Предходна страна

Законе имамо, контрола је добра, транспарентност рада је на завидном нивоу, а лопова све више – шта ту ипак није у реду?

„Узми аго кол^'ко ти је драго“

Где год се окренеш, пљачка! Нема дана да се не открије нека нова мафија, у медијима не напише о некој врсти крађе, корупција и махинација у пљачкању преостале државне или друштвене својине. Само једног дана у дневном листу „Курир“ објављена су ова три текста која се баве криминалом али ова држава нема јавног тужиоца – да га има морао би да реагује!?

Ово је само један мали извод из српске свакодневице и као да се тој масовној пљачки уопште не назире крај. Нити се она смањује, чак на против - као да су се сви дигли на пљачку, односно сви они који су у прилици да нешто узму. Морални део Србије свео се на пензионере, оне који немају посла, стотине хиљада радника који раде али ту цркавицу од плате никако да од својих новопечених „газда“ и добију. Стога је штрајк глађу, па чак и одсецање прста као вид протеста и немоћи постала српска свакодневица. Синдикати су се одавно „уталили“ са влашћу, а званична државна политика улагачима као посебну повољност нуди јефтину и обесправљену радну снагу. А са робовима је све дозвољено.

„Прогутали смо“ што је готово цела приватизација, ако се тако уопште и може назвати, урађена по пљачкашко-корупцијској методологији у очекивању да ће се и то завршити. Али апетити и бројна армада среброљубаца, само се повећава. Штафетну палицу су преузели страначки директори државних предузећа, чланови управних одбора и разних владиних агенција којима огромне плате, и бонуси за успешно (у ствари катастрофално) пословање, дође као ситан џепарац. Главна лова је у набавкама, пословању и осталим малверзацијама. Кад на ове поменуте додате још министре и министарчиће, градоначелнике, председнике општина и оне од којих треба добити неку од стотина разних дозвола, пре него што ишта кренете да радите, спремите добре паре за „подмазивање“. Недај Боже да се разболите, или да на суду нешто доказујете, е ту сте га тек угасили. Корупција и пљачка је постало општедруштвено понашање, јер зашто би се иначе странке толико копрцале и мучиле у предизборним кампањама. Тај труд касније треба брзо наплати, са позиције владајућих странака на крупно, а са позиција опозиционих на ситно - јер ко зна докле ће овај лоповски Ел дорадо потрајати. Али да вас и ми не давимо овим добро познатим стварима, дошло је време да се народна пословица „Узми аго кол^'ко ти је драго“ буквално и доследно спроводи.

Криминал

Жељко Поповић, бивши председник УО НИС, без тендера дао „Профајлу“ да направи билборде „Одговорни вама“, што је коштало 32 милиона динара

БЕОГРАД - Бивши председник Управног одбора Нафтне индустрије Србије Жељко Поповић, кога је на ту функцију именовао ДСС 17. фебруара 2005, без претходно расписаног тендера закључио је уговор о маркетиншким услугама са Миланом Ристићем, директором агенције „Профајл“, вредан 32,174 милиона динара, тврди за Курир извор из правне службе НИС

- Исте године, 20. јуна, против Поповића и Ристића поднесена је кривична пријава Окружном тужилаштву у Београду, али њени подносиоци никада нису били обавештени да је одбачена - каже саговорник Курира.

Он објашњава да је интерном одлуком НИС укинута обавеза расписивања тендера за поруџбине мање од 40 милиона динара, како би директори НИС послове могли да намештају компанијама с којима су блиски. Међутим, одлука је била противна Закону о јавним набавкама, који предвиђа обавезу државних компанија да распишу тендер и за много мањи износ

- Тужилаштво у Београду огласило се ненадлежним и предмет је прослеђен у Нови Сад, где и данас лежи у фиоци. Агенција „Профајл“ је у међувремену од НИС наплатила 400.000 евра за, како пише у уговору, „продукцију финалних решења за билборде“. Заправо, „Профајлу“ смо платили тачно 32.174.800 динара да слика наше раднике и да на фотографијама напише „Одговорни вама“ - каже наш саговорник.

Он истиче да су такви уговори, донације у буџет на које је НИС присиљавао Динкић и неповољни кредити које је НИС узимао, разлог што компанија има губитак од 100 милиона евра. С друге стране, у НИС кажу да је посао са „Профајлом“ склопљен у складу са законом.

- Поступак доделе уговора о јавној набавци услуга продукције (припрема и фотографисање), финалних решења за билборде, колорне и црно-беле огласе, колорне плакате и закуп простора за реализацију кампање „Одговорни вама“, спроведен је у складу са законом и на начин на који је то било неопходно, с обзиром на време које је било на располагању - поручили су из Центра за односе са јавношћу НИС, истичући да није било захтева за заштиту права понуђача.

Грабеж

Словеначка "Проприја", чији је директор бивши амбасадор Борут Шукље, за багателу купила "Дугу" и постала власник 11 хектара ексклузивног земљишта на Вилиним водама

БЕОГРАД - Фирма "Проприја", чији је директор бивши амбасадор Словеније у Београду Борут Шукље, купила је Фабрику боја и лакова "Дуга" из Београда за 17,62 милиона евра, иако она вреди више од 100 милиона.
Прави разлог куповине вероватно је покушај бившег министра полиције Словеније да "Проприји" прибави право коришћења ексклузивног земљишта од 11 хектара на Вилиним водама. То је, после Луке "Београд", највећи плац на тој локацији, за који се процењује да вреди око 150 милиона евра, јер ар кошта око 120.000 евра.

Шукље је посао склопио са директором "Дуге" Бојаном Микецом, који је у словеначкој амбасади у Београду радио као саветник за економска питања у време док је овај био амбасадор.

- По том уговору имовина фабрике постала је власништво "Проприје" за 17,62 милиона евра. Микец је све продао, погоне, црпне станице, котларнице, пословне објекте, бунар - каже извор Курира који је желео да остане анониман.

Као доказ показао нам је строго поверљиву документацију компаније "Дуга", чији је већински власник словеначки "Хелиос".
У фактури коју је "Проприји" испоставио Микец, под ставком 0878 продато је и земљиште "Дуге" за 4,021 милион евра. Директор Микец је потом са Шукљеом направио договор да "Дуга" своју бившу имовину изнајми од "Проприје"! Међутим, Микец тврди да тим послом није обезвредио имовину АД "Дуга".
- Ја никако нисам урадио нешто што није у интересу фирме - каже Микец за Курир.

Коментаришући за Курир тај уговор, Шукље је рекао да је "Дуга" две године тражила купца.
- Три ствари су претходиле том послу: намера града да исели индустрију из тог дела, жеља за инвестицијама у југоисточној Европи и чињеница да "Дуги" требају паре због дуга запосленима и улагања у производњу - објаснио је Шукље. Судећи према изјави бившег амбасадора, "Дугино" право коришћења плаца на Вилиним водама биће пренето на "Проприју". Ако градско и републичко правобранилаштво дозволе реализацију тог посла, то ће словеначкој компанији омогућити да земљиште препрода, или да на њему изгради луксузни стамбено-пословни комплекс и тако оствари вишемилионску зараду.

Еколошка бомба
Словеначки "Хелиос", власник "Дуге", истовремено је и власник "Звезде Хелиос" у Горњем Милановцу, која је кажњавана због загађивања животне средине. Отпад у београдском погону складишти се у кругу фабрике још од 2005, кад је "Дуга" приватизована, и до сада се накупило око 100 тона ризичних материја.

Г17 плус комшија
Фирма "Проприја" регистрована је 7. јуна 2007. на адреси Топличин венац 11, где се налази и Градски одбор Г17 плус. Зграду је, по основу дуга Града Београда, Беобанка седамдесетих година добила у стогодишњи закуп. Доласком Млађана Динкића на чело Народне банке, Беобанка је отерана у стечај, а њен пословни простор је за багателу дат у закуп финансијерима Г17 плус. "Проприја" има оснивачки капитал од свега 500 евра, а њен већински власник је "Хонеста д.о.о." из Љубљане.

Успешна каријера
Борут Шукље тренутно ради као саветник за југоисточну Европу и западни Балкан. Од 2001. до 2005. био је амбасадор Словеније у СЦГ. Пре именовања радио је и као посланик Словеначког парламента. Од 1999. до 2001. био је на функцији министра полиције, а пре тога генерални секретар Владе Словеније. Шукље је тренутно на челу Агенције за стратешке студије у Словенији, као и "Шукље консалтинга" и "Проприје" у Србији.

Монтенегро, „мафијаска кева“

Вест да црногорски пасош имају и лица са Интерполове потернице никога не узбуђује, што је потврда да је Црна Гора сада „сигурна мушка кућа“

БЕОГРАД - Вест да Слободан Радуловић, одбегли директор „Ц маркета“, оптужен као вођа „стечајне мафије“, за којим је расписана Интерполова потерница, повремено борави у Црној Гори и да има њихов пасош једва да је прошле недеље „заслужила“ статус мале вести у медијима, јер то изгледа све више постаје „ништа посебно“ за монтенегринску државу. Вероватно и зато што се још и није стишала недавна медијска бура око вести да Таксин Шинаватра, одбегли премијер Тајланда и лице са Интерполове потернице, такође шетка по свету са црногорским пасошем, као и да су таква документа имали и „земунци“ Душан Спасојевић, Миле Луковић Кум...

Све је још занимљивије ако се зна да је Радуловић побегао из Србије у априлу 2006, иначе месец и по дана пре проглашења независности Црне Горе, а његов адвокат Владимир Хоровиц јавно је потврдио да његов клијент има тај пасош, али није хтео да каже од кад.

Министар полиције Црне Горе Јусуф Каламперовић за медије не може много да каже о Радуловићевом случају.

- То су подаци који се чувају у матичним књигама, а с обзиром на то да се име те особе везује за Херцег Нови, могуће је да то знају у тој општини. Да ли неко има држављанство Црне Горе, тајна је, то је лични податак који не откривамо, тако да вам више ништа не могу рећи. Уколико се утврди да се Радуловић налази у Црној Гори и да има држављанство ове земље, он неће бити изручен Србији јер Устав Црне Горе не дозвољава изручење својих грађана другим државама, као ни Устав Србије - објаснио је новинарима Каламперовић.

Медији с Тајланда недавно су објавили, а преносе агенције, да је осуђени бивши премијер Таксин Шинаватра, лице с потернице Интерпола, против којег се у његовој земљи, осим поменуте казне, води још десетак истрага и три судска поступка, из Саудијске Арабије, у којој је добио азил, путовао је у Либерију са црногорским пасошем. Реч је, како се наводи, о савременом и сигурном документу под бројем И38кд3695, који се могао издати у Црној Гори или њеним дипломатским представништвима у Франкфурту или Њујорку.

- У српској јавности се, такође, након убиства Зорана Ђинђића, очигледно олако прешло преко полицијских открића о томе да су припадници „земунског клана“ поседовали званична документа Црне Горе, личне карте, пасоше, па и оружне листове. Душан Спасојевић је у јуну 1997. године постао Подгоричанин, са адресом у Хотској 41, док је Миле Луковић Кум имао пребивалиште у Мојковцу. Док је био на мети српских власти, по Тивту се шеткао и Богољуб Карић. Сви су се смејали кад је недавно на фудбалској утакмици ухапшен Звездан Терзић, да би полиција „установила“ да је реч о човеку с личном картом Никшићанина Веселина Јањушевића. Смешно је било то што у том граду нико с тим именом ликом не подсећа на бившег председника српског фудбала - прича наш новинарски колега из Подгорице.

Џаја и глумци
Црногорско држављанство добио је и Драган Џајић, коме се суди у Србији као члану „фудбалске мафије“, а монтенегрински пасош су раније добили и глумци Жарко Лаушевић, Милена Дравић и Драган Николић.

Шинаватре из Никшића!
Млади Црногорци о случају Шинаватриног пасоша праве велику спрдњу на интернет форумима.
„Прве Шинаватре биле су градитељи првих пруга у Црној Гори. Презиме је настало спојем две речи: шина (пруга) и ватра. Наиме, ради се о два брата, од којих је један радио на монтажи шина, а други с ватром, спаљујући катран. Несумњиво, Шинаватрићи су позната породица из околине Никшића. Његово име Таксин је старо црногорско и потиче од речи такса (порез). Истина, то што су му мало косе очи је због тога што у земљи где је био премијер много сија сунце, па је морао стално да шкиљи и провирује. Нек је са срећом овом кршном Црногорцу, ко од брега одваљеном... „, само је делић написа са интернет форума младих Црногораца.

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->