Предходна страна

Домино ефекат финансијске кризе која се из Америке шира али и без одговора како укротити дивљи капитализам

Паника у Бриселу и на многим берзама

После пропасти Бушовог плана да се из државне касе на финансијском тржишту интервенише са 700 милијарди долара ради спасавања појединих банака од банкротства акције на свим берзама вртоглаво падају. У Вашингтону сматрају да би једино Кина могла да помогне, али за сада Кина мудро ћути.

Ево шта о томе пише „Политика“

Брисел, 30. септембра – Од нашег сталног дописника

„САД морају преузети посебну одговорност за решење глобалне кредитне кризе”, пренео је портпарол Европске комисије Лајтенбергер необично оштру, а заправо очајничку поруку ЕУ, која је погођена поплавним таласом панике и страхом за будућност европских банака које проживљавају тешке тренутке неизвесности због одлуке Представничког дома САД да одбаци план о спасавању Волстрита са 700 милијарди буџетских долара. Лајтенбергер је саопштиода је ЕУ разочарана одбијањем плана и додао да Вашингтон има „посебну одговорност” према глобалној економији. ЕК је затражила од САД да искажу „државништво” у финансијској кризи зарад светске економије.

Истовремено, државе чланице ЕУ, свака на свој начин, у зависности од законодавства и политичких интереса, покушавају да управљају кризом.

Гувернер Француске банке Кристијан Нојер покушао је охрабрујућим тоном да позове на умиривање духова уочи састанка водећих француских банкара са председником Николом Саркозијем.

– Имамо тешкоће, али морамо имати пуно поверење у француски банкарски систем. Француске банке су у основи солидне. У садашњим околностима морамо остати хладне главе и објективно резоновати. Морамо престати са колективним ширењем панике и међусобним застрашивањем – казао је француски гувернер. Упитан да прокоментарише пропаст америчке иницијативе, он је казао да је то лоша вест, али је додао да САД немају могућност избора и да морају направити глобални план.

Француска, Белгија и Луксембург усагласиле су се да делимично национализују француско-белгијску банку „Дексиа” откупом акција у вредности 6,2 милијарди евра. Француска ће тиме узети више од 25 одсто деоница, потврдио је Саркози.

После јучерашње интервенције држава Бенелукса, које су откупом 49 одсто деоница најјаче овдашње банке „Фортис” покушале барем делимично да умире европско финансијско тржиште, акције банке на амстердамској берзи на тренутак порасле су, а затим поново опале за огромних 24 одсто. Филип Диркс, који је јуче стао на чело „Фортиса”, после смене досадашњег председника куће Мориса Липена, оценио је данас да је делимична национализација банке била стратешки добар потез, али прескуп и начињен у погрешно време.

У Немачкој, на финансијско тржиште убризгано је текућих 15 милијарди евра из приватних банака и додатних 20 милијарди на бази кредита Европске централне банке за спасавање „Хипо некретнина”, док се немачка влада обавезала гаранцијом од 26 милијарди да ће интервенисати у случају потребе, и спасавати овај план од пропасти, новцем пореских обвезника.

Влада Велике Британије национализовала је хипотекарне послове банке „Бредфорд и Бингли”, а послови са штедњом ове банке продати су шпанској банкарској групи „Сантандер”. Укупно кредитно пословање банке процењено је на 50 милијарди фунти. Британски премијер Гордон Браун објаснио је да је држава реаговала у циљу очувања финансијске стабилности у земљи, када је постало јасно да нико од приватника неће дати потребне гаранције. Банка „Бредфорд и Бингли” већ дуго је била под претњом банкротства, а њене акције су од јануара пале са три фунте на 0,2 фунте.

ЕУ тражи јединствен одговор на кризу

Европска унија покушаће да дефинише заједничку позицију и јединствено одговори на финансијску кризу на Самиту ЕУ који ће бити одржан 15. и 16. октобра у Бриселу, казао је Јоханес Лајтенберг, портпарол ЕК, који је додао да „Европска централна банка ради одлично посао”.

Он је одбио било какву помисао да ће ЕУ закони о конкуренцији, којима се регулише трговина и постављају услови за државну помоћ индустрији, бити суспендовани због борбе против растуће кризе. „Закони су део решења, а не проблем. Они нам омогућавајуда делујемо веома брзо”, казао је Лајтенберг.

Штиглиц: Чудовишна идеја спасавања Волстрита

Јозеф Штиглиц, професор економије на њујоршком Колумбија универзитету, сматра да су мере које су предложене, а затим одбијене у Представничком дому у САД, ништа друго него краткорочно решење. Он сматра да је идеја да се ризик инвеститорских фондова пребаци у руке пореских обвезника чудовишна.

– Проблем у економији и финансијском систему САД присутан је годинама. Предложени „план спасавања” може спасити Волстрит, али шта је са економијом? Не треба генијалност да би се схватило да је финансијски систем САД, Заправо светски финансијски систем у хаосу – казао је, између осталог,Штиглиц у коментару на јучерашњу одлуку САД која је изазвала праву панику у Европи.

Кина држи кључ финансија САД

Пласмани дугорочних државних обвезница САД већ су се примакли суми од четири билиона долара (четири хиљаде милијарди), а више од половине те суме - држе страни инвеститори. Што се власништва банака тиче ту је Кина убедљиво на првом месту.

Шири се страх од домино ефекта а судбину Бушовог „плана 700 милијарди“ за спас Америке мало ко жели да прихвати, ни финасијски експерти а ни политичари, па међу њима и два председничка кандидата.

Судбина реализације пакета финансијске стабилизације САД у износу од 700 милијарди долара зависи од Кине и других страних инвеститора, сматра лист Волстрит џорнал. Кина је кључни држалац обвезница Министарства финансија САД и то заиста гигантске суме - готово билион долара.

Спасавање хипотекарних гиганата Фанние Мае и Фреддие Мац у чије обвезнице је инвестирала Кина, као и Русија, ипак је примарно плод тежње Вашингтона да по сваку цену сачува поверење спољних инвеститора. Јер, у Вашингтону имају разлога да се прибојавају - уколико Кина и блискоисточне земље не би показале интерес да купе нову емисију вредносних папира Министарства финансија САД - да би то присилило Бушову администрацију да по хитном поступку повећа камате, што би по ионако пољуљани амерички финансијски систем и стабилност имало домино ефекат.

Влада има намеру да емитује државне облигације на ту суму да би их пласирала на спољним тржиштима. Иначе, пласмани дугорочних државних обвезница САД већ су се примакли суми од четири билиона долара, а више од половине те суме - држе страни инвеститори. Тек кад се све ово има у виду, може се разумети због чега Волстрит џорнал примећује: „Пре само десет година било је незамисливо да ће спасавање економије финансијске суперсиле зависити од иностраног капитала“.

Спикери оба дома Конгреса САД, Ненси Пелоси и Хари Рид, званично су саопштили да је „коначно усаглашен текст закона за стабилизацију националних финансија“. Реч је о закону који се официјелно назива „Акт 2008 о ванредној економској стабилизацији“, а написан је на 110 страна и оперише са емитовањем поменутих 700 милијарди долара.

Како је Рид објаснио, закон треба да омогући „хитно давање министру финансија САД овлашћења која ће му омогућити да успостави ликвидност и стабилност финансијског система земље“. Тако што ће, поред осталог, од помињаних 700, имати прилику да одмах употреби 250 милијарди долара.

Упркос свему, ситуација се за Бушову администрацију компликује. Лидер републиканске мањине у Конгресу Џон Бенер изјавио је, наиме, да ће његова партија подржати „План 700“ једино после уношења одговарајућих амандмана. Ово је фактички значило да републиканци заправо не подржавају текст закона који су формално „у начелу“ усагласила оба дома Конгреса.

Сенатор Бенер је нашао за могуће да чак претеће изјави: „План 700“ ћете усвојити једино преко мога леша. Ми нећемо дозволити да Волстрит буде спасен“.

Тек накнадно се разоткрило да се после изласка главних актера из Бушовог кабинета - а у њему су били, поред председника САД и спикера оба дома Конгреса, и Џон Мекејн и Барак Обама и министар финансија Хенри Полсон - одиграла драма какву Вашингтон не зна одавно. По изласку из „кабинет-рума“, сви су прешли у „Рузвелт-рум“ где је Полсон клекнуо на колена пред Пелосијевом и у том положају умолио је да демократе подрже „План 700“.

Демократе у суштини имају свој контраплан, чије су централне тачке: смањење „интервентне суме“ (700 милијарди долара) и обештећивање пореских обвезника у будућности уколико „План 700“ на крају донесе добит.

Док је све ово трајало, на удару нових мера, за које се већ и у Вашингтону почиње говорити да су „америчка верзија социјализма“, нашао се још један финансијски гигант - Њасхингтон Мутуал, шеста по величини банка Америке, са 2.300 филијала, 310 милијарди долара актива и 182 милијарде долара штедних улога. Не желећи да стаје иза њених дугова, држава је одмах наложила ЈП Морган Цхасе да је купи (за девет милијарди долара) што је оцењено као „смешна сума“. Овом куповином уз помоћ државе ЈП Морган Цхасе готово се изједначио са првом банком САД Цитигроуп.

Преузето са Политике

и Глас јавности

  Штампа