Предходна страна

Динкић затражио заштиту од тужиоца, и на разговор дошао наоружан фотокопијама чланака који хоће да га дискредитују.

Динкић под гасом

Динкић је уверен да иза дириговане медијске кампање против њега стоје Руси, делови БИА и неки људи за којима је расписана потерница. А разлог је његова нежеља да се без чвстих гаранција да ће гасовод „Јужни ток“ заиста и проћи кроз Србију, не може продати НИС „Гаспрому“.

Прича око енергетског споразума између Србије и Русије све више поприма детективски карактер. Адвокат министра економије и регионалног развоја Србије Млађана Динкића потврдио је београдској „Политици“ да се господин Динкић прошлог понедељка на своју иницијативу састао са републичким тужиоцем Слободаном Радовановићем. Тема разговора били су новински текстови за које министар тврди да су интонирани као напади на њега у смислу његовог професионалног и политичког деловања.

Да се пожали тужиоцу министар је дошао наоружан фотокопијама ових чланака. Али најинтересантније је нешто друго. Наиме, Динкић је уверен да иза дириговане медијске кампање против њега стоје Руси, делови БИА и неки људи за којима је расписана потерница. А разлог је његова нежеља да прода НИС „Гаспрому“ без чврстих гаранција да ће гасовод „Јужни ток“ заиста и проћи кроз Србију. У програму „Утисак недеље” Динкић је изјавио да спровео интерну истрагу која је показала да иза свега тога стоји руски интерес. „Добио сам информације од неких људи да Руси стоје иза тога. Ја просто не могу да верујем да је то тако и да се они служе таквим стварима” – каже министар.

Искрено речено, понекад се чак и ја слажем са Динкићем. И ја не могу да поверујем да се наши енергетичари служе сличним методама. Као прво, пословна репутација кошта више. А као друго, то им једноставно не треба. Јер суштина целог енергетског аранжмана састоји се у томе да у Србију стигну инвестиције, да се створе нова радна места и да се сама земља претвори у фактор расподеле гаса у Европи. И зашто онда, предлажући такве погодности, поготово у ова кризна времена, треба успут плашити министре земаља-партнера до те мере да морају да траже заштиту тужилаштва?

Интересантно, а зна ли руска страна шта је чека у Београду? Јер у петак се очекује посета шефа „Гаспрома“ Алексеја Милера и представника председника у Централном федералном округу Георгија Полтавченка Србији.
Судећи по нашем разговору са Наталијом Вјалкином, портпаролом компаније „Гаспромнефт“, која и треба да купи активе НИС-а, овде се таквом заокрету нису надали.

„Може ли се рећи да су сви неспоразуми страна отклоњени и да су сви захтеви Србије задовољени?“ — питали смо госпођу Вјалкину након недавног заседања Мешовите међувладине комисије.

Хоћу да кажем да озбиљних неспоразума није ни било. Разматране су техничке етапе посла. Да, заиста, ми до 20. децембра планирамо да потпишемо купопродајни уговор. И када датум буде уговорен, споразум ће бити потписан. Никакви услови од када је потписан Енергетски споразум нису мењани“.

„Али, многи медији су обратили пажњу на то да су преговори делегације „Гаспромнефта“ и српске стране трајали доста дуго и нису увек текли глатко“ – потсетили смо госпођу Вјалкину.

„Ја се не бих орјентисала на саопштења медија, зато што се око таквих пројеката често појављује мноштво спекулација. А преговори су трајали доста дуго зато што су решавана бројна техничка питања. То је озбиљан пројекат међународног нивоа и зато треба размотрити све детаље. Не може се рећи да су Срби заузели став несагласности и да смо морали да их наговарамо. Преговарачки процес завршен је позитивно за обе стране. Компромис је нађен“ – рекла нам је портпарол „Гаспромнефта“ Наталија Вјалкина. Али без обзира на све то, Динкић се није устручавао да изјави како поседује информацију да руска страна плаћа новинарима нападе на његову персону.

Потез Динкића изгледа до те мере чудно, као да га је повукао под истим оним гасом за који се толико бори. Али само у случају да слепо верујете да су све његове мисли усмерене само на побољшање услова енергетског споразума за Србију. Да је заиста тако, он не би оптуживао потенцијалне партнере да поткупљују новинаре да би га склонили са положаја, већ би се потрудио да нађе са њима заједнички језик. Али не, министар води прави рат против Руса, сада већ и уз ангажовање тужилаштва.

И ту сам се сетила вероватно такође негде наручених текстова о његовим финасијским интересима у неким европским енергетским компанијама које су такође сматране потецијалним купцима за НИС. И ако се активност министра посматра са тог аспекта, онда све то делује сасвим логично и оправдано.

Ми, наравно, нисмо спроводили интерну истрагу делатности српског министра, и све гласине о његовом могућем личном интересу за обарање енергетског споразума нашли смо у јавним гласилима. То за случај да и нас за нешто осумњиче.

Дно дна

Жао ми је оног Кришта

Ма, није страшно. Наћи ће Млађан неког новог експерта који још није збринуо праунуке. Има у Србији Кришта колико хоћеш.

И лепо сам мислио да се тиме више не бавим, али неда мени ђаво мира, видим Динкића на оној проамеричкој телевизији. И схватам да је Кришто један диван човек, препоштен руководилац и невероватно успешан привредник, ма скоро су ми сузе пошле, толико ми је било жао, што њега и Млађана тако неправедно блате, оптужују и прогањају медији и неупућени народ за који се несебично жртвују отпуштајући га.

После Динкићевог гостовања схватио сам ко су прави кривци:

1. „Прес” – није хтео да плати рекламу! Да је платио, Кришто би био још успешнији, могао био да направи већи бонус и да га стрпа у џеп. Љути што морају да плате, компромитовани новинари из „Преса” покренули су хајку на невиног Кришта и још невинијег Динкића.

2. Руси – они стоје (вероватно) иза свега, незадовољни због гаса. И тај уговор, за који се без разлога мисли да би нас бар мало извадио из г…, у ствари је, по Динкићу, покушај Руса да нас з…, па ће он спасти наивне Србе од подмуклих Руса.

3. Јелена Карлеуша је, по сопственом признању, дуго била невина, а Кришто је још увек. Делимично је крив што, у овој кризној ситуацији, није склонио бонус паре на страну, па их касније мазнуо. По моме мишљењу, крив је што је дозволио да га ухвате. Млађан лепо каже, ако сам добро разумео, да и други мажњавају (сасвим нормално), а страда само сироти Кришто.

4. „Курир” и остале новине које нон-стоп каљају Млађану углед и хушкају екстремне припаднике необавештеног народа да насрну на хуманог Динкића и остале Криште.

5. Криви су: влада (све је знала), опозиција (заједно са Русима плаћа новинаре да пишу лажи), бивши полицајци који новинама дају лажне информације (када је Динкић истим новинама давао информације, тада су биле истините) и многи други... Млађан и његов најбољи пријатељ Тадић ће од Србије направити „бистар поток из кога ће бити уклоњене све рибе које муљају”.

Е мој Млађане. Не каже се џабе да риба смрди од главе.

У једном се потпуно слажем са Динкићем. Неко мора да ме ј…! Или новине ако лажу, или он са свим својим Криштима, ако је то што се пише истина.

Дно дна.

Воли вас Борисав ваздухопловац Ђорђевић.

П. С. Што је најшашавије, формално-правно гледано, Кришто није прекршио закон. О моралу нећу да говорим. Тога код ових што хоће од Србије да праве поток и то бистар, нема. „Породицу бистрих потока” на Руднику, такви су асфалтирали, а замутили су све воде ове несрећне земље. Дубоко у муљу, лове у мутном.

Пише: Борисав Ђорђевић – „Бора чорба“

Наш најбољи пливач Милорад Чавић уочи одласка на Европско првенство у Ријеци каже да ништа није видео од пара (200.000 евра) о којима говори Министарство спорта које припада Динкићевој странци Г17 плус и пита се да ли се оно плаши да ће он освојити још неку медаљу…

Наш најбољи пливач Милорад Чавић после завршних припрема у Италији учествоваће на Европском првенству у малим базенима у Ријеци (11-14. децембар). Његов тренер Петар Поповић задовољан је како су протекле припрем у Италији, иако су кренуле с малим закашњењем јер је Чавићу био неопходан одмор после Олимпијских игра у Пекингу:

– После немилих догађаја на „Ташу” Милорад је провео месец дана на припрема у иностранству, где је имао адекватне услове за рад. Очекује нас велика конкуренција у Ријеци, јер ту ће бити већина врхунских европских пливача који ће желети да се искупе за неуспех у Пекингу. Био бих задовољан било којом медаљом, а свакако неуспех би био ако останемо без ње, јер пливач Чавићевих квалитета може да освоји одличје.

Освајач олимпијског сребра Милорад Чавић после одмора вратио се тренинзима и верује да није пуно изгубио:

– За мене би било боље да имам још месец дана за припреме, али задовољан сам како је све протекло. Пре месец дана оборен је мој европски рекорд па ће предстојеће такмичење сигурно бити жестоко.

Наставак конференције претворио се у полемику између Славише Златановића, државног секретара са спорт, и Чавића. Последњих недеља била је актуелна прича о Чавићевом напуштању земље, новчаним наградама... Министар омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић је јуче изјавила да „између министарства и Чавића нема несугласица”, али је он оставио другачији утисак:

– Причало се о томе колико ја зарађујем? Зашто појединци изјављују да сам добио 200.000 евра? Ја нисам добио један евро на изволи. Са спонзором Олимпијског комитета „Теленором” потписао сам уговор, ово је бизнис и ја сам професионалац, тако да ни 50.000 за сребрну медаљу нисам добио тек тако.

Петар Поповић се осврну на лошу комуникацију између Министарства омладине и спорта и самог Чавића, па се, како је рекао, створила искрвљена слика у јавности. Уз подсећање да је то Министарство платило казну после избацивања нашег пливача са Европског првенства у Ајндховену.

Чавић је истакао да не жели да прича о новцу и да га је све ово веома погодило:

– Наши спортисти у овој земљи немају услове за тренирање. Не знам да ли бих и ја добио термине на Бањици да нисам Милорад Чавић. Или је можда на „Ташу” нека цигла требала да погоди мене, па да се после тога направи нови базен. Мој план је био да 10 дана тренирам у иностранству а 20 у Србији, али за то овде не постоји могућност. Ја сам номад, немам кућу и то је моја реалност. Ако постоји место где припадам то је онда овде, али ја овде немам где да тренирам. Мени су неопходни максимални услови за припреме а то мени државе не може да пружи.

Славиша Златановић је истакао да Министарство омладине и спорта додељује финансијска средства Олимпијском комитету, који процењује где ће та средства отићи. Када је реч о објектима пошто Министарство није корисник тих објеката не може ни да улаже у њихову обнову.

Чавић се опет надовезао на причу о новцу, рекавши да га је срамота што о томе прича:

– Где је овде дух спорта? Ја од свих тих пара ништа нисам видео. Да ли се Министарство плаши да ћу освојити још неку медаљу? Онај ко јури за новцем никада неће постати шампион. Нисам у овом спорту због пара, од државе сам само тражио да ми обезбеди средства и услове за рад.

До наредих Олимпијских игра имају четири године, али припреме по Чавићевим речима већ треба да почну:

– Све то треба да буде урађено сад, а не за две, три године ако држава не може да обезбеди неопходне услове спортистима питам се када ће бити у стању.

Чавић ће ускоро добити 90.000 евра, а за 52.000 евра чека се одлука Владе наредних дана, уз већ уплаћених 52.000 евра то ће бити нешто мање од 200.000 евра и тиме би ова прича требала да буде завршена по речима Славише Златановића.

У Београду тренутно ради затворени базен на Бањици, што је за град у коме живи више од два милиона људи далеко испод стварних потреба. Градски секретар за спорт Игор Микља истакао је да се ради на поправци „Таша” а у плану је да наредне године почне да ради и већ заборављени „11. Април”.

Милорад Чавић ће сигурно „крстарити” нашим друмовима, захваљујући уговору са „Гранд моторсом” возећи џип „кугу” чије је промотер.

Српски ас је још једном показа да је прави спортиста, истакавши да као и сви победници не воли да губи и да зато жели добре резултате у Ријеци, која је „мали корак до Рима”, у којем ће наредне године Светско првенство. А биће тамо и Фелпс...

  Штампа