Предходна страна

Избори у САД

Ново лице историје

Политика на својој насловној страни доноси текст о изборима у Америци. Тријумф црначког политичара на изборима за шефа Беле куће исказао тежњу већине гласача да раскрсте с предрасудама, као и да поправе унутрашње и спољне односе. – Масовно славље широм САД

Вашингтон, 05. новембра – Од нашег сталног дописника

Играло се на улицама. Скакало по столовима. Колоне одушевљених су закрчивале саобраћај. Седиште шефа државе су окружиле хиљаде манифестаната узвикујући „готов си”. Орила се ведра музика. Штипало се за образе да се провери да ли је све само сан. Проливале су се сузе радоснице. Клицало се – битној промени у поретку, који је дуго, повремено сурово, мењао друге.

Овакве сцене, налик познатим призорима при променама режима који штете и својим и другим људима, синоћ су се виделе широм Америке: у незапамћено масовном слављу поводом изборног резултата, којим је јуче ова земља први пут изабрала црнца – демократског сенатора из Илиноиса Барака Обаму (47) – за свог, 44. по реду, председника. На тренутке је изгледало да нација прославља своје „поновно рођење”, да мења своје биће, у мери коју већина земаља није спремна да на себи примени па да припадника расне, или друге, мањине уздигне до чела извршне власти.

Да ли је могућно да је то она иста Америка која је два пута изабрала Џорџа Буша за председника да би јој он једностраним потезима смањио и самопоштовање и спољно уважавање, питали су се посматрачи. Јесте, одговарају истрајни истраживачи овдашњег карактера, у чијим је одликама и изразита способност за преображавање, у складу са битним чињеницама, поготову кад их занемаре носиоци врховне власти.

Обама је просто слистио републиканског ривала Џона Мекејна (72) надмашивши га у „електорима” (који посредно одлучују о томе ко је изабран за председника), направивши разлику у своју корист, вишеструко, у апсолутном износу и процентуално, већу (338:161) од оне којом га је супарник надмашивао у годинама.

На питање зашто, следи више одговора: 1. Демократа је боље осетио незадовољство грађана, од којих чак девет десетина тврди да им се земља креће у погрешном правцу; 2. Апсолутно се одрекао „бушизма” (а супарника окарактерисао као следбеника тог „катастрофалног курса”); 3. Предложио је орочено повлачење трупа из Ирака, с преусмеравањем војних операција на обрачун с талибанима и Ал Каидом у авганистанско-пакистанском подручју, а новац са ратишта у побољшање здравства, школства…; 4. Заложио се за више социјалне правде, одолевши оптужбама да тако „пропагира социјализам”; 5. Уверио је да ће повећаним разумевањем за друге поправити међународни имиџ САД, умањен разним искључивостима.

Мекејн је доживео убедљив пораз, сматра се, због сплета неких сопствених и мноштвом наслеђених грешака. Највише га је „угробило” тешко наслеђе његовог страначког колеге, председника Буша, поготову актуелна финансијска криза, која је кренула после Мекејнове изјаве да је „наша економија у одличном стању”, из које су „поени” нагло придошли Обами који, за разлику од њега, има и јак антиратни педигре.

Ривали су синоћ (јутрос по средњоевропском времену) одржали говоре који би могли да уђу у антологију беседништва. Обично прилично сувопарни Мекејн у Мемфису је одржао упечатљив говор којим је, признавајући пораз, надмашио своје наступе док се надао победи.

„Мој досадашњи ривал ће ускоро бити мој председник”, рекао је, уз остало, позивајући на националну слогу и подсећајући на историјски дуг према Афроамериканцима. Познат као врсни реторичар, Обама је, пак, овога пута, пред више од 130.000 симпатизера у Чикагу, показао – уздржаност, такође позивајући на национално јединство како доликује будућем националном лидеру, без трунке, другде практикованог, тријумфализма.

Новоизабрани председник, који на дужност званично ступа тек 20. јануара, показао је тако да је свестан огромних искушења која га чекају, а које хроничари оцењују као највеће у модерној историји, коју је само донекле променио својом победом. Буш му, наиме, оставља заоставштину која је ризична као „тројански коњ” непријатељу.

„Ниједан председник после рођења (1961. године) Барака Обаме није се суочио с тако великим изазовима као што њега чекају”, оцењује аналитичар „Њујорк тајмса”. Историчари, наставља аутор, наслеђе које следује Обами „пореде са оним које су имали Абрахам Линколн у време грађанског рата и Франклин Рузвелт који је кормило Вашингтона преузео у периоду Велике депресије (економске). Обама је, додаје се, лидер без стварног искуства у извршној власти, а чекају га изазови као што су два рата (Ирак и Авганистан), заштита земље од терористичких напада и уздрмана привреда.

Можда је, имајући све то у виду, Америка сложно пустила сузу. Томе није одолела чак ни Опра Винфри, као што нису ни многи други црнци, па ни многи белци који су својски прихватили транзицију ка „пострасном друштву”, ка Обами као наставку разноврсних учинака Мартина Лутера Кинга, Дензела Вашингтона, Мајкла Џордана, као и бораца за равноправност раса у сваком погледу.

Сви су се присетили обезнађене давне робовласничке прошлости и „емотивно се препустили изненадним чарима” нове реалности. Пре само 143 године, неко као Обама био би вероватно роб, подсећају хроничари, а данас је он новоизабрани председник највеће силе данашњице.

Такав преокрет није, колико се памти, стварно доживело иједно друго „развијено” друштво. Обама није, додуше, непосредни потомак робова, али јесте, као такав, део њиховог памћења.

Остаје да се види да ли ће сви који су споља поздравили његов тријумф смоћи снаге да следе пример Америке као што следе њене искораке у једностраности. И – да ли ће Обама имати снаге да оствари наде које је пробудио, и овде „и шире”.

Србија: Између наде и сумње

Србија се нада бољим односима са САД након победе демократског кандидата Барака Обаме, изјавио је јуче министар спољних послова Србије Вук Јеремић, изразивши наду да ће односи између САД и Србије бити бољи него што су били са досадашњом америчком администрацијом.

- Свет је очекивао промену и промена се дефинитивно догодила - рекао је Јеремић на конференцији за новинаре после разговора са шефом британске дипломатије Дејвидом Милибандом, преноси Бета.

И заменик председника владе, министар полиције Ивица Дачић сматра да ће избор Обаме за председника САД бити добар и за Америку и за Србију, као и за „развој свеукупно толерантних односа у целом свету”.

- Ко год да је председник Америке, уколико ради као и председник Србије на успостављању партнерских односа, биће добар за Србију - рекао је Дачић, истакавши да „Србија жели унапређење односа са Америком”, преноси Фонет.

Посланици Скупштине Србије јуче су били сложни у оцени да се избором Барака Обаме за председника САД спољна политика Америке у односу на Балкан и Србију неће променити, преноси Танјуг.

Шеф посланичке групе За европску Србију Нада Колунџија оценила је да сви који се баве међународном политиком разумеју да велике силе не мењају нагло своју спољну политику, а да Балкан и Србија нису у врху спољнополитичких приоритета САД. „За Србију је важно да Обамина победа отвара нову могућност поправљања њених односа са Америком“, рекла је Колунџија.

Ни шеф посланичке групе Српске радикалне странке Драган Тодоровић не очекује промену политике САД према Србији. Он је рекао да се актуелна америчка политика „спроводи у последње две децeније”, те да је усмерена „на потпуно разбијање Србије”. Према Тодоровићевом мишљењу, главни задатак новог председника Америке требало би да буде „враћање САД на деловање у оквиру Повеље УН и међународног права”.

Посланик Демократске странке Србије Зоран Шами изразио је бојазан да се „у америчкој политици према Србији ништа неће мењати” и да ће Србија у односу са САД „и даље бити тамо где јесте”. Шами не очекује никакве промене јер су искуства Србије са последња два председника САД „била веома лоша”.

Лидер Либерално демократске партије Чедомир Јовановић изразио је задовољство Обаминим избором, оценивши да је „пробудио наду и веру у животне вредности које су биле маргинализоване у Америци и свету, а посебно у Србији”. „Ми своју шансу не треба да тражимо у ревизији америчке политике према кључним проблемима у Србији, већ у простору који Обама нуди својим политичким концептом“, рекао је Јовановић.

Тадић честитао новом председнику САД

Председник Србије Борис Тадић честитао је јуче Бараку Обами на избору за председника Сједињених Америчких Држава. „Вашим избором створени су услови за отварање нове странице у дугој историји односа Србије и САД током које смо у највећем делу били савезници и пријатељи”, истакао је председник Србије у честитки новоизабраном председнику Сједињених Држава.

Тадић је нагласио да је Србија чврсто опредељена да са САД унапређује билатералне односе доприносећи стабилности и европској будућности Балкана. „Уверен сам да делећи заједничке вредности правде, демократије и слободе можемо да као партнери остваримо промене које ће свет учинити бољим, праведнијим и сигурнијим”, истакао је Тадић у честитки Обами и навео да се нада да ће нова америчка политика имати више разумевања за Србију, која своје легитимне интересе брани на мирољубив и дипломатски начин.

Мантер: Обама је пријатељ Србије

Амерички амбасадор у Београду Камерон Мантер јуче је изјавио да је нови председник САД Барак Обама пријатељ Србије. Мантер је оценио да је Америка бирала између два одлична кандидата који приказују остварење америчког сна - једног ратног ветерана и једног детета емигранта, преноси Фонет.

- Имали смо срећу да бирамо између два одлична кандидата и да изаберемо неког ко је довољно снажан да подржи све оне вредности у које верујемо - рекао је Мантер, нагласивши да избор Обаме представља почетак стварања једне нове атмосфере, истичући да нови председник САД то представља не само за амерички народ, већ и шире, за људе у свету.

  Штампа