Мухамед
Шаћирбеговић је подсетио да је Холбрук у интервјуу датом сарајевском
новинару Сенаду Хаџифејзовићу рекао да је имао „инструкције да жртвује
Сребреницу, Горажде и Жепу”.
Сребреницу су издали Холбрук, Билт, Жанвије и Акаши
Одговорност за сребреничку трагедију не може се адресовати само на
Радована Караџића и Ратка Младића, него и на умешаност других –
званичника западних сила и Уједињених нација, изјавио је бивши министар
спољних послова БиХ Мухамед Шаћирбеговић
 Бањалука,
од
нашег сталног дописника – За геноцид у Сребреници директно су одговорни
шведски дипломата Карл Билт, француски генерал Бернар Жанвије, тадашњи
специјални изасланик генералног секретара Уједињених нација за бившу
Југославију Јасуши Акаши и амерички дипломата Ричард Холбрук. Ово је
порталу
www.sarajevo-x.com
изјавио бивши министар спољних послова Босне и
Херцеговине Мухамед Шаћирбеговић.
Говорећи о издаји Сребренице, која је била зона под заштитом Уједињених
нација, Шаћирбеговић је рекао да су „Билт, Жанвије, Акаши и Холбрук били
архитекте које су пристале на то” и додао да не зна који су све
политичари и владе умешане у то и прикривање истине о Сребреници. Он је
објаснио да су у пролеће 1995. године „амерички и европски медијатори
почели притисак на лидере Владе БиХ да замени три источне енклаве”.
Пошто званично Сарајево није пристало на ту понуду, додао је
Шаћиребеговић, дато је „жуто светло” да се „прегазе Сребреница и Жепа”.
Тиме су западне силе хтеле да се „ефективно створе нове чињенице на
терену које би Београду и Палама осигурале преговарачку позицију” у
Дејтону.
Он је подсетио да је Холбрук у интервјуу датом сарајевском новинару
Сенаду Хаџифејзовићу рекао да је имао „инструкције да жртвује
Сребреницу, Горажде и Жепу”. Такође, констатовао је да „одлука да се
зауставе авиони НАТО-а од доласка да помогну Сребреници није могла да
буде донесена од босанскохерцеговачких власти”, него само од стране
великих сила. Шаћирбеговић је нагласио да „прича о Сребреници још није у
потпуности испричана” и да се одговорност не може адресовати само на
Радована Караџића и Ратка Младића него и на „пристанак или умешаност
других” у сребреничку трагедију.
Шаћирбеговић тврди да је постојао договор између Ричарда Холбрука и др
Радована Караџића, којим је бившем председнику Републике Српске
гарантовано да неће одговарати пред Хашким трибуналом ако се повуче из
политичког и јавног живота. То му је, рекао је, потврдио званичник
Америке који је учествовао у преговорима.
Постојање
договора потврдио му је и професор историје Чарлс Инграо.
Говорећи о разлозима споразума Холбрук–Караџић, Шаћирбеговић је истакао
да се он рефлектовао на америчке изборе 1996. године. Осим тога, Холбрук
је желео да добије Нобелову награду за мир и дође до позиције државног
секретара Сједињених Држава. „Овај договор је сраман и за Холбрука и,
чак, за постојећу америчку дипломатску хијерархију. Што више покушавају
да поричу и лажу, више постаје очито колико далеко су и колико су
спремни да иду да бране своју верзију истине, и свој кредибилитет”,
оценио је Шаћирбеговић.
Коментаришући предстојеће суђење др Радовану Караџићу, он је оценио да
ће га отежати „скривање чињеница о пристанку или саучесништву” других у
сребреничкој трагедији и закључио да то неће бити само суђење бившем
председнику Републике Српске „барем у погледу суда историје”.
Мухамед Шаћирбеговић:"Изетбеговић није трговао Сребреницом"
Амбасадора Мухамеда Шаћирбеговића није
било дуго у домаћим медијима. Врло радо је прихватио интервју за портал
Сарајево-x.цом гдје у првом дијелу говори о геноциду у Сребреници и
онима који су директно за њега одговорни. Поименице, каже он, то су
Carl Bildt, Bernard Janvier, Yasuhi
Akashi i Richard Holbrooke. Он
је недавно на интернету објавио књигу управо посвећену геноциду под
називом „A
convenient Genocide, in a Fishbowl“
 ·
Господине амбасадоре, посљедње што долази од Вас је књига коју сте
назвали
„A Convenient Genocide, in a Fishbowl“,
која је објављена једино на интернету. Шта Вам је била највећа
мотивација да напишете ову књигу?
- Постало је јасно да је присутан један напор да се поново напише
хисторија од стране оних који не само да диктирају будући развој БиХ у
оквиру Дејтонског споразума, него који су такођер дефинирали и тренутну
природу земље. Сјећам се Босне и Херцеговине коју су бранили њени
грађани и војници. Једино када су ови храбри, одлучни грађани и војници
успјели да зауставе напад и када је постало јасно да БиХ неће нестати
тако лако, онда су међународни политичари дошли да дефинирају мир који
је одговарао њиховим стереотипима и интересима. Али БиХ је била у
кључним моментима спашена од стране њених синова и кћери, мајки и очева.
Сада је тај успјех маргинализиран, и чак криминализиран у хисторијском
контексту.
Сребреница и Жепа су кључни примјери оних који су се борили да спасу
своје животе и оних који су издали властито обећање да бране цивиле,
друштво и правду.
Чак и са данашњим изостанком рата, они који би требали бити на челу
фронта за уклањање посљедица геноцида, сада покушавају да убиједе нас да
су ове посљедице бескрајне хисторијске чињенице. Одлука Међународног
суда правде је требала бити позив на буђење за све. Одлука је скројена
тако да врло уско дефинира злочин и избјегне одговорност, пристанак и
умијешаност других. И тамо гдје је БиХ јасно побиједила у контексту
правне одлуке, геноцид у Сребреници, посљедице, уклањање посљедица је
било неважно у односу на оригинални злочин. Као што је Младић изјавио
када је ушао у град, Сребреница је његов највећи поклон српском народу,
Великој Србији, и данас је Сребреница још увијек дио РС.
За мене је ово била почетна тачка да напишем књигу, јер нико не може
порећи оно што се десило, и правно и фактички. То је виђено као да се
дешавало у акваријуму, али Босанци и Херцеговци се једини третирају као
једини који припадају тој посуди. Како год, ја могу на неки начин
пренијети оно што се дешавало и улогу ових великих мачака гледајући
извана и унутар.
·
Можете ли нашим читаоцима дати барем кратак преглед њеног садржаја и
контекста, како би схватили шта је Ваша коначна поента?
- Акваријум постаје одраз на онима који су можда вјеровали да су они
једноставно ван нашег дугог погледа и захтијева за одговорношћу. То је
начин да се обрну позиције. Вјероватно је то каубојски начин рађења
ствари који је постао дио мене као једног Американца.. Како год, ово
укључује самокритичну перспективу. Ја сам обоје, и риба и мачка.
·
У погледу пада Сребренице и масовних убистава и геноцида који су
услиједили, ви сте још увијек чврсто на позицији да је сигурна зона УН-а
издана. Издана од кога?
Bildt, Janvier, Akashi i Holbrooke
су били архитекти који су пристали на то. Још увијек нисам сигуран до
којег су обима други кључни политичари и владе играли активну улогу у
оригиналној издаји или посебно у текућем прикривању.
Преко 10 година, од времена док сам још
био БХ. амбасадор у УН-у, тражио сам схватљиву и истиниту слику о
догађајима и одговорностима за издају Сребренице. Са одлучном помоћи
људи као што су словеначки амбасадор и сада предсједник
Danilo Turk,
амбасадор принц Zeid Raad
из Јордана и Bianca Jagger,
успјели смо да прогурамо кроз Генералну Скупштину УН-а резолуцију која
је тражила одговоре и одговорност. Нажалост, извјештај који је објавио
УН-ов Секретаријат је одгођен и очишћен од стране УН-ових великих сила,
и истина је још увијек закопана.
На првом мјесту сам вјеровао да атак на Сребреницу, Жепу (и Горажду је
била намијењена судбина жртве) је био жуто свјетло дато Младићу,
Караџићу и Милошевићу. То је био дио разумијевања, 'договора' да се
Палама и Београду да оно што су захтијевали како би се вратили
преговорима који ће се закључити у Дејтону. Кренувши са тим прољећем
1995. године, амерички и европски медијатори су почели притисак на
лидере Владе БиХ да 'замијене' три источне енклаве. Ми смо стално
одбијали због моралних, политичких и стратешких разлога. (Београд и Пале
су хтјели да успоставе континуиране, чисте границе како би се РС
евентуално одвојила од БиХ). Када смо наставили да правимо отпор,
Београду је дато оно што сам ја означавао у посљедној декади као 'жуто
свјетло' да се прегазе Сребреница и Жепа, и такођер је требало и
Горажде, и да се тако ефективно створе нове чињенице на терену које би
Београду и Палама осигурале преговарачку позицију. Ми нисмо били свјесни
овог 'договора' када је постигнут, али су током неколико наредних година
дјелићи доказа довели до указивања на такав договор.
Чак и након пада Сребренице и Жепе,
Holbrooke
је покушавао да нас увјери да замијенимо Горажде. Као што сам сигуран да
сте свјесни, Холброоке је дао интервју Сенаду Хаџифејзовићу. У том
интервјуу он је изјавио да је имао 'инструкције да жртвује Сребреницу,
Горажде и Жепу'.
·
Много је гласова у Босни који кажу да је ондашње босанско руководство
жртвовало Сребреницу, што би, претпостављам, укључивало и Вас лично.
Како ово коментирате?
Вјерујем да сам на ово питање одговорио горе и да је оно створено са
намјером да се поткопа мој кредибилитет. Како год, постоји нешто врло
важно у овом наводу. Ако пратите траг одакле навод долази, бићете у
могућности да упратите политичке снаге и појединце који су Младићу,
Караџићу и Милошевићу дали жуто или зелено свјетло.
Но, без обзира на то, ја позивам УН да поново прегледа своје истраге од
прије 10 година да би се процијениле нове и већ постојеће чињенице. И
позивао сам власти у БиХ да подузму властиту истрагу око тога шта се
десило. Уистину је чудно да су Низоземска, Француска и УН имали властите
истраге, али не и земља, Босна и Херцеговина, и људи који су највише
погођени. Вјерујем да ово показује не тако много прикривања у Босни и
Херцеговини, већ више страх да се тражи да људи попут Холброокеа и
Билдта свједоче пред бх. комисијом. БИХ се понаша као колонија у овом
свјетлу.
Постоји један преовлађајући аргумент због чега БХ. званичници нису могли
издати Сребреницу. Одлука да се зауставе НАТО авиони од доласка да
помогну Сребреници није могла бити донијета од стране БХ. власти, него
само великих сила које су тако могле диктирати унутар НАТО-а и УН-а. И
босанске власти и Холандски батаљон су позивали НАТО али је спријечен да
дође. Ко је зауставио НАТО авионе? Ко је могао зауставити ову гаранцију
коју је НАТО требао доставити?
Међутим, осјетио сам да је моја морална обавеза да питам предсједника
Изетбеговића да ли је имао неки договор, како не бих оставио ниједну
сумњу да остане. Други пут је то било неколико година након што је
Сребреница пала, када сам иза сцене радио да се иницира УН-ова истрага.
Међународни политичари и већина у Сарајеву нису били вољни за једну
истрагу. Чак ме је и предсједник Изетбеговић питао зашто сам донио овај
'белај' сам себи. (Предсједнику Изетбеговићу су долазили неки
међународни представници у Сарајеву који су тражили да ме он заустави у
покушају да захтијевам истрагу УН-а.)
 Предсједник
Изетбеговић ми је одговорио: 'Да сам бар направио неку замјену,
вјероватно оних 8.000 убијених би сада било живо'. Упркос неким
разликама које сам имао са предсједником Изетбеговићем, на крају мога
мандата, вјерујем да он није замијенио, издао Сребреницу. Али допустите
да будем јасан и гласан – прича о Сребреници још није у потпуности
испричана, и мора постојати потпун преглед који ће такођер имати
ауторитета над појединцима у Вашингтону, Паризу, Бриселу и гдје год
трагови могу водити. То значи јурисдикцију око ствари које неће само
адресирати Караџићеву и Младићеву одговорност, него пристанак или
умијешаност других.
·
Вјерујете ли или имате ли информацију о теорији уроте да је овај мали
градић био дио плана о замјени територија, чије је заузимање од стране
Срба било један од услова за зрачне нападе НАТО-а и интервенцију?
Било би преочито да је Федерација добила више Сарајева због изгубљених
Сребренице и Жепе. Свакако да је Холбрук у Дејтону покушао да иде ка
овој тачки. Мислим да је ово била његова рационализација, морална и
политичка, за договор који је он конструирао са Београдом и Палама.
Вјероватно због мог америчког искуства, увијек сам мислио и још увијек
мислим да би Сарајево требало бити дистрикт, главни град дистрикт, и то
би био један интегрирајући фактор који би БиХ поново спојио. Свака
трговина Жепом или Сребреницом би била без сврхе или контрапродуктивна
за бх. стратешко стајалиште да је Сарајево било 'главни град' дистрикт
за цијелу БиХ.
·
Окренимо се сада познатом Караџић-Холбрук тајном договору. Какве
информације Ви имате о томе да је он уопште постигнут?
Овај договор је постигнут. Директно сам информиран од стране другог
званичника САД-а који је био присутан. И професор Инграо из Сцхолар'с
Таск Форце он тхе Цаусес оф тхе Yугослав цонфлицт, такођер је назначио
да постоје још најмање четири друга тренутна и бивша америчка дипломата
која такођер потврђују договор. Професор Инграо и ја само разговарали, и
ја вјерујем да његови докази и његови свједоци јесу најкредибилнији.
Постоје и званичници унутар Хашког трибунала, није само Флоренс Хартман,
иако је откровење да јој се сада суди за објављивање тајни Трибунала. Ми
се не ослањамо на Караџићеве или ријечи његове породице или савезника.
·
Због чега амбасадор Холбрук све вријеме пориче да је као представник
владе САД-а, обећао Караџићу да га неће гонити НАТО трупе у Босни ако
изађе из политичке арене?
Амбасадор Холбрук има много моћних пријатеља у медијима и једнако тако
унутар Стате Департмента и владе САД-а, који се боје његовог утјецаја.
Ако се лаж, или у овом случају порицање понавља довољно и даје се
довољно публицитета, онда ова пројекција постаје реалност, нова истина.
Ако сада говори истину, онда ће вјероватно признати потенцијалну кривицу
под међународним правом. (Ако Хашки трибунал може судити Хартмановој
због непоштовања суда, зашто онда не може Холбруку или Билдту због
саучесништва). Холбрук би онда морао признати да је лагао конгресу САД-а
и јавности све ово вријеме. Насупрот томе, он се још увијек нада да
добије позицију америчког државног секретара или слично.
Овај договор је срамотан и за Холбрука и чак за постојећу америчку
дипломатску хијерархију. Што више покушавају да поричу и лажу, више
постаје очито колико далеко су и колико су спремни да иду да бране своју
верзију истине, и свој кредибилитет. Можда се добро сјетити старе
лекције из Wатергатеа и предсједника Ниxона. Прикривање понекад постаје
горе од оригиналног злочина.
·
Мислите ли да ће сада Караџић на суђењу бити незгодан свједок за згодан
геноцид? Постоје многа мишљења да ће Караџић дати истински 'велику
слику' око Сребренице и многих других договора са западним владама?
Постоји неколико разлога зашто је договор направљен на релацији
Холбрук-Караџић. Ови мотиви се рефлектирају на америчке изборе 1996.
године и Холбрукове амбиције да добије Нобелову награду за мир и
достигне позицију америчког државног секретара. Присјетићете се да
Караџић и Младић нису били бјегунци него су се више кретали слободно
неколико првих година након Дејтона и много након оптужнице. Како год,
Караџићево кандидирање за Предсједништво БиХ у љето 1996. године и
континуирани видљиви политички ангажман је било најсрамније кршење
Дејтонског споразума и изазов Холбруковој слици. (Више о овоме на
http://europeancourier.org/115.htm )
Што се тиче 'велике слике', то је више као 'велика истина'. Слажемо се
око тога да има још доста ствари које требају да се расвјетле око улоге
'великих сила' или барем њихових представника и њиховог прихватања и
саучесништва са Караџићем те Младићем и Милошевићем.
Докази су били тамо за све који су имали храбрости и такођер истрајности
да их траже. Нажалост, штампа у БиХ је генерално далеко од независног
или посвећеног у истинитом информирању. Новине и емитери раде за
појединачне интересе политичких интереса са којима су здружени. Нападају
једни друге али се боје најмоћнијих политичких фактора унутар БиХ, а то
је да их амбасаде и министарства вањских послова могу затворити или
једноставно зауставити финансијску или другу подршку. Нажалост много од
слободног протока идеја је уназађено ка умртвљеним коментарима
нашкрабаним под анонимним ознакама. Нема истраживања, али даје се одушка
фрустрацијама. То се такођер може искористити за погрешно вођење јавног
мнијења и одвести дискурс далеко од кључних питања.
Суђење Караџићу ће тежим учинити скривање чињеница о пристанку или
саучесништву да би људи могли игнорирати њихову одговорност. Караџићево
суђење ће имати директан утјецај на оставштину Дејтонског споразума.
Дејтонски споразум није 'света крава'. У Дејтону сам дао оставку на
мјесто министра вањских послова да изразим своје неслагање са начином на
који су преговори ишли уназад до штете за БиХ, њене људе и правду.
Међутим, потписао сам споразум да би се завршио рат и геноцид и да би
мир имао шансу. Та шанса је сада. Нема више оружја упереног у наше
главе. Ако Дејтон није спосбан за напредак, онда то није грешка Босанаца
и Херцеговаца него споразума. Ако се Дејтон не може промијенити, онда је
сасвим пригодно показати зашто је споразум легално и морално грешка.
Докази ових договора су посебно релевантни и није само Караџић на
суђењу, барем у погледу суда хисторије.
Разговарао:
Asim Bešlija
http://www.sarajevo-x.com/clanak/080902008
|
