| Politički komentari | 10. avgust 2008. |
Ko to po
Srbiji hapsi, i ima pravo da hapsli, ako Karadžića nisu hapsili ni BIA
ni VBA ni MUP
Nezna se ko je uhapsio Karadžića
Zvanični odgovor BIA, MUP i VBA, stigao je u Specijalni sud posle
zahteva Karadžićevog advokata, Svetozara Vujačića da se ispitaju i
utvrde okolnosti pod kojima su nepoznata lica, po advokatovoj prijavi,
kidnapovala Karadžića 18. jula u 21 čas i 30 minuta u autobusu 73 koji
je vozio za Batajnicu.
 Istražnom
sudiji Milanu Dilpariću, kako nezvanično saznajemo, stigao je zvanični
izveštaj MUP Srbije, VBA i BIA u kojima se navodi da oni nisu
učestvovali u hapšenju Radovana Karadžića. Ove tri službe tvrde da
nemaju veze ni sa sedamdesetdvočasovnim zadržavanjem Karadžića na
nepoznatom mestu pre izručenja specijalnom sudu.
Svetozar Vujačić je potvrdio u petak "Novostima" da i on ima čvrsta
saznanja da ni BIA, za koju se verovalo da je izvršila hapšenje
najtraženijeg haškog begunca, u tome nije učestvovala.- Ministar Ivica Dačić već prvog dana po objavljivanju vesti o hapšenju prvog predsednika Republike Srpske izjavio je da MUP u tome nije učestvovao i da je on o hapšenju obavešten tek u ponedeljak. I Vojno-bezbedonosna agencija, u čijoj nadležnosti su samo vojna lica, oglasila se tvrdnjom da ni ona nema veze sa hapšenjem, podseća Vujačić. To je rečeno i na sednici Odbora za bezbednost Skupštine Srbije. Advokat precizira da nova činjenica - da to nije učinila ni BIA, samo potvrđuje njihove predpostavke da je Karadžić kidnapovan i da istražni i pravosudni organi moraju da utvrde i daju odgovor na važno pitanje: ko je kidnapovao Radovana Karadžića 18. jula, po čijem naređenju i gde ga je držao zatvorenog? Vujačić kaže da je dobio uveravanja istražnog sudije Milana Dilparića i zamenika tužioca za ratne zločine Dragoljuba Stankovića da će biti istražne sve okolnosti vezane za tvrdnje Radovana Karadžića. Advokat Vujačić traži da se ispitaju i putnici iz autobusa 73 koji su, po Karadžićevim tvrdnjama, bili svedoci njegovog hapšenja 18. jula u 21 čas i 30 minuta. Naravno, i da se utvrdi identitet ljudi koji su u toj akciji učestvovali. Po svedočenju Radovana Karadžića kome je u autobusu navučen šešir na glavu, a u automobilu u koji je ubačen, stavljen povez preko očiju, u akciji je učestvovalo šestoro ljudi. Dvojica su sedela napred, a dvojica pozadi. Jedan s njegove desne, jedan sleve strane. On im nije video lica. Pri izlazku iz autobusa primetio je još dvojicu koja ulaze u vozilo, parkirano iza onog u koje je on ubačen. Pretpostavlja da je to vozilo pratilo automobil u kome je on bio. Lica nekolicine ljudi, video je u sobi u kojoj je potom držan zatvoren sledeća 72 časa. Radovana Karadžića su sa povezom na očima stražarima Specijalnog suda u Beogradu 21. jula uveče predala četvorica nepoznatih ljudi, saznaju "Novosti". Sa povezom je uveden i u pritvorsku jedinicu. Tu mu je skinut povez. Na pitanje gde se nalazi, odgovoreno mu je: "U pritvoru Specijalnog suda za ratne zločine." Ljudi koji su ga doveli, najverovatnije, nisu bili operativci BIA. - Bili su u civilu - preneo je Radovan Karadžić porodici i advokatu. Pristojno su se ophodili prema njemu i nudili mu da jede. Njih bi mogao da prepozna, rekao je, ali nije siguran da li su to isti ljudi koji su ga oteli iz autobusa. Proveravaju se tvrdnje U tužilaštvu za ratne zločine "Novostima" je potvrđeno da je u toku pretkrivični postupak koji se sprovodi u vezi sa trenutkom hapšenja prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. - Proveravamo tvrdnje Karadžića da je uhapšen 18. jula - rečeno je našem listu u tužilaštvu. - Ukoliko ustanovimo nešto zanimljivo, obavestićemo o tome javnost i nadležne organe. E. R. Profesor dr Kosta Čavoški o Haškom tribunalu, hapšenju Karadžića i odjecima u našoj javnosti Radovana Boris nudio Dodiku? Javnost je tako obaveštena o hapšenju Radovana Karadžića kao da je to podvig i da ćemo odmah od toga profitirati i kao država i kao narod. Pokazalo se da nećemo, kaže Kosta Čavoški.  Profesor
Pravnog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, dr Kosta Čavoški među
prvima je govorio na nedavnom zboru na beogradskom Trgu Republike,
organizovanom u znak podrške Radovanu Karadžiću.
·
Kakva je bila vaša uloga do sada u vezi sa Radovanom Karadžićem, a kakva
će biti od sada, s obzirom na to da je on uhapšen i isporučen Haškom
tribunalu?
- Ja sam od samog osnivanja bio predsednik Međunarodnog odbora za istinu
o doktoru Radovanu Karadžiću i u tom svojstvu mi smo, pored ostalog,
izdali šest debelih tomova njegovih ratnih akata i napisa i to na oba
jezika, i na srpskom i na engleskom jeziku. Reč je o ratnim naredbama,
aktima milosrđa, napisima, člancima i intervjuima i sve to sabrano je na
nekoliko hiljada strana. To je bio naš glavni zadatak.
Poslednjih godina nam je postala briga i njegova porodica, ja sam lično
u tome učestvovao i to je bio razlog, najverovatnije, što su me
proterali iz Bosne i Hercegovine. Oni su hteli da porodicu dr Radovana
Karadžića ostave bez igde ičega, pa da onda svi stanu pred kamere
Si-En-Ena i Bi-Bi-Sija i da unuci zavape do neba, deda predaj se, nemamo
od čega da živimo.
To je bio razlog što su me proterali iz Bosne, prvo uhapsili, pa
priveli, pa proterali. Sada je savršeno jasno da ja nisam bio deo
nikakve mreže za skrivanje doktora Radovana Karadžića i to znaju i
njegovi progonitelji a i oni koji su mene proterali iz Bosne.
Sada se situacija bitno menja. Naime, kako doktor Radovan Karadžić
namerava da se sam brani i već je o tome obavestio sud - pitanje je
naravno, da li će mu to dozvoliti - potrebno je da se obezbedi, kako se
to u engleskom žargonu kaže, odgovarajuća logistička podrška. Znači,
potrebno je da, recimo, troje advokata koji su vični tom poslu i poznaju
proceduru, neprestano budu u dodiru sa doktorom Radovanom Karadžićem i
da jedan broj od njih stalno boravi u Hagu, a da se onda smenjuju.
Dakle, da se primeni ona ista strategija kao i u slučaju Slobodana
Miloševića.
Ovaj sud je pravi „haški minotaur“
·
U životu Radovana Karadžića od sada će glavnu ulogu igrati Haški
tribunal. Kakav je vaš stav prema toj ustanovi?
- Od samog početka pomno pratim rad tog Suda i vrlo sam brzo zaključio
da je to izrugivanje pravu i pravdi. Prva moja knjiga o tome nosila je
naslov „Hag protiv pravde“, a poslednja knjiga, gde sam sabrao svoje
radove o Haškom tribunalu, u dva toma, nosi naslov „Haški Minotaur“.
Minotaur je jedno mitsko čudovište u lavirintu na Kritu kome su Atinjani
bili dužni svake devete godine da isporuče po sedam devojaka i sedam
mladića, dok se nije pojavio Tezej koji je tog Minotaura ubio. Dakle,
kao što vidite, taj sud je žedan srpske krvi i on skoro isključivo sudi
Srbima. Taj sud je jedna nakaza od pravosudne ustanove. Ovi upućeniji
analitičari, koji pišu na engleskom, taj sud posprdno nazivaju cangoroo
curt zato što kengur u australijskom engleskom ima ono značenje koje u
našem jeziku ima magarac.
·
Hapšenje koje se odigralo u Srbiji, pod još nejasnim okolnostima,
izaziva brojne nedoumice u javnosti. Kakva su vaša saznanja i procene
povodom tog hapšenja.
- Najpre ću reći ono što znam. Nesumnjiva je činjenica da je on uhapšen
18. jula, u petak, u pola deset, na putu za Batajnicu, to mi je on sam
rekao. On je, inače, nameravao da ode na Frušku goru, na petnaestodnevni
odmor, a prijateljima ovde u Beogradu rekao je da će možda otići do
Splita - samo zbog toga da bi „opravdao izostanak“ i da ga ne bi zvali
jer bi u tom slučaju isključio mobilni telefon. Dakle, on je krenuo na
put i bio uhapšen. Sedam lica ga je hapsilo, a ti koji su ga hapsili
znali su srpski jezik, ali ne može da garantuje za sve da su bili Srbi
ili su možda bili stranci. Tri dana on je bio praktično kidnapovan, jer
mu nije u roku od četiri sata uručeno rešenje o zadržavanju, što je
policija dužna, niti mu je omogućeno - što je policija takođe bila dužna
po zakonu da mu dozvoli - da se javi porodici i da angažuje advokata,
tako da je to hapšenje protivzakonito. I da se to desilo u Americi, on
bi bio odmah oslobođen, dakle suđenje ne bi moglo ni da počne ukoliko je
započeto protivzakonitim hapšenjem. Ali, eto, mi nismo Amerika nego
Balkan.
·
Zašto bi neko to tako uradio?
-Dve su mogućnosti zašto je to tako učinjeno. Prva je, da su ga uhapsili
stranci i da su hteli ponešto prethodno da ispitaju. A druga - koja je
verovatnija - jeste, što sam na neki način i doznao, da je tokom ta tri
dana Boris Tadić pokušavao da ubedi Milorada Dodika da on preuzme
Radovana Karadžića i da ispadne da je uhapšen u Republici Srpskoj. Ovaj,
naravno, s obzirom da je baš u tom trenutku koristio svoju prirodnu
bistrinu, odbio je taj vrući krompir jer bi se onda postavila pitanja
kako nisu mogli ranije da ga nađu, a postavilo bi se pitanje da nije
možda tamo i Ratko Mladić. Nije loše da navedete da je za ovu drugu
mogućnost - policijski izvor.
·
Prvo
pojavljivanje Radovana Karadžića pred Haškim sudom gledali smo na
televiziji. Kakav je vaš utisak o tome, pretpostavljam da ste gledali?
- Ne, gledao sam tek kasnije. U to vreme sam bio na jednom sastanku, pa
nisam mogao da vidim direktan prenos tog pojavljivanja, ali sam ga posle
video i moram da kažem da je utisak za mene mučan. On je delovao znatno
lošije nego što je izgledao u zatvoru, očigledno izmučeniji, ispošćeniji
i sa mnogo više bora koje nije imao u zatvoru, što je najverovatnije
posledica činjenice da je nastavio sa tim postom.
·
Koliko puta i kada ste ga videli u zatvoru u Beogradu?
- Jedanput, u sredu, a on je uhapšen u petak.
·
Šta kažete za Karadžićevu izjavu da se plaši za svoj život s obzirom na
to da ga Holbruk lovi već godinama i da mu radi o glavi?
- Verovatno da je to tačno, jer da se nije bojao za život, on se ne bi
skrivao, pogotovo što je imao jemstvo da neće biti izručen.
·
Kako gledate na reagovanja domaće javnosti na hapšenje i izručenje
Karadžića, pre svega reagovanja medija i stranaka?
- Današnji prostor javnih glasila je potpuno orkestriran i pod savršenom
kontrolom, s tim što ovoga puta ton toj kontroli ne daje RTS, kao u
vreme Slobodana Miloševića, nego B92. Ta stanica zapravo daje ton šta
treba objaviti, a šta ne treba, i kako to treba činiti. To se najbolje
pokazalo kada je prikazivan ovaj zbor koji je za javnost nepostojeći, u
utorak uveče u pola osam na Trgu Republike. On u javnosti uopšte nije
predstavljen, tako da ljudi nemaju ni predstavu da se on održao, a htelo
se da se namerno izvede provokacija i da se pokaže da su to u pitanju
sve neki huligani. Vidi se po tome što je policija pripravno čekala pred
RTS-om, kao da će tamo protestanti ići, i da su pripremno neki dečaci
tamo i otišli. Bio je spreman obračun sa učesnicima tog zbora, ali su se
srećom oni pravovremeno povukli i prošli preko Terazija. Ja sam bio u
toj velikoj gomili i to vrlo dobro znam.
Javnost je tako obaveštena o hapšenju Radovana Karadžića kao da je to,
navodno, neki veliki podvig i da ćemo mi odmah od toga profitirati i kao
država i kao narod. Pokazalo se da nećemo. Taj Sporazum o stabilizaciji
i asocijaciji koji je potpisan sa Evropskom unijom, nije oslobođen
suspenzije nego je i dalje suspendovan. Samo je pohvaljena Vlada Srbije
i ohrabrena da tim putem nastavi, ali ništa nije dobila za uzvrat i sada
to ovi bednici propuštaju da navedu. Drugo, očigledno da nije bilo
dopušteno da se u javnim glasilima izraze bilo kakve simpatije za
doktora Radovana Karadžića. Najviše što je dopušteno to je da rođeni
brat kaže kako je on u dobrom stanju, ali da je izgubio na težini i da
ponešto kaže advokat Vujičić u pogledu načina na koji je uputio žalbu.
Unapred osuđen
·
Kako bi bilo najbolje da se brani Karadžić?
- Iako imam i moralnu i svaku drugu obavezu da u tome učestvujem, ja sam
vrlo skeptičan. Ne da se bojim, nego sam siguran da je presuda unapred
napisana i da ono što se može braniti to je samo dostojanstvo ličnosti i
naroda, a da se od te nemani niko ne može odbraniti i zato bi bilo
najbolje da do presude i ne dođe.
·
Koje su glavne pouke iz dosadašnjeg rada Haškog suda, gde je doneto više
desetina presuda?
- Ovaj sud je uveo dva pojma koja su nečuvena. Jedan je združeni
zločinački poduhvat (joint criminal enterprise), a drugi je komandna
odgovornost. Šta predstavlja prvi pojam? Ja namerno koristim izraz
združeni zato što u našem jeziku, kada se kaže udruženi poduhvat - to
podrazumeva da oni koji se udružuju čine to samostalno, a kada je
združeni - da vas drugi združuju, a da vi to niste hteli, to je pasiv za
razliku od onoga koji je aktiv. Dakle združeni zločinački poduhvat to je
kad neko drugi - recimo, tužilac ili sud - zaključi da se svi učinioci
jednog krivičnog dela mogu tu sabrati, a da čak jedni za druge nisu
znali. Zašto je to potrebno? Zbog toga što, kada je u pitanju združeni
zločinački poduhvat, tu postoji solidarna odgovornost, dakle, svako
odgovara za dela svih. Kad vi kažete Radovan Karadžić, Ratko Mladić,
Slobodan Milošević, pa i Vojislav Šešelj, i navedete još deset hiljada
učinilaca, onda im možete pripisati sve što se radilo i u Zvorniku i u
Srebrenici i na prilazu Bihaću i tako redom... Dakle, združeni
zločinački poduhvat isključuje individualnu odgovornost.
·
Može li se pobeći od Haškog tribunala?
- Mislim da tu nema izlaza. Ili je trebalo izbeći hapšenje ili je,
nažalost, trebalo poći putem kojim je Milošević završio. Trećega nema,
to moram da kažem sasvim otvoreno.
Glas javnosti
|
|
