Предходна страна

Тужилаштво за ратне злочине Србије има необориве доказе о трговини органима косметских Срба

Унмик крио злочине пуних пет година

Тужилаштво за ратне злочине Србије има необориве доказе који указују на постојање масовних гробница на северу Албаније у које су бачени посмртни остаци отетих Срби са Косова и Метохије, а којима су претходно извађени органи.

БЕОГРАД – Тужилаштво за ратне злочине слаже и последње коцкице стравичног мозаика трговине људским органима, а сви доказни материјали ускоро ће бити предати Дику Мартију, известиоцу Савета Европе за питање трговине органима, који би почетком следеће године требало да посети Србију.

Сакривене странице
Тужилаштво за ратне злочине Србије успело је да дође до још седам нових страница од девет, које су истргнуте и без трага нестале, из извештаја Унмик-ових форензичара који су обишли „жуту кућу“ код Буреља на северу Албаније у којој су Србима са Космета вађени органи ради продаје. Портпарол тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић каже за Глас јавности да тужилаштво располаже фотографијама за које су стручњаци Унмика претпостављали да су масовне гробнице, али и свега другог што је пронађено у „жутој кући“ и око ње. Око „жуте куће“ пронађени су лекови, хируршки инструменти, шприцеви, контејнери за медицински отпад, као и многе друге ствари које су карактеристичне за рад хируршких екипа а који не срећу у домену нормалног лечења пацијената.

На фотографијама које су Унмикови форензичари снимили још 04. фебруара 2004. године, а које је неко упорно крио од јавности готово пуних пет година, виде се и комади газе, бочице „транксена“ (који опушта мишиће), „ефералгана“, „хлорамфеникола“, маказе, ножеви... „То су све материјали које користе само хирурзи“, а у „жутој кући“ није била никава болница нити операциони пункт за евентуално лечење, каже Векарић. У делу до сада скривеног Унмик-овог извештаја, који је тужилаштву до скора био недоступан, налазе се и фотографије три локације за које су истражитељи сматрали да су масовне гробнице у којима су закопана тела отетих и после вађења органа убијених Срба. Две од тих локација су мочваре у околини Буреља, док је трећа равница која се налази 1,6 километара од стравичне „жуте куће“.

Лажи Катућија
Векарић каже да тужилаштво располаже са преко сто страница материјала као и исказима више од 130 сведока, са чим ће бити упознат и Марти. Занимљиво је да је немачки политички недељник Шпигл у недавној репортажи под насловом „с краја цивилизације“ писао о селу Рибе надомак града Буреља и „жутој кући“ породице Катући.

„Породица разјарено одбацује гласине да су у њиховом подруму српским заробљеницима вађени органи и затим продавани за трансплантацију. Ипак, сумња остаје“, констатује Шпигл у тексту „Кућа на крају света“, у којој говори о Бурељу, који „изгледа као уклет“. У опису разговора са 77-годишњим газдом „куће страве“ Абдулом Катућијем, Шпигл преноси старчеву изјаву „да су једног дана, у фебруару 2004. године, у његову кућу, док је он чувао овце у брду, банули тешко наоружани полицајци и странци, заједно с једним албанским државним тужиоцем, све преокренули, чак и пикавце покупили, а неком хемијском течношћу, да би открили трагове крви, попрскали собе“. Немачки недељник указује и на детаље из приче старца, коме, кад год не може нешто да објасни, у помоћ прискачу унуци, који невешто негирају наведене доказе.

И Руси укључени у истрагу
Како су пренели медији, у истрагу трговине органима укључили су се и Руси, који основано сумњају да су међу несталим Србима и другим нелабанцима са Косова и Метохије налази и 50 Руса који су отети у јужној српској покрајини средином 1999. године. Руси су формирали своју комисију која треба да испита ову страшну аферу, али и да истовремено спречи даље уништавање трагова и доказа. Наиме, постоје оправдане индиције да је садашњи албански премијер Саљи Бериша са бившим командантом терористичке „ОВК“ и некадашњим косметским „премијером“ Рамушом Харадинајем већ уништио или сакрио доста доказа.

Једна од таквих мука за старца било је и питање чему су служиле празне флаше од инфузионе течности са средствима за опуштање мишића, завоји и игле, које су пронашли истражни органи у близини старчеве куће. На збуњеност старца да на таква питања одговори упада унука и каже: „У овом окружењу, без одговарајуће медицинске бриге је потпуно нормално да људи сами себи у нужди дају ињције“, преноси лист изјаву 26-годишње Катућијеве унуке, оцењујући да то, ипак, не звучи уверљиво, јер се ради о ињекцијама које се користе искључиво у хирургији.

Крв кључни доказ
Кад је реч о пронађеним остацима крви у њиховој породичној кући, унука каже да се ту породила једна жена, а осим тога, ту се и за исламске празнике, како је рекла девојка, „коље стока“. Запањујуће је да се стока коље усред куће?! - а објашњење не одговара ни анализама јер људска и крв и крв стоке су различите. Што вероватно унука није знала.

И код боје куће у помоћ деди опет су прискакали унуци - сви сведоци описали су је као жуту, а она је сада бела. И за то Катућијеви имају „објашњење“. Иако су у почетку тврдили да је кућа увек била бела, унука се касније „присетила“ „да су је прекречили за једну свадбу“, преноси Шпигл, указујући на то да су истражни органи испод беле боје, ипак, пронашли - жуту.

Убеђен сам у истинитост података Карле дел Понте, указивао сам на илегалне трансплантације на Косову, каже др Нинослав Ивановски

Траг трговине органима води у Македонију

Поред Албаније један од трагова трговине органима води у Македонију, па ако се све повеже са јесенас објављеном афером с приватном приштинском клиником за трансплантацију бубрега, поставља се питање да ли је вађење органа заробљеним Србима било и на самом Космету?

Скопље – Македонија се по други пут ове године нашла у жижи прича о илегалној трговини људским органима: први пут јесенас поводом афере с приватном приштинском клиником за трансплантацију бубрега, и ових дана када је поменута као једна од дестинација за трговину органима Срба несталих на Косову. У оба случаја није се отишло даље од незваничних прича које су учестала тема у македонским медијима и порицања македонских здравствених и полицијских органа да је у Македонији регистрована таква појава.

Насупрот њима, са скопске Неуролошке клинике јавност је алармирана о прљавим работама око продаје и трансплантације људских органа, а када је истим поводом, 2007. године, Македонија споменута у извештају Америчке здравствене организације, македонска влада је одржала консултације са здравственим институцијама и наложила да се случај испита и утврде чињенице. У сенци покушаја да се демантује да је Македонија важна дестинација у такозваном хируршком туризму остало је сведочење неуролога доктора Нинослава Ивановског о „нечасној” понуди извесног израелског држављанина да започну бизнис с пресађивањем бубрега његовим земљацима у скопској клиници.

Доктор Ивановски, који је, после закаснелог признања Карле дел Понте о злоупотреби Срба у трговини са виталним органима, Приштину означио као центар илегалне трансплантације бубрега, што је касније потврђено хапшењима и затварањем приватне приштинске клинике „Медикус”, пристао је да у разговору за „Политику” каже нешто више о „хируршком туризму”.

– Немам сазнања да су органи Срба са Косова продавани и трансплантирани у Македонији, иако је наша клиника јединствена и има увид у све трансплантације бубрега на тлу Македоније. Убеђен сам, међутим, у истинитост података које је у својој књизи навела Дел Понтеова, пре свега зато што сам први указао на нелегалне трансплантације органа у приватним клиникама на Косову. Такву информацију сам летос добио од турских колега, што се касније потврдило као тачно – каже Ивановски.

Он нам је препричао како се пре десетак година на скопској клиници појавио израелски хирург који је скопским колегама понудио „бизнис”, предложивши им да му омогуће да пресађивање бубрега својим земљацима организује у Скопљу, а да зараду, наравно, деле. Израелац је тада рекао да су пацијенти и бубрези за трансплантацију „његова брига”.

– Ми смо понуду одбили пре свега зато што сам посумњао у разлоге због којих би се трансплантација бубрега обављала у Скопљу, а не у Израелу. Како сам касније чуо, исти човек је своју идеју реализовао у Естонији, али је откривен и протеран, а естонска влада се касније због тога јавно извинила – каже доктор Ивановски.

Јевреји поново у прљавим пословима уперених противу Срба

Израелска и турска веза

Главни „мозгови” у нелегалној трговини људским органима на Косову и у Македонији су израелски држављани, хирург Заки Шапира и главни посредник Моше Харел. Доктор Шапира је онај исти који је 1999. године лекарима скопске клинике нудио сарадњу на пресађивању бубрега и после тај бизнис реализовао у Естонији, Молдавији и Турској, заједно с турским хирургом Јусуфом Ерцином Сонмезом, који је био главни оператор у приштинској клиници за илегално пресађивање бубрега. Моше Харел је ухапшен у Приштини и означен је као главни оперативац у проналажењу „дародаваца” бубрега и оних који су их куповали по цени и до 120.000 евра.

Скопска клиника и доктор Ивановски старају се о постоперативном опоравку тридесеторо пацијената с Космета којима је бубрег пресађен у Пакистану, Индији, Египту... Међу таквима је и десет македонских држављана. Како су њима обезбеђени бубрези за трансплантацију није познато, али је чињеница да су многе операције урађене траљаво, јер је постоперативни ток био праћен инфекцијама, а било је и смртних случајева. Ивановски нам је рекао да се цена бубрега на „тржишту” креће од 40.000 до 100.000 долара, да је реч о уносном бизнису који резултира нелегалном трговином људских органа.

Миле Раденковић

  Штампа