Предходна страна

Британски "Тајмс" објавио хвалоспев о Србији

Хвалоспев о Србији

Британски "Тајмс" у секцији намењеној онима који воле путовања објавио је хвалоспевну репортажу о Србији назвавши је "неоткривеним драгуљом источне Европе", а Београд нову европску "кул" престоницу.

Репортер тог листа пише о изванредним баровима, клубовима, првокласним ресторанима, препоручујући својим читаоцима "Андерграунд" техно клуб у Калемегданској тврђави, клуб "Тјуб", бар "Балтазар", "Енергију", бар "Савезног удружења светских путника", "Идиот", Битеф арт кафе, Бен Акибу, као и најстарији ресторан знак питања, саграђен 1825, затим "Зплет", "Стару колибу" "Реку" и "Калемегданску терасу".

Аутор описује и лепоту долине Дунава, у којој се узгаја "изузетно укусно органско поврће", а посебно место у репортажи посвећено је лепоти Калемегданске тврђаве, зеленом парку и погледу на ушће Саве у Дунав.

Београд представља као "добродошлу промену у односу на древне фасаде претерано улепшаних старих градова Европе". Као нарочито лепе грађевине детаљније описује Храм светог Саве, Народно позориште, Стари двор, Народни музеј, Капетан Мишино здање и хотел "Москву".

Као добру вест за своје читаоце, "Тајмс" је истакао и цене у Београду, које су "невероватно ниске за британске стандарде".

Само не о политици
"Тајмс" истиче да су становници Београда изузетно гостољубиви и да се, и поред изражених економских потешкоћа, жале само на то што још испаштају, иако су доста претрпели за време Слободана Милошевића.
- Економске санкције пратило је и ограничење путовања, а нека од њих су још на снази, па је на пример, грађанима веома тешко да добију визе за ЕУ. Било би веома неодговорно покушавати да поједноставите ситуацију у једној од земаља са најкомплекснијом историјом на свету - тако да је најбоље не упуштати се у разговоре о политици, јер многи криве Запад за догађаје из 1999, али све посетиоце веома топло дочекују, пише "Тајмс".

"Главни оброци у најбољим ресторанима су ретко скупља од десет фунти, а квалитет хране је изврстан. Ваљда је то из разлога што је све природно од поврћа до веома укусног меса. О српском роштиљу нетреба ни писати то једино треба пробати. Најбољи коктели у најпопуларнијим баровима коштају од две и по до пет фунти, док ће вас пиво коштати до једне и по фунте. И локална пива (пробајте Јелен пиво или комшијско црногорско "Никшићко") су далеко боља и јефтинија од увозних", пише репортер "Тајмса".

И додаје и да је Београд толико различит да се у њему можете током дана, на потпуно другачији начин уживати, пре него што кренете у вечерњи провод. О престоници Србије још каже да је постала позната по организовању забава и за време бомбардовања, а сада су посетиоцима на располагању многобројни клубови и барови како на отвореном, тако и у тзв. "андерграунд" или "тајним" просторима.

У туристичкој понуди посебно место заузимају новосадски фестивал "Егзит", фестивал трубача у Гучи и традиционална и ромска музика, планине, манастири, вина.

Сладак купус и “мала љута“

Када одете на било коју београдсу пијацу да из камиона купите купус за зимско кисељење, сваки од продаваца ће вам рећи да је купус из Футага или из Бјељине. То су чуване „марке“ српског купуса и то свака домаћица зна. Да би то и доказали, Футожани су већ по доброј традицији на чувеној купусијади гурманима спремали свој чувени купус и сарме.

Футожани су се добро припремили за постављења новог рекорда у броју скуваних сарми, јер уз главни адут - чувени купус, један од српских брендова, прибавили су и казан са дуплим дном. Поучени мађарским искуством (комшијама са севера је први слој сарми загорео па су остали без престижне титуле), Футожани су наручили казан са два дна, запремине два кубна метра, како им сарме не би биле упропашћене, а Гинисов рекорд измакао из руку.

У листове футошког купуса, који сада носи ознаку „Најбоље из Војводине“, завијено је око 400 килограма свињског и јунећег меса. Док се крчкало у великом казану, 60 такмичара се борило за титулу најбољег у кувању купуса и то у две категорије: кување у оранијама и котлићу. У те две категорије су додељене по три награде, а једна је отишла у руке најбољем новосадском јавном предузећу.
- Волим да учествујем на куварским такмичењима иако сам увек четврти - прича Михајло Раусин, један од такмичара. - На „Купусијади“ кувамо слатки купус са јунетином и овчетином, а моје омиљено јело је, ипак, кисели купус са сланином и сувим месом.

Могао се пробати и свадбарски купус који је припремао Дарко Ковачевић у земљаном ћупу од 50 литара. Његов специјалитет се крчкао на ватри, за разлику од осталих такмичара који су кували на плинском пламену.

- Тај ћуп сам кроз највећу гужву у Гучи, за време сабора, носио на леђима - прича Ковачевић. - Мало је фалило да паднем и разбијем и ћуп и себе, али сам успео да га дотерам до Футога и сада у њему кувам најбољи свадбарски купус.

Неко воли да кува, а неко зна да кува, добацује Ковачевићев пријатељ док са врха варјаче срче чорбу коју је „пустио“ купус тестирајући да ли има довољно зачина. Задовољан резултатом сипа „малу љуту“ да „пресече“ укус купуса и припреми се за следећу пробу.

На ракију нису имуни ни мотораши, који су имали свој штанд, али и своје тајне.

- Донели смо купус из Семберије, како бисмо га упоредили са чувеним футошким - прича Жаре из Бељине, члан клуба „Кнез“. - Ми припремамо босански лонац, односно све што имамо ставимо у казан па се то крчка. Једно је сигурно - на крају ће се све појести.

Његов колега из Београда, Сале, члан групе „МК Архангел Србија“, има другачији приступ. Мешовита екипа је донела по неколико зачина и свако има право да убаци све што је донео - па шта испадне.

- Ми не стављамо све што имамо одмах, већ постепено додајемо - открива Сале тајну моторашког специјалитета.

- Увек спремамо нешто између гулаша и класичног куваног купуса, а од избора зачина и количине коју ставимо у котлић зависи и укус јела.

ПОЛА ТОНЕ САРМИ -  У Футогу је у суботу скувано 6.556 сарми, а утрошено је 300 килограма купуса, 400 килограма меса, 35 килограма пиринча, 50 кила црног и четири белог лука. Припремљено је укупно пола тоне сарми. Сарме је мотало 20 жена од девет ујутру у петак све до поноћи, када су почеле да се кувају.

Народ срушио ограду
Успели смо да срушимо Гинисов рекорд и да скувамо 6.556 сарми, а да ниједна није загорела - поносан је Остоја Новаковић, један од организатора „Купусијаде“. - Међутим, имали смо пех. Људи који су хтели да дођу до сарме, после кувања су срушили ограду и умало нису оборили казан, толика је била помама за 2.000 бесплатних сарми.

Иначе, у конкуренцији најбољих котлића прво место је освојио Пера Јовановић из Новог Сада.

Хуманост
Сарме ће после Купусијаде бити прослеђене кухињама Дома за децу ометену у развоју у Ветернику, Удружењу оболелих од церебралне парализе „Сунце“ и народној кухињи.

Драган Стојановић

  Штампа