SRPSKA POLITIKA

Politički komentari	18. avgust 2008.
Predhodna strana
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo da je i Srbija među zemljama koje su, uoči rata u Južnoj Osetiji, vojno pomagale režimu u Gruziji Srbija prodala oružje Gruziji! Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da se i Srbija nalazi na spisku zemalja koje su, uoči rata u Južnoj Osetiji, vojno pomagale režimu u Gruziji!?! U saopštenju koje je emitovano još 07. avgusta (ali u Srbiji do sada nije objavljeno), kaže se da su vojnu pomoć Gruziji pružale SAD, Bugarska, Velika Britanija, Mađarska, Grčka, Litvanija, Letonija, Estonija, Turska, Francuska, Češka, Izrael, Bosna, Srbija i Ukrajina! Konkretno, Srbija se „optužuje" da je izvezla velike količine oružja u Gruziju. Kako se navodi, gruzijska vojska je prilikom napada na Južnu Osetiju koristila „kalašnjikove" proizvedene u „Crvenoj zastavi" u Kragujevcu, PV rakete Strele 2M, kao i tenkoske i topovske granate . Našim „strelama" obarali Ruske helikoptere! Stručnjaci, ipak, procenjuju da ovaj „incident" neće narušiti međudržavne odnose naše dve zemlje. Bivši ministar spoljnih poslova, lider SPO-a Vuk Drašković, podseća da je tokom 2005. i 2006. godine u više navrata pokušavao da spreči izvoz oružja u Gruziju. - Kao ministar nisam hteo da potpišem saglasnost za izvoz oružja u Gruziju. Pre svega zbog preporuke UN prema kojoj je Gruzija „zemlja potencijalnog konflikta", ali i zbog toga što su me ruske diplomate u više navrata upozoravale da su Gruzini njihove helikoptere obarali „strelama" proizvedenim u Srbiji! Mislio sam da je više nego štetno prodavati oružje zemlji koja je u sukobu sa Rusijom, našim najvažnijim saveznikom - objašnjava Drašković za Press. Mnogi ćute... a Vlada Srbije se pravda Vlada Srbije je, pod pritiskom sindikata oružara i šire javnosti (čitaj privatnih trgovaca oružja), kasnije donela odluku da se ipak izveze oružje u Gruziju bez saglasnosti šefa diplomatije. Vojni analitičar Aleksandar Radić potvrđuje da je Srbija izvozila oružje u Gruziju, ali... - Nije država Srbija snabdevala Gruziju oružjem. Privatne firme su izvozile naoružanje za potrebe pešadije, a privatnici na sve načine pokušavaju da zarade novac. I pored svega on smatra da to sa Rusijom. To ni tada nije ugrozilo naše odnose, pa ni u kom slučaju se to neće desiti ni sada – smatra Radić mada za te svoje tvrdnje nema jasnih argumenata. Rusko ministarstvo odbrane je samo izašlo sa zvaničnim saopštenjem kako bi pokazalo da Gruzini nisu golih ruku započeli napad na Južnu Osetiju - tumači Radić. Parivodić: Sve je u redu Zoran Stanković, bivši ministar odbrane, i Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, dali su svojevremeno odobrenje za izvoz srpskog oružja vrednog 10 miliona evra u Gruziju i Jermeniju. Parivodić za Press kaže da se ne seća detalja oko izdavanja dozvola. - Zaista ne znam koliko je oružja izvezeno do trenutka kada su Rusi diplomatskim kanalima zatražili da prekinemo aranžman sa Gruzijom. Iako je sada rusko ministarstvo odbrane podsetilo da je i Srbija izvozila oružje, siguran sam da to neće uneti nikakve turbulencije u naše odnose. Na naše pitanje kako je siguran da to neće poremetiti odnose nas i Rusa? Parivodić odgovara – „Pa, nije bilo problema ni pre dve godine...“ Njima smo prodali oružje... I ako Gruzijski vojnici ratuju sa Rusima i oružjem iz Srbije bivši ministar odbrane Zoran Stanković kaže da podsećanje ruskog ministarstva odbrane na srpski izvoz oružja u Gruziju neće uticati na odnose Beograda i Moskve. - Nema tu ništa spektakularnog. Sa ove distance ne mogu ništa da kažem. Nemam nikakvu dokumentaciju kod sebe, a ne želim da pogrešim. Ali ako pogledamo današnje posledice, ipak je to osetljivo pitanje - bio je kratak Stanković. Prodavanje oružja i krađa para Ako malo bolje pročitate navode naših zvaničnika vrlo lako će te zaključiti da je oružje prodavano Guziji bio i odličan posao za veliku krađu. Kalašnjikove koje je Zastava prodala su samo maska za znatno veće količine skupljeg oružja i municije koje su nelegalno prodavale privatne firme ali u sprezi sa našim političarima – jer bez njihove saglasnosti oružje je nemoguće izvesti. Prvo odakle prodaja raketa „Strela 2M“ kada je još 2003 kada je ministar odbrane bio Tadić uništena celokupna količina tih raketa (1.300 komada) kao zastarelih. Tom spektakularnom „uništavanju“ prisustvovao je i američki ambasador Montgomeri a uništavanje je izvršeno sa obrazloženjem da te rakete ne bi slučajno došle u ruke „terorista“. Sada vidimo da te rakete u stvari nisu uništene već prodate Gruziji, ali pare su završile u džepovima prodavaca oružja i političara u ovom slučaju Tadića jer ih je navodno on uništio. Ako znamo da jedna „Strela 2M“ košta skoro kao Jugo onda je jasno o kojoj količini para se radi. Sad je jasno i kako je došlo do velike eksplozije 3.500 tona raznorazne municije u vojnom skladištu kod Paraćina. Da bi se pokrio ogroman manjak raznih tenkovskih i ostalih granata koje su ilegalno prodate Gruziji, a ko zna još i kome, skladište je dignuto u vazduh i manjak artiljerijske municije više nije postojao. Municija je sama od sebe eksplodirala a vi onda utvrdite čega i koliko ke eksplodiralo. Valjda zato taj magacin bojeve municije u momentu eksplozije niko nije čuvao (nije bilo obavezne staže) pa niko od vojnika nije stradao. Valjda jedino kao nas magacini bojeve municije su bez obavezne „mrtve straže“ i na izvolte. Šta će se još otkriti o prodaji tenkova topova i ostale borbene tehnike teško je i zamisliti, jer znamo da je naša vojska gotovo potpuno razoružana i „reorganizovana“ a naoružanje se naprosto izgubilo, potonulo. Verovatno postoje i zvanična dokumenta o uništenju te tehnike ali je ona verovatno „uništena“ kao i one rate „Strela 2M“. Koga naše stranke podržavaju u ratu Rusije i Gruzije: DS iz principa uz Gruziju - Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović (DS): - Poštovanje teritorijalnog integriteta i celovitosti svih država trebalo bi da bude princip na kome za zasniva državni stav Srbije u vezi sa dešavanjima u Gruziji. I ranije smo ukazivali na to da separatizam na Kosovu može da bude opasnost i po druge regione u svetu! I to se pokazalo kao tačno! Nezahvalno je govoriti o tome koga bi trebalo podržati... Ministar Bogdanović je jedino „zaboravio“ da kaže da li se i u DS zalažu da Srbija napadne Kosmet kako bi odbranila teritorijalni integritet Srbije, kao što je to učinila Gruzija sa Južnom Osetijom. SPS uvek za Rusiju - Član Saveta SPS-a za međunarodne odnose Branko Branković: - Rusija od nas može samo da očekuje pozitivan stav za intervenciju koju su preduzeli radi zaštite svojih građana, kao što smo mi to radili 1999. kada nas je NATO bombardovao. Intervencija Rusa nije atak na suverenitet Gruzije, oni su ušli da zaštite svoje trupe, kao što su SAD ušle u Panamu da zaštite svoje građane. G17 neutralan, ali... Član Spoljnopolitičkog odbora Skupštine Željko Ivanji (G17): - Srbija treba da bude neutralna u ovom sukobu. Vojna intervencija Rusije nije dobar put za rešavanje problema i zadiranje i ugrožavanje nespornog suvereniteta Gruzije od strane Rusije smatramo nedopustivim. Kao i Kosovo, rusko-gruzijski problem može se rešiti samo pregovorima, a mi ne treba da se zameramo nijednoj strani. DSS daje podršku Rusiji! - Predsednik Ekonomskog saveta DSS-a Nenad Popović: - Srbija bi trebalo da pruži podršku politici Rusije da se u Gruziji što pre uspostavi trajni mir. Rusija je podržavala Srbiju na Kosovu i sada bi Srbija trebalo da uzvrati podrškom Rusiji da obezbedi pravičan mir, što je i njena obaveza u tom regionu. Rusija zaustavlja svojim delovanjem nasilje i genocid koji je sprovodila Gruzija. SRS samo uz Moskvu! - Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić: - Srbija treba da podrži legitimnu i legalnu vojnu intervenciju Rusije protiv Gruzije, jer su ruske mirovne snage bile napadnute u Južnoj Osetiji. Čestitam Rusima na uspešno izvedenim akcijama, NATO vojnici bežali su brže od Brzog Gonzalesa. Rusija ne ugrožava suverenitet Gruzije i nema sličnosti sa Kosovom. Osetija je kao RSK. Silajdžić i Komšić naoružavali Gruziju Zvaničnici BiH, prvenstveno Haris Silajdžić, predsjedavajući Predsjedništva BiH, i Željko Komšić, hrvatski član Predsjedništva BiH, stajali su iza izvoza oružja u Gruziju, a ljaga je, nakon što je ova afera raskrinkana, bačena na BiH, jer su u prodaju upetljali i državne institucije. BiH je na spisku zemalja koje su, uoči rata u Južnoj Osetiji, vojno pomagale Gruziju - saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije, o čemu je "Fokus" pisao već nekoliko puta, tokom prošle godine, tačnije o sumnjivim poslovima zbog kojih su pojedini bosanski instruktori posjećivali liniju razgraničenja između Gruzije i Abhazije. Ministarstvo odbrane Rusije optužuje BiH, jer je, uoči rata u Južnoj Osetiji, naoružanjem i vojnom opremom pomagala politički režim u Gruziji. O sadržaju pisma kritike, koje je ruska administracija uputila prije nekoliko dana, a kojim se BiH optužuje za izvoz oružja u Gruziju, vlasti u institucijama BiH uglavnom nemaju pojma. Marina Pendeš, zamjenik ministra odbrane BiH, rekla je da je ove sedmice na odmoru, pa nije upoznata s ruskom notom, niti s podatkom da li je iz BiH naoružanje stiglo u Gruziju. Kako je "Fokus" ranije pisao, upravo je Pendešova, u martu 2006. godine, obavijestila Zajednički štab OSBiH da pet sistema orkan proglasi neperspektivnim i stavi ih na raspolaganje za prodaju. Time je Ministarstvo odbrane BiH dalo saglasnost na prodaju, zatraživši od Predsjedništva BiH da odobri izvoz, ne navodeći ko je krajnji kupac. Konstantin Šuvalov, ambasador Rusije u BiH, saznavši za ove aktivnosti, reagovao je još tada i zaprijetio ozbiljnim pogoršanjem diplomatskih odnosa s BiH. Krajem oktobra 2006. godine, ambasador BiH u Moskvi pozvan je na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, gdje mu je direktno uručeno upozorenje i zatražene garancije da do prodaje oružja neće doći. Dragan Mekić, pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine BiH, u novembru 2006. godine pokrenuo je proceduru davanja saglasnosti resornih ministarstava, odbrane, bezbjednosti i spoljnih poslova, na izvoz oružja. S obzirom na to da je Ministarstvo spoljnih poslova BiH dalo negativan stav, Mekić je ponovio zahtjev od firme "Malvale corporation" sa Sejšela, a kao kupca prvi put zvanično naveo Ministarstvo odbrane Gruzije. Kada je ponovo dobio negativan stav od istog ministarstva, u igru se uključio Željko Komšić, koji je od Svena Alkalaja, ministra spoljnih poslova BiH, tražio mogućnost izvoza u Gruziju, pravdajući to ugrožavanjem razvoja nenamjenske proizvodnje u BiH. Prema tvrdnjama izvora "Fokusa", Komšić je, zapravo, bio namamljen slatkim procentualnim zalogajem sejšelskih gazda. Haris Silajdžić u igru je ušao kada je za istu stvar morao nasavjetovati Svena Alakalaja, dovodeći ga pred svršen čin, pod prijetnjom da bi mogao da odleti s funkcije, ukoliko ne odobri izvoz oružja. Dok administracija iz Moskve optužuje da je oružjem iz BiH gruzijski režim počinio genocid nad stanovništvom Južne Osetije, u Ministarstvu spoljnjih poslova BiH nisu imali nikakav službeni odgovor, osim opaske kako se radi o vrlo ozbiljnoj optužbi. Ambasada Rusije u BiH prošle godine uložila je prigovor na već zaključeni sporazum, po kojem je tvornica oružja "Bratstvo" Novi Travnik, zajedno s "Pretisom" iz Vogošće, trebalo da u Gruziju izveze naoružanje u vrijednosti većoj od desetak miliona evra. Radilo se o višecijevnim bacačima raketa tipa orkan, očuvanim iz rata, koje je vojska BiH, u međuvremenu, izbacila iz svog arsenala. Ismet Briga, direktor Direkcije za namjensku proizvodnju, tvrdi da je za isporuku naoružanja u Gruziju bila dobijena saglasnost Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa. Da li je bilo prodaje Predsjedavajući Predsjedništva BiH, Haris Silajdžić, i zamjenik ministra odbrane BiH, Igor Crnadak, demantovali su informaciju da je BiH izvozila naoružanje u Gruziju. - Što se tiče Predsjedništva BiH, nije odobren nikakav transfer viška naoružanja u tu zemlju - rekao je juče Silajdžić. Zamjenik ministra odbrane BiH, Igor Crnadak, kazao je, takođe, kako se radi o dezinformacijama, te da nije bilo nikakve aktivnosti o tom pitanju od kada je on u Ministarstvu odbrane BiH. - Nije bilo nikakvih aktivnosti, ni prodaje, ni donacije - rekao je Crnadak. Srpska politika Izjave političara korišćene su iz listova „Press“ i "Fokus" - BiH

Predhodna strana
Štampa