Предходна страна

На основу одлуке Скупштине Републике Српске Крајине у избеглиштву

Данас је председник Скупштине Републике Српске Крајине, дипл. инг Рајко Лежаић, потписао признање Републике Абхазије и Републике Јужне Осетије.

Две нове државе су с историјом каква је и историја Срба Крајишника - њихови народи су на својој етничкој и историјској земљи. Абхазија и Јужна Осетија немају никакву историјску и етничку везу с Грузијом, као што ни Крајина нема такве везе с Хрватском - хрватским етничким и историјским земљама у Загорју. Хрватске територије су само од Загреба до италијанске и словеначке границе. Признања ће бити уручена председницима Абхазије и Јужне Осетије дипломатским путем. Прознања це бити уручена на српском и руском језику, уз кратак преглед савремених збивања у Крајини, Абхазији и Осетији.

Информацију доставио
Ратко Личина, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

Ваша Екселенцијо,

У одсуству Председника Републике Српске Крајине, Његове Екселенције Милана Мартића (који је оптужен пред Трибуналом у Хагу), имам част да Вас обавестим да Република Српска Крајина признаје Републику Абхазију - у њеним етничким и историјским границама.

Уједно, изражавам најбоље жеље за просперитет абхазијског народа у сувереној Републици Абхазији, чије успостављање је издржало историјска искушења новијег времена – забрану абхазијског језика од 1931. до 1944, проглашење независности 1989, оружани напад Републике Грузије 1992, 1993. и 1998.

Република Српска Крајина је имала сличну судбину – њен српски народ је чинио државотворни народ у југословенској Републици Хрватској, чиме је Хрватска била двонационална (држава српског и хрватског народа). Међутим, представници хрватске етничке заједнице су у Парламенту изгласали закон - по којем се Србима одузима државотворност и преводе се у националну мањину. Тад је почео и хрватски прогон Срба, па су Срби основали своју Републику Српску Крајину - на својој етничкој и историјској територији. Нша држава је с темељима у историји. Срби Крајине су имали джавотворност и своју управу у Мађарској – од 1473. и у Аустрији – од 1630. године. Тада Хрвати, у ове две државе, нису имали никакве државотворне надлежности – били су само кметови на имањима мађарских и аустријских феудалаца.

У новије време, слично судбини народа Ваше државе, Срби у Републици Српској Крајини, под притиском нацистичке Немачке, укључени су у Хрватску (управна област у Југославији) 1939. године, а такву одлуку су подржали и комунисти 1945. године. У Хрватској су Срби, као и Абхази, били лишавани коришћења свог језика и свог писма. Посебно, после Другог светског рата су гашене у Хрватској српске културне и просветне установе.

Кад је основана Република Српска Крајина, то је одобрио Савет безбедности УН – Резолуцијом 743/1992 Њоме је било предвиђено да се хрватски закони неће примењивати у нашој држави и да се спорови између Срба и Хрвата мора да решавају преговорима. Међутим, Хрвати су извршили агресију на РС Крајину 1995. године и окупирали су је, прогнавши 80% Срба. Наравно, Резолуција СБ 743/1992 није стављена ван снаге и наша држава је само привремено окупирана. Влада и Скупштина су у избеглиштву у Републици Србији.

До сада је Република Српска Крајина разменила ноте о међусобном признавању с Придњестровском Републиком (1992) и уверен сам, Ваша Екселенцијо, да ћете такво међупризнавање прихватити и у име Републике Абхазије.

С поштовањем,

*****

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

Ваша Екселенцијо,

У одсуству Председника Републике Српске Крајине, Његове Екселенције Милана Мартића (који је оптужен пред Трибуналом у Хагу), имам част да Вас обавестим да Република Српска Крајина признаје Републику Јужну Осетију - у њеним етничким и историјским границама.

Уједно, изражавам најбоље жеље за просперитет осетијског народа у сувереној Јужној Осетији, чије успостављање је издржало историјска искушења новијег времена - грузијско-осетијски рата 1920. године, ускраћивање права на коришћење осетијског језика у Совјетској Републици Грузији и недавну агресију Републике Грузије, уз очигледну подршку држава Запада.

Република Српска Крајина је имала сличну судбину – њен српски народ је чинио државотворни народ у југословенској Републици Хрватској, чиме је Хрватска била двонационална (држава српског и хрватског народа). Међутим, представници хрватске етничке заједнице су у Парламенту изгласали закон - по којем се Србима одузима државотворност и преводе се у националну мањину. Тад је почео и хрватски прогон Срба, па су Срби основали своју Републику Српску Крајину - на својој етничкој и историјској територији. Наша држава је с темељима у историји. Срби Крајине су имали джавотворност и своју управу у Мађарској – од 1473. и у Аустрији – од 1630. године. Тада Хрвати, у ове две државе, нису имали никакве државотворне надлежности – били су само кметови на имањима мађарских и аустријских феудалаца.

У новије време, слично судбини народа Ваше државе, Срби у Републици Српској Крајини, под притиском нацистичке Немачке, укључени су у Хрватску (управна област у Југославији) 1939. године, а такву одлуку су подржали и комунисти 1945. године. У Хрватској су Срби, као и Осети, били лишавани коришћења свог језика и свог писма. Посебно, после Другог светског рата су гашене у Хрватској српске културне и просветне установе.

Кад је основана Република Српска Крајина, то је одобрио Савет безбедности УН – Резолуцијом 743/1992 Њоме је било предвиђено да се хрватски закони неће примењивати у нашој држави и да се спорови између Срба и Хрвата мора да решавају преговорима. Међутим, Хрвати су извршили агресију на РС Крајину 1995. године и окупирали су је, прогнавши 80% Срба. Наравно, Резолуција СБ 743/1992 није стављена ван снаге и наша држава је само привремено окупирана. Влада и Скупштина су у избеглиштву у Републици Србији.

До сада је Република Српска Крајина разменила ноте о међусобном признавању с Придњестровском Републиком (1992) и уверен сам, Ваша Екселенцијо, да ћете такво међупризнавање прихватити и у име Републике Јужне Осетије.

С поштовањем,

  Штампа