<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
   Политички коментари 29. децембар 2008.

Предходна страна

Традиција интервјуа начелника Генералштаба Војске се наставља, сваки од њих је даван у различитим околностима али ни један није био у заштити Војске

Одбрана земље или сукоб у ДС-у

Како год узмемо када начелници ГШ почну са интервјуима нешто је у држави Србији труло, па ће неко морати бити и смењен или је већ смењен али то није обелодањено. Оно што је у свим тим интервјуима и смењивањима заједнички именитељ је да нико није те интервјуе давао због лошег стања и бриге за Војску већ за своју каријеру и положај.

Ако се присетимо, непосредно пред бомбардовање 1999 тадашњи начелник Генералштаба Перишић дао је свој интервју нападајући Милошевића и после тога био је смењен. У ствари када је Перишић сазнао да ће бити смењен одважио се да да интервју и у њему нападне Милошевића и његову политику. Генерал Павковић је своје интервјуе дао након што га је Коштуница сменио са места начелника ГШ, јер се потајно надао да ће га молба код Ђинђића спасити смењивања. Свакако лоша јер је Ђинђић управо био главни заговорник његове смене. Садашњи начелник ГШ Понош даје свој интервју Политици, по налог врховног команданта Тадића да би се председник Србије обрачунао са надирућим страначким опонентом Шутановцем. Или и Понош већ зна да ће бити смењен па део одговорности за разбијање Војске са себе али и Тадића жели да пребаци на Шутановца.

Много је питања па војнополитички коментатор пита: Шта се догодило са дугом традицијом потпуне потчињености војске политичкој власти, и како то да сада одједном потчињени Понош критикује свог надређеног, министра одбране Шутановца? У свом коментару “Ма крив је заставник Жика Лазански није хтео ли није смео да оде и корак даље па да постави кључно питање: Мирише ли ово на унутар страначки обрачун у ДС-у између Тадић и Шутановац а начелник Генералштаба Понош је само извођач прљавих радова у рукама Тадића?.

Али да би сте имали потпунији преглед у тексту је приложен интервју генерала Поноша, поједини коментари и жначајнији изводи са седнице Одбора за одбрану и безбедност Скупштине Србије

Ма крив је заставник Жика

 

Шта се догодило са дугом традицијом потпуне потчињености војске политичкој власти?

 

Баш као у филму о „добром и лошем полицајцу“, Војска Србије као да нема довољно унутрашњих проблема, па сада проблеме прави и главнокомандујућем, председнику Републике Борису Тадићу. Да ли је онда начелник Генералштаба генерал Здравко Понош, после Аписа, заправо и први бонапартиста на овим просторима? Шта се догодило са дугом традицијом потпуне потчињености војске политичкој власти, некада СКЈ, а после владајућим странкама? Је ли јавна полемика коју је покренуо генерал Понош знак велике кризе у оружаним снагама Србије, или је једина српска институција која је још увек у оперативном стању у искушењу које представља могућност ауторитарне реакције, да наметне ред друштву које је већ ушло у период који претходи хаосу? Колико најновији сукоб између начелника Генералштаба и министра одбране шири феномен распада, који је резултат опадања ауторитета државе и линије субординације у војсци?

 

Генералштаб Војске Србије је део Министарства одбране Србије. Министарство одбране је цивилна управа, а не цивилна контрола Генералштаба. Политику одбране Србије води Министарство одбране, а не Генералштаб, и када начелник Генералштаба не оде на састанак са командантом Кфора, а да то министар одбране нема појма, то није добро. Када начелник Генералштаба у Напуљу разговора са представницима НАТО-а о ревизији Кумановског споразума и око тога наступа у јавности, а да о томе министар одбране нема појма, то није добро, чак и када је идеја ревизије добра.

 

Члан 18 Закона о војсци каже да министар одбране координира и спроводи утврђену одбрамбену политику и руководи целином система одбране укључујући и војску Србије. Јавља ли се Генералштаб као отуђени центар моћи? Није проблем што је генерал Понош наступио у јавности, он има овлашћење министра одбране да јавно наступа, али мислим да је проблем ипак требало да се решава много дискретније. Осим тога, начелник Генералштаба већ недељама не долази на колегијум министра одбране, нити шаље свог заменика. Да ли је ланац командовања нарушен? Генерал Понош тврди да није, јер он сматра да он одговара само врховном команданту, односно Борису Тадићу, а да је Министарство одбране само цивилна контрола. Закон у члану 18, када је мирнодопско време, каже другачије. У случају рата ствари стоје другачије, али сада није рат.

 

Податак о броју регрута који се одазивају позиву у војску министар одбране добио је управо од начелника Генералштаба, па је врло занимљиво како је онда тај податак „фарса“. Прича о око 400 милиона динара „изгубљених на курсним разликама“ има своју предисторију. Министарство одбране тражило је од Народне банке да купи одређену своту девиза и тако заштити свој новац, али то Народна банка није одобрила. Евро је од стране Министарства одбране био пројектован на 85 динара, али је неко време он био и 76 динара. Нико не говори и о томе.

 

Зашто Генералштаб ради на томе да обавештајно-извиђачка управа добије безбедносно-контраобавештајну функцију садашње ВБА? Финансијска питања, тендери? Министарство одбране је позвало буџетске ревизоре да испитају пословање у тој кући. Имамо ли политику одбране, да ли смо безбедни? У само пет дана чули смо различите одговоре. „Хоће ли Србија бити безбедна 2015. или 2020. године“, запитао се генерал Понош. Да није мало претенциозно, јер таква дилема достојна је само маршала Тита: „Спремајмо се као да ће сутра бити рат“. А како смо се спремали протеклих година?

 

Војну кућу зидали смо од крова, не од подрума. Прво је „великом реформом“ одређен број војника, па тек онда задаци те војске. У свету је обрнут случај. Онда су линеарно пензионисани многи способни официри, научни институти су обезглављени, а нови корифеји војних реформи хтели су да угасе борбену авијацију и да ваздухопловство сведу на три транспортна хеликоптера и један транспортни авион. Који би пребацивали наших 1.000 понуђених војника у Ирак и Авганистан. Затим су погашене све војне традиције у копненој војсци и бригаде именоване од броја један, па надаље. Оклопне бригаде су разбијене и прешло се на енглеску формацију оклопних батаљона, при чему ми немамо ни самоходну артиљерију ни авијацију копнене војске која подржава такве енглеске оклопне батаљоне. Па смо онда у Војводини распоредили само једну бригаду чији су батаљони међусобно доста удаљени. Па су онда корифеји нове српске војне мисли рекли да рата на нашим просторима неће бити у следећих 50 година. Онда се Атлантски савет у Београду окомио да продаје војну имовину, откуд они одједном изникоше – нико не зна. Онда је складиште муниције у Параћину одлетело у ваздух, иако је Генералштаб био претходно упозорен да је барут у том складишту постао нестабилан. За катастрофу је оптужен заставник Жика. Затим су нам испадале и бомбе из камиончета, крив је био старији водник. У међувремену смо закључили да укупни броја војника мора бити већи, јер у Копненој зони безбедности морамо да користимо и припаднике Речне флотиле. У међувремену, први војници војске Србије рођени у касарнама, од родитеља војних лица који немају станове, одлазе на одслужење војног рока.

Из касарне у касарну. Време је да главнокомандујући каже своје...

Интервју: Генерал-потпуковник Здравко Понош

Политика одбране земље не постоји

Није ово сукоб две личности, него судар концепција о томе где ће Србија, као безбедна земља, бити 2015, 2020. године У јучерашњем броју „Политике” трагали смо за разлозима јавних несугласица између генерала Поноша и министра одбране Шутановца. Генералски врх је у прошли петак бојкотовао министра одбране на традиционалном годишњем пријему.

Нечелник Генералштаба Здравко Понош лично је „препоручио” својим најближим сарадницима да се клоне те прославе, желећи тако да упути поруку јавности о стању у систему одбране. Његова оцена тог стања битно се разликује од министрове. Први генерал сматра да је у оптицају министров агресивни маркетиншки приступ, који игнорише стварне потребе безбедности земље. О томе смо разговарали са генералом Поношем.

 

·   Да ли је ваша одлука да нека битна питања српске одбране покренете управо у овом часу производ спонтаног незадовољства, или је она сазревала дуже?

- Ја сам то морао да урадим кад сам видео да реформа стоји, да немамо никакав план. Ако се нешто и кретало, то је био производ инерције. Нисам желео да таква врста штете буде приписана војничкој немоћи, и више пута сам указивао и на застоје и назадовања.

 

·   Коме сте указивали?

- Министру одбране на његовом колегијуму. Али сам брзо разумео да тај колегијум није место где се решавају проблеми, него амбијент за размену комплимената. А од тога је било мало користи. Покушао сам чак и да опрезним симболима укажем на проблеме, најпре у војним, а затим и у другим гласилима. Писао сам један текст за „Војно дело”, али све је то било узалуд.

 

·   Како сте разумели своју мисију?

- Мислим да сам имао јасну визију, и желео сам да је поделим с онима с којима бисмо имали заједничку моћ да је остваримо, да се извучемо из губитничког менталитета и вратимо победничком, који је српском војнику својствен, да престанемо да „кукамо” и жалимо се, да не правимо од себе вечне жртве, него да решавамо проблеме.

 

·   Јесте ли решили неки од њих?

- Знао сам од почетка да систем у коме сам се нашао не прави него троши паре и да мора да их потроши паметно. У тој сфери су моје највеће замерке Министарству, што због лошег пословања 2008, када смо имали паре, сада већ трошимо паре из 2009. које немамо. Због лоше политике одбране и екстензивног разумевања односа према буџету, за оперативни живот војске у 2009. остаће нам само пет одсто средстава. А то значи да наш артиљерац неће бити у могућности да испали свој пројектил. Финансијска одрживост система је крајње спорна. Имали смо 867 милиона евра, нисмо их потрошили и за ту верзију екстремно лошег разумевања финансирања система одговорно је Министарство. Само на олаком игнорисању курсних разлика изгубили смо 400 милиона динара.

 

·   Каква је у томе улога политике одбране?

- Политика одбране овде функционише само симболично. Рекло би се да не постоји. Ми се довијамо у околностима кад у држави нема стратегију националне безбедности, па у складу с тим ни стратегије одбране.

·   Па, на основу чега онда радите?

- За време мандата министра Зорана Станковића постојао је план заједничке реорганизације. А сада немамо ни то.

·   Због чега немате?

- Због некомпетенције, неодговорности, неспособности, ароганције...

 

·   Изгледа да је ваша пројекција професионалне војске до 2010. коначно неостварива?

- Са оволико пара не можемо да направимо професионалце. Уместо да запослимо војнике по уговору, Министарство одбране одлучује да у свој састав уведе још 1.000 људи из војнодоходовних установа. Тако да се бројно стање мења на штету оперативног дела система. Војска данас има 19.500 плаћених људи у свом саставу, а Министарство 10.000.

 

·   Министар се често појављује у јавности. Дели кључеве од станова, говори о знатном повећању плата...?

- Да, то је добро. То су ствари које би морале да се подразумевају, али то није суштина. Ми нисмо овде само да бисмо имали станове и плате, и то не можемо рачунати у успех. Ми меримо успех кроз повећање оперативних могућности наших јединица. Ми нисмо социјална установа, наша срећа се не може састојати у томе што ће нам неко уделити стан.

 

·   Српску јавност јако интересује шта је урађено на повећању борбене готовости?

- Министарство одбране није учинило готово ништа. Јавност добија информације колико је авиона ремонтовано, а не зна колико није. У ремонтним заводима имамо више ваздухоплова него на свим стајанкама.

 

·   Како онда тумачите свој сукоб са министром?

- Није ово сукоб две личности, него судар концепција о томе где ће Србија, као безбедна земља, бити 2015, 2020. Грађани Србије морају знати како се паре у ту сврху троше, а то данас нико не зна осим оних који троше. Ово је сукоб концепције ГШ која постоји и недостатка било какве концепције Министарства одбране.

 

·   Какав је ваш однос према цивилној власти?

- Ми не желимо да ометамо власт, али смо сигурни да та власт мора да омогући струци да ради.

·   Да ли су тачне верзије о милитаризацији Министарства одбране?

- Ја не знам да ли је то милитаризација, али Генералштаб има 192 пуковничка места, а МО 476. Војска има 28 генералских места, а МО 15.

 

·   Размишљате ли понекад о алтернативном позиву. На пример, шта бисте радили после војске?

- Док радим један посао, потпуно сам у њему. Ако бих морао да радим нешто друго, верујем да бих био успешан, чак и ако бих почео као грађевински радник. Мислим да бих за три месеца био пословођа на градилишту.

·   Јесте ли били на концерту Мирослава Илића?

- Не, то није мој сензибилитет. Гледао сам Стинга и Стоунсе. Радо бих посетио концерт Џонија Штулића.

 

Форум за безбедност и демократију: Гест непримерен војницима

У Закону о Војсци Србије у члану 18. пише да Војском Србије руководи министар одбране

 

Недолазак начелника Генералштаба Војске Србије и чланова његовог најужег колегијума на новогодишњи и божићни пријем Министарства одбране је гест непримерен војницима и нарушава углед Министарства и министра одбране. То баца озбиљну сенку на једну, по свему судећи, веома успешну реформску годину у сектору одбране, оценила је невладина организација Форум за безбедност и демократију.

„Такав јавни гест-порука из Генералштаба, пред бројним еминентним званицама из земље и иностранства, истовремено није усмерен само према министру и Министарству одбране већ се на њега може гледати и као на манифестацију забрињавајућег односа према укупној јавности и поимање утицаја цивилног друштва, на сектор одбране и Војску Србије”, каже се у саопштењу те организације.

 

Форум позива начелника Генералштаба да „службено демантује тврдње у медијима да је недолазак на пријем генерала био организован, јер се у супротном јавно пристаје на непослушност и супротстављање и кршење Закона о Војсци Србије, у којем у члану 18. пише да Војском Србије руководи министар одбране”.

У саопштењу се изражава озбиљна забринутост „због досадашњег односа и ’јавног ћутања’ о овом скандалу” и наводи да „нема гласа ни са стране председника Републике (који, такође, није присуствовао поменутом пријему). Форум је позвао на превазилажење скандала „како би се предупредио даљи основ за бројне спекулације и питања о људском и законском квалитету ланца командовања Војском Србије”.

Љубодраг Стојадиновић

Понош наредио бојкот Шутановца!

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Здравко Понош отпочео је жестоку офанзиву против министра одбране Драгана Шутановца!

Понош је, како Пресс сазнаје, наредио генералима да бојкотују новогодишњи пријем који је министар Шутановац организовао 18. децембра! Понош је неколико генерала који су кренули на овај пријем буквално вратио са прага Дома гарде на Топчидеру! Начелник Понош је у позивницама, уз министра Шутановца, најављен као један од домаћина, али се уопште није појавио, што је више него скандалозно! - каже саговорник Пресса из врха власти. Он тврди да не зна шта су тачни разлози за овај „напад" начелника Генералштаба на министра.

Поред тога што се није појавио на пријему, начелник Понош је телефоном позвао све генерале и наредио им да не иду на пријем! Генерали се нису појавили на пријему, али су се сви скупили у оближњем ресторану на Топчидеру, који се налази на само стотинак метара од Дома гарде. И сви су били запањени оваквим Поношевим наређењем... - наводи саговорник Пресса, и додаје да „постоје информације" да је начелник Понош забранио генералима сваку комуникацију са министром Шутановцем без претходних консултација с њим. Да нешто дебело није у реду у врху српске војске показала је и суботње полагање заклетве прве децембарске класе војника Копнене војске и полазника Првог центра за обуку КОВ у Сомбору. На овој свечаности, наиме, није се појавио генерал Понош. Уместо начелника појавио се његов изасланик, генерал-мајор Љубиша Диковић, а децембарској класи честитао је и заменик команданта Копнене војске генерал Владимир Стојиљковић.

Начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош током јучерашњег дана није био доступан новинарима Пресса. С друге стране, министар Шутановац на јучерашњој конференцији за новинаре није желео да детаљније говори о односима са генералом Поношем. На питање новинара зашто се ни он ни Понош нису појавили на полагању заклетве у Сомбору, као и зашто начелник ГШ није дошао на новогодишњи пријем на ком је најављен као домаћин, Шутановац је рекао: На полагању заклетве нисам био, јер сам био у посети Трећој бригади на југу Србије у Копненој зони безбедности... Генерал Понош је имао оправдање, али најбоље је њега да питате зашто није дошао... - рекао је Шутановац.

На конкретно питање да ли постоји сукоб између њега и генерала Поноша који је, наводно, незадовољан резултатима министарства и да ли има комуникацију са Генералштабом, министар Шутановац каже да „има директну комуникацију са генералима". Наравно да комуницирам са генералима. До сада нисам имао прилику да чујем да су они незадовољни, чак напротив! Али, најбоље је да то питате њих...

 

Сукоб министарства и војске претња за државу

 

Одбор за одбрану и безбедност од владе тражи обавештења о стању припрема за одбрану земље. Без захтева за смену генерала Поноша


Начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Здравко Понош на седници Скупштине Србије - Одбора за одбрану и безбедност

Одбор за одбрану и безбедност Скупштине Србије једногласно је јуче од Владе Србије затражио да обавести парламент о стању припрема за одбрану земље, али се већина чланова одбора успротивила предлогу председника одбора Драгана Тодоровића (СРС) да ово тело од председника Републике Србије Бориса Тадића тражи разрешење начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковника Здравка Поноша. Тодоровић је изнео такав захтев, јер сматра да је генерал Понош иступима у јавности прекршио Устав и закон.

 

Седници, сазваној поводом обелодањивања несугласица између Поноша и министра одбране Драгана Шутановца, присуствовао је генерал Понош. Шутановац се није појавио, а у писму упоћеном одбору, које је прочитао Тодоровић, навео је да „није у могућности” да дође и изразио спремност да првом наредном приликом члановима изложи стање у систему одбране. Извор у Министарству одбране је „Политици” рекао да позив за седницу није упутио одбор, него његов председник Тодоровић.

 

Марко Ђуришић (ДС) оценио је да је Драган Тодоровић сазвао седницу да би се наставила манипулација грађанима, наводећи да нико од чланова одбора није добио никакав материјал.

 

Посланик СРС-а Зоран Красић рекао је да је Понош прво требало све своје примедбе да саопшти министру одбране и председнику републике, па чак и Одбору за одбрану и безбедност. Тек ако нико до њих не би реаговао, према Красићевим речима, Понош би, „као частан човек” требало да поднесе оставку и напусти Војску Србије, после чега би слободно могао са свим примедбама да изађе и у јавност.

 

Понош: Безбедност земље није угрожена

Понош је, међутим, оценио да је имао пуно право да јавности саопшти све што је рекао и додао да је он на место начелника Генералштаба постављен наредбом и да само наредбом може са тог места и да оде. „Не решава се то оставком. Нисам ја председник општинског одбора”, рекао је Понош.

 

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Здравко Понош изјавио је на седници Одбора за одбрану и безбедност да безбедност земље није угрожена и да Војска Србије и систем субординације функционишу, истакавши да „приче о било каквој побуни немају везе са стварношћу”.Понош је рекао да догађања у Војсци Србије нису „лични рат” њега и министра одбране Драгана Шутановца. „Војска није ни моја ни његова, ни ваша, српска војска припада свим грађанима Србије који имају право да знају како она функционише, у какву војску шаљу своју децу и да ли ће она живети у безбедној Србији за десет или петнаест година”, нагласио је он замоливши чланове одбора да седницу не злоупотребљава у дневнополитичке сврхе.

 

„Питања која сам покренуо нису део страначке борбе већ очувања и јачања одбрамбене моћи земље, за коју ја сносим део одговорности, али део те одговорности сносите и ви и било би боље да сте та питања ви поставили уместо мене” казао је Понош. Он је прецизирао да је неопходно донети стратегију одбране, националне безбедности и стратегијски преглед одбране, након чега ће бити могуће усвојити доктрину војске и функционалне доктрине.

 

„Војник сам и прихватићу сваку одлуку надлежног државног органа, која се тиче моје каријере, али док сам на челу Војске Србије нећу дозволити да се не поштују принципи старешинства и субординације”, нагласио је Понош. У Закону о Војсци Србије, члан 18, пише да министар одбране „координира и спроводи утврђену одбрамбену политику и руководи Војском Србије”.

 

Српска политика

 
Предходна страна

  Штампа

.


     © 2002 Српска политика