Радован
Караџић поновио је пред Хашким трибуналом да има необориве доказе о
покушајима да га ликвидирају.
Американци планирали убиство Караџића
Пред хашким трибуналом
Радован
Караџић је поново покушао да објасни да гаранције о имунитету које добио
од Холбрука нису сепаратни договор између њега и Холбрука већ саставни
део дејтонског споразума које су прихватиле САД и остале водеће западне
државе. Међутим то сада никога не занима нити се запад тог свог обећања
жели и да сети, чак на против они су намеравали да Караџића убију какао
се то не би ни спомињало
 На
поновном појављивању пред судијама хашког трибунала Радован Караџић се
поново осврнуо на договоре са САД и рекао: "НАТО ме није хапсио једно
време, што је било у складу са договором (са Холбруком). Међутим, после
сам био изложен покушајима ликвидације. Све је то донело невоље
Републици Србији и Републици Српској, мојој породици и пријатељима",
рекао је бивши лидер РС.
Судија Бономи је на то поновно отварање ове теме од стране Караџића
одговорио да ће суд пажљиво размотрити то питање.
Караџић рекао да је поднео Трибуналу три документа о тзв. споразуму о
имунитету (са Ричардом Холбруком) који му гарантују изузимање од
одговорности пред МКСЈ. Он је рекао да је тај споразум Холбрук склопио с
њим у име Контакт групе и да није реч о билатералном споразуму, него о
акту који је водио до усвајања резолуције СБ УН.
Тужилаштво Хашког трибунала најавило је да ће до понедељка поднети
предлог измењене оптужнице против Радована Караџића који је тврдио да
има "необориве доказе" да је НАТО покушао да га убије.
На статусној конференцији, тужилац Алан Тигер рекао је да ће "учинити
све што може" да предлог нове оптужнице буде поднет судском већу на
одлучивање већ до петка, а сигурно у понедељак. По правилима суда,
судије ће потом предлог оптужнице размотрити и, ако оцене да је то
примерено, потврдити, чиме ће она ступити на снагу.
Претпретресни судија Ијан Бономи наговестио је да би, у том случају,
нова оптужница могла бити понуђена Караџићу на изјашњавање о кривици
крајем следеће или почетком наредне недеље.
Караџић је, са друге стране, инсистирао и поновио тврдње да му је
амерички изасланик Ричард Холбрук гарантовао имунитет пред Трибуналом,
не само у име САД, него и Савета безбедности УН, те да има "необориве
доказе" да је НАТО покушао да га убије.
Судија Бономи узвратио је да ће веће, разматрајући те тврдње, морати да
узме у обзир да ли је Холбрук имао право да склапа споразуме у име
Трибунала. "Чак и да је то што ви кажете истина, размотрићемо да ли
треба да има утицај на рад независног суда", нагласио је судија.
Оптужени је тврдио и да Тужилаштво жели да "збрза" и "смандрља" процес
против њега, те затражио да судија опомене тужиоце због наводних изјава
које у јавности стварају утисак да ће "све бити брзо готово".
Остајући при намери да се брани сам, уз напомену да ће формирати тим
правних саветника ако му Трибунал обезбеди средства, Караџић је казао да
"одбрану не може испустити из својих руку" зато што "нико не познаје
чињенице боље од мене".
Оптужени је назначио да не брани само себе, "него и мој народ који је
тамо много пропатио, као и шефове малих држава које су се већ нашле или
би се могле наћи на удару НАТО-а".
Помињући могућност да Караџићу буде одобрено да се истовремено заступа
сам, али и да има адвоката који ће му помагати, судија Бономи га је
позвао да још једном размисли о томе који је најбољи начин за одбрану.
Бономи је пружио уверавања Караџићу да ће са другим судијама ускоро
донети одлуку о његовим поднесцима којим је оспорио надлежност Трибунала
и тврдио да му је Холбрук гарантовао имунитет.
Караџић је, затим, затражио од судија да не доносе одлуку у вези са
споразумом о имунитету који је, како тврди, имао са Холбруком, док он
"не окончао истрагу" коју је о томе покренуо.
"Холбрук није говорио само у име САД, него и у име сталних чланица
Савета безбедности УН и Контакт групе... Тај споразум је изазвао велике
патње мене, моје породице, мојих пријатеља, Србије и Републике Српске",
тврдио је Караџић, додајући да су сви били подвргнути притисцима и
"терору Гебелсовских размера".
Бивши председник РС изјавио је и да има "необориве доказе" да је НАТО
покушао да га "ликвидира".
"Прво ме нису хапсили, у складу са споразумом са Холбруком, а затим су -
пошто је главни тужилац Ричард Голдстон одбио да повуче оптужницу -
покушали да ме убију", казао је оптужени.
Караџић је током расправе остао и при захтеву да му се сви транскрипти
заседања суда достављају на српском језику и ћирилици, за коју је
напоменуо да је "настала у мојој породици" и поред тога што се записници
у суду воде само на енглеском језику.
Правни саветник Радована Караџића, адвокат Тома Фила, изјавио је раније
холандским медијима да ће његов клијент ступити у штрајк глађу, као што
је својевремено учинио и Војислав Шешељ, уколико му не буде дозвољено да
се пред Трибуналом брани сам. Фила каже да Караџић има 15 килограма мање
него када је дошао у Схевенинген, што је резултат "специјалне дијете"
коју је сам изабрао.
Караџић је у 11 тачака оптужен, по принципу индивидуалне и командне
одговорности, за геноцид и саучесништво у геноциду у Сребреници и другим
општинама у БиХ, истребљење, убиства, хотимично лишавање живота, прогон,
депортацију, нехумана дела, противправно терорисање цивила и узимање
талаца током сукоба у БиХ 1992-95.
Караџића су 21. јула ухапсиле власти Србије у Београду, одакле је
пребачен у Хаг 30. јула.
Сутрадан, као и у другом појављивању пред судијом Трибунала, крајем
августа, одбио је да се изјасни о кривици, после чега је у спис, у
складу са правилима, уведено да се не осећа кривим.
Како
запад награђује за послушност
Како се запад „придржава“ договора које постигне са државницима најбоље
сведоче три нама већ добро позната случаја. Милошевићу је у Дејтону
обећано да ће хашки трибунал процесуирати само директне извршиоце ратних
злочина, како би се страсти на Балкану мало смириле, али да се неће
залазити у нивое командне одговорности или одговорности политичких
елита. Зато је овај ад-хок суд и формиран у СБ УН који на то нема право.
Караџићу је обећано да ако се повуче са места председника и из политике,
да га нико неће хапсити већ ће запад ради његовог даљег мирног живота
њему и његовој породици обезбедити 10 милиона долара као и обезбеђење
које по западним критеријумима следује сваком бившем председнику. Тај
договор је био саставни део дејтонског споразума јер је запад сматрао да
даље Караџићево остајање на председничкој функцији може угрозити
реализацију Дејтонског споразума на самом терену.
Трећи случај је однос запада према Ђинђићу, човеку кога су они
логистички и финансијски максимално помагали да дође на власт. Било је
ту свакојаких обећања.… па све до тога да ће Србија добити помоћ од 6-10
милијарди долара како би нова „демократија“ што пре стала на ноге и
стекла шире поверење грађана. Од свих тих обећања није било ништа, само
су се ређали нови, све тежи услови и ултиматуми. После свих испуњених
услова које је пред Ђинђића запад поставио, као награду добио је управо
од тог запада метак. Западна крилатица је: „човека који много зна
најбоље уклонити“.
Када све
добро сагледамо јасно долазимо до закључка да се на било кава западна
обећања не треба ослањати.
Милошевића су као „незаобилазног фактора мира на Балкау“ у Хагу
убили, Ђинђићу су се после свих прљавих радњи учињених на штету свог
народа захвалили снајпером, а Караџићу сада у Хагу суде и поред свих
слаткоречивих усмених и писмених обећања.
Да ли се и после свега, после двадесет година
на овим просторима, суштински не разуме западна кондом-политика,
употреби и баци. Питам се само колико ће још наших
политичких ведета (западних порепаша) бити „бачено“, док тако разумљиву
политику не буду схватили.
Уредништво сајта
Српска политика
|
