у „Медачком џепу“ Адеми ослобођен, а Норац осуђен
на затворску казну од седам година, рекао „да неће стати на овоме“,
најавивши да ће тражити адекватно кажњавање и по командној одговорности и
непосредних извршилаца.
- Адеми, који је тада био заменик команданта зборног подручја Госпић,
ослобођен је иако је издао више од 80 наредби за припрему и извршење ове
акције, а Норцу је казна изречена на основу почињених кривичних дела ратног
злочина против цивилног становништва и ратних заробљеника“, констатовао је
Штрбац.
Он је истакао да је у овом судском процесу дошло до минимизирања жртава,
појаснивши да им је суђено за убијена 23 цивила и пет војника и да је при
том узимано у обзир само оно што је директно доказано, али не и образац
понашања.
- Овде се двоструки аршини огледају и у томе што је суд у Госпићу осудио
петорицу Срба у одсуству због тога што су држали затвореног, те физички и
психички малтретирали заробљеног хрватског полицајца тако што су тројица
добила осам, а двојица шест година затвора - навео је Штрбац.
Парастос убијеним
Србима
У Бањалучком Саборном храму Свете Тројице данас ће у 11 часова бити служен
парастос жртвама „Медачког џепа“.
Парастос стотинама Срба побијеним у Медачком џепу биће одржан данас у 11
сати и у цркви Светог Марка у Београду.
Биће то подсећање на жртве злочина јединице регуларне хрватске војске, која
је овај чин означила као пројект „Спржена земља“. Француски генерал Жан Кот,
један од тадашњих команданата мировних снага ОУН, записао је да хрватска
војска у поменутим селима „није оставила ни живу мачку“.
Цивилна
полиција УН-а:
ХВ у Медачком џепу
починио звјерства
 Припадници
УН-ове цивилне полиције су на подручју Медачког џепа пронашли 19 лешева - 10
мушких, осам женских и једно којему нису могли утврдити спол
Суђење
генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу данас је настављено читањем извјешћа
цивилне полиције УН-а у којем стоји да је Хрватска војска ослобађајући
подручје Медачког џепа починила ратна звјерства, злочине против човјечности
и етничко чишћење, јавља
Дневник.хр
.
Припадници
УН-ове цивилне полиције су на подручју Медачког џепа пронашли 19 лешева - 10
мушких, осам женских и једно којему нису могли утврдити спол.Пет лешева било
је спаљено или су изгорјели у кућама, од тога четири жене.
За мушкарце
се увјетно може тврдити да су били војници ако се примјени правило да су
мобилизирани били сви од 16 до 60 година, стоји у извјешћу УН-ове полиције
које је на суђењу прочитао предсједник судског вијећа Марин Мрчела.УН-овци
су утврдили и да је уништено 312 објеката - 164 куће те 148 стаја и
господарских објеката.
Највећи дио
злочина догодио се прије него што су се хрватске снаге морале повући с
подручја које су неколико дана раније ослободиле.У извјешћу се наводи да су
прије паљења или уништења српске куће у селима око Медачког џепа биле
детаљно опљачкане и вандализиране, стока побијена, а бунари затровани
нафтним дериватима и животињским лешевима.
Описује се и
ситуација затечена у сваком од 16 села или заселака гдје су УН-овци обавили
очевид, уз опаску да нису укључени подаци о 52 тијела која је ХВ након
заузимања тог дијела личког ратишта предала српској страни.
Нити у једном
насељу нису пронађени живи људи, а у засеоку Дрљићи "на животу је остало
само неколико кокоши". Полицајци УН-а тамо су затекли скупину Хрватских
војника с ознакама МУП-а, стоји у извјешћу у којем су први пута службено
изнесени подаци о ратним злочинима ХВ-а након акције Медачки џеп.
Суђење се,
након станке, наставља послијеподне.
Скривали смо масакрирана тела
У наставку суђења генералима
Рахиму Адемију и Мирку Норцу прочитана је изјава заштићеног сведока,
хрватског војника, који је хашким истражитељима испричао да је због
прикривања злочина у акцији Медачки џеп закопао масакриране лешеве српских
цивила и ратних заробљеника.
 Сведок
који се у судском спису води под редним бројем девет, био је у вриеме акције
припадник 9. гардијске бригаде Хрватске војске (ХВ), којом је у то време
командовао оптужени Норац.
Сведок је у
истрази, коју су водили хашки истражиоци, испричао да је на терену
учествовао у сакупљању лешева који су касније прегледавани, а они на којима
није било трагова злостављања, мучења и масакрирања упућени су на размену.
Лешеве за
размену, према изјавама свједока, бирао је болничар за кога је касније
дознао да је био војни обавјештајац, а он је лично учествовао у закопавању
40 до 60 измасакрираних тела, те је проценио да је на подручју Медачког џепа
било педесетак таквих гробова.
Злочини су,
кеко је рекао, почели два дана пре повлачења хрватске војске из Медачког
џапа, када се прочуло да је потписан мировни споразум према којем је ХВ
морала да напусти подручја које је заузела у акцији неколико дана раније.
Сведок је потврдио и да су војници самоиницијативно започели са пљачкањем
кућа и имовине, те да су осим војника пљачкали и цивили из Госпића, који су
по плен долазили камионима.
"У Госпић су
се враћали с пуним камионима. За то се морало знати, али никога очито није
било брига" констатовао је у својој изјави заштићени сведок. Он је рекао да
сматра да је главни и одговорни командант акције био првооптужени Адеми,
који је у време акције био командант војне области Госпић, те да је Адеми
акцију Медачки џеп осмислио заједно с бригадиром Звонком Брајковићем и
командантом 9. гардијске бригаде Норцем. Свог команданта, оптуженог Норца,
назвао је "дивљаком", објаснивши како га због тога на почетку акције
надређени и нису стављали у први план.
Читању ове
изјаве приговорили су адвокати оптужених генерала, истичући да није било
законских претпоставки за читање изјаве, али и да су, с обзиром на раније
доказе, подаци о броју лешева нетачни.
Другооптужени
Норац је реаговао на изјаву сведока у којој га је овај назвао "дивљаком",
тврдећи како се ради о неверодостојном сведоку и војнику који је у време
акције конзумирао велике количине алкохола.
Сведок број
девет један је од двојице бивших припадника ХВ-а који су уз заштиту
идентитета саслушани у овом поступку.
У првом
суђењу за ратни злочин који је хрватско правосуђе преузело од Хашког суда
генерали Адеми и Норац су по командној одговорности оптужени за злочине над
заробљеницима и цивилима , као и уништавање њихове имовине приликом
заузимања села у војној акцији Медачки џеп у септембру 1993. године.
У знак сећања на хравтска зверства
Српска политика |
